Prve nedelje po Svetoj Trojici (Pedesetnice) biva proslava u čast i slavu svih svetih. Ali, čini se, zašto - ako svako od njih ima poseban dan za pamćenje u pravoslavnom kalendaru? Da bismo ovo razjasnili, biće potrebno napraviti malu digresiju u istoriju Crkve.
Krajem IV veka – tačnije, 381. godine, hrišćanstvo je postalo zvanična religija širom ogromnog Rimskog carstva. Ipak, sasvim nedavno, prema istorijskim merilima – manje od sto godina pre toga – hrišćani su bili izdani zbog svoje vere žestokim mukama i sofisticiranim pogubljenjima; radi bogosluženja i opštenja sa suvernicima bili su prinuđeni da se tajno okupljaju u katakombama i na pustari. Samo je Milanskim (Mediolanskim) ediktom careva Konstantina i Licinija, izdatim 313. godine, stavljena tačka na progon za veru Hristovu. Kako je uspostavljeno zajedništvo između pomesnih crkava koje su bile udaljene stotinama, pa čak i hiljadama kilometara jedna od druge, postale su jasne razmere gubitaka koje je Crkva Hristova pretrpela tokom prva tri veka svog postojanja. S druge strane, isti izveštaj je govorio o broju mučenika i ispovednika koji su zablistali u svom životu i smrti i ubrojani među svete na Nebu.
U knjizi Otkrovenja Jovana Bogoslova nalazi se opis vizije koja je bila ovom apostolu – voljenom učeniku Hristovom. „Posle toga pogledah, i gle, veliko mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao izbrojati, iz svih naroda i plemena i naroda i jezika, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom u belim haljinama i sa palminim grančicama u rukama. (...) I, počevši da govori, jedan od staraca me upita: ko su ovi obučeni u bele haljine i odakle su došli? Rekao sam mu: znate, gospodine. I reče mi: Ovo su oni koji su izašli iz velike nevolje; oprali su svoje haljine i ubelili svoje haljine u krvi Jagnjetovoj“ (Otkr. 7:9-14).
Zašto, međutim, broj svetaca koji stoje na prestolu Jagnjeta – Isusa Hrista, „niko nije mogao da izbroji“, ako je u rimsko doba sistem brojanja već bio visoko razvijen? Jedini razlog je to što je mnogo više svetitelja proslavljenih na Nebu nego svetih Božijih poznatih ljudima. Zbog toga je Crkva krajem 4. veka ustanovila poseban praznik – Saborni hram Svih Svetih, kada se zajedno proslavljaju svi koji su Bogu ugodni, bez obzira na to da li ljudi znaju njihova imena ili ne.
Crkvena slava u čast „svih svetih postradalih po svetu“ pominje se već u jednoj od propovedi Svetog Jovana Zlatoustog, koja datira sa prelaza 4. u 5. vek, što ukazuje da se prvobitno slavio . prve nedelje po Pedesetnici, kao što biva i danas. Istina, druge pomesne Crkve isprva su slavile uspomenu na sve svete u drugačije vreme - međutim, od 9. do 10. veka, datum proslave je doveden do jednoobraznosti.
Poštujući svete – svakog pojedinačno ili zajedno, u punoći Nebeske Crkve – molimo ih za zastupništvo pred Bogom za nas i naše bližnje. Obraćamo im se kao starijoj braći i sestrama u Hristu i molimo za njihove molitve, verujući da će brzo stići do Prestola Trojičnog Boga. U stvari, ovo je smisao proslave Sabornog hrama Svih Svetih u prvu nedelju posle Trojice.
A već u ponedeljak posle Svih Svetih počinje višednevni Apostolski – u slavu Svetih Petra i Pavla. O tome kako je najbolje izvesti odvojeno ćemo pričati u jednom od naših sledećih materijala.
Krajem IV veka – tačnije, 381. godine, hrišćanstvo je postalo zvanična religija širom ogromnog Rimskog carstva. Ipak, sasvim nedavno, prema istorijskim merilima – manje od sto godina pre toga – hrišćani su bili izdani zbog svoje vere žestokim mukama i sofisticiranim pogubljenjima; radi bogosluženja i opštenja sa suvernicima bili su prinuđeni da se tajno okupljaju u katakombama i na pustari. Samo je Milanskim (Mediolanskim) ediktom careva Konstantina i Licinija, izdatim 313. godine, stavljena tačka na progon za veru Hristovu. Kako je uspostavljeno zajedništvo između pomesnih crkava koje su bile udaljene stotinama, pa čak i hiljadama kilometara jedna od druge, postale su jasne razmere gubitaka koje je Crkva Hristova pretrpela tokom prva tri veka svog postojanja. S druge strane, isti izveštaj je govorio o broju mučenika i ispovednika koji su zablistali u svom životu i smrti i ubrojani među svete na Nebu.
U knjizi Otkrovenja Jovana Bogoslova nalazi se opis vizije koja je bila ovom apostolu – voljenom učeniku Hristovom. „Posle toga pogledah, i gle, veliko mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao izbrojati, iz svih naroda i plemena i naroda i jezika, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom u belim haljinama i sa palminim grančicama u rukama. (...) I, počevši da govori, jedan od staraca me upita: ko su ovi obučeni u bele haljine i odakle su došli? Rekao sam mu: znate, gospodine. I reče mi: Ovo su oni koji su izašli iz velike nevolje; oprali su svoje haljine i ubelili svoje haljine u krvi Jagnjetovoj“ (Otkr. 7:9-14).
Zašto, međutim, broj svetaca koji stoje na prestolu Jagnjeta – Isusa Hrista, „niko nije mogao da izbroji“, ako je u rimsko doba sistem brojanja već bio visoko razvijen? Jedini razlog je to što je mnogo više svetitelja proslavljenih na Nebu nego svetih Božijih poznatih ljudima. Zbog toga je Crkva krajem 4. veka ustanovila poseban praznik – Saborni hram Svih Svetih, kada se zajedno proslavljaju svi koji su Bogu ugodni, bez obzira na to da li ljudi znaju njihova imena ili ne.
Crkvena slava u čast „svih svetih postradalih po svetu“ pominje se već u jednoj od propovedi Svetog Jovana Zlatoustog, koja datira sa prelaza 4. u 5. vek, što ukazuje da se prvobitno slavio . prve nedelje po Pedesetnici, kao što biva i danas. Istina, druge pomesne Crkve isprva su slavile uspomenu na sve svete u drugačije vreme - međutim, od 9. do 10. veka, datum proslave je doveden do jednoobraznosti.
Poštujući svete – svakog pojedinačno ili zajedno, u punoći Nebeske Crkve – molimo ih za zastupništvo pred Bogom za nas i naše bližnje. Obraćamo im se kao starijoj braći i sestrama u Hristu i molimo za njihove molitve, verujući da će brzo stići do Prestola Trojičnog Boga. U stvari, ovo je smisao proslave Sabornog hrama Svih Svetih u prvu nedelju posle Trojice.
A već u ponedeljak posle Svih Svetih počinje višednevni Apostolski – u slavu Svetih Petra i Pavla. O tome kako je najbolje izvesti odvojeno ćemo pričati u jednom od naših sledećih materijala.
Delite:
