Molitveno pravilo je poseban redosled molitava koje pravoslavni vernici svakodnevno čitaju. Neki - ujutru, drugi - uveče, iako se tekstovi jutarnjih i večernjih pravila delimično poklapaju. Ali čemu da učiš molitve napamet i da ih čitaš u određeno doba dana, ako možeš da se moliš kad god hoćeš – i to svojim rečima?
Možete se moliti svojim rečima. Međutim, osnova duhovne prakse pravoslavnog hrišćanina su upravo kanonske molitve. Jednu od njih („Oče naš“) dao je Sin Božiji, drugu („Bogorodice, Bogorodice, raduj se“) – jedan od najviših činova anđela, arhangel Gavrilo, treći („Verujem“) – sastavili su oci I i II Vaseljenskog sabora, koji su razvili principe hrišćanske doktrine. Gospod, raspet na krstu, molio se rečima iz knjige psalama: „Bože moj! Bože moj! (poslušaj me) zašto si me ostavio?“ (Ps. 21:2) i „U ruke Tvoje predajem duh svoj“ (Ps. 30:6). Sama reč „religija“ u prevodu na ruski znači „veza“, što podrazumeva vezu osobe sa Bogom i ljudi iste vere - jedni sa drugima u Bogu. Upravo ta veza nam pomaže da održimo i ojačamo molitveno pravilo.
„Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom mišlju svojom, i svom snagom svojom – ovo je prva zapovest! (Mk. 12,30), poučavao je Hrista Gospoda. U ispunjenju ove zapovesti, kada se ujutru probudimo, prvo što činimo je da svoje misli i osećanja obratimo svom Tvorcu, čitajući jutarnja molitvena pravila. Uveče, pred spavanje, ponovo se obraćamo Njemu sa osećanjem zahvalnosti za proživljeni dan, izgovarajući večernje pravilo. Zapravo, „pravilo“ potiče od reči „pravilo“: ako smo se tokom proteklog dana spotaknuli, uradili ili rekli nešto što ne odgovara hrišćanskoj etici i našoj savesti, molimo Boga da ispravi naše puteve, a svetinje da moli za nas.
Ako smo odrastali u verujućoj porodici ili završili nedeljnu školu, jutarnja i večernja molitvena pravila su nam poznata od detinjstva, a često i iz sećanja. Osim toga, imamo običaj da dan počinjemo i završavamo molitvom. Međutim, u naše vreme mnogi ljudi dolaze u hrišćansku veru kao odrasli. S jedne strane, upadljivo je da je njihov izbor bio svestan; s druge strane, moraće mnogo da nauče, kako kažu, „od nule“. Prve molitve za svakog hrišćanina su one koje smo gore nazvali: „Oče naš“, „Bogorodice“ i „Verujem“. Čak i tajnu krštenja nad odraslom osobom sveštenik će obaviti tek pošto se uveri da ih ta osoba zna napamet. Upravo ove tri molitve biće prvo molitveno pravilo za novog hrišćanina. A onda će im se postepeno dodavati i drugi: Trisvet, 50. psalam, Molitva Presvetoj Trojici i drugi koji se nalaze u svakom pravoslavnom molitveniku. U proseku, čitanje jutarnjih ili večernjih molitava traje oko 20 minuta. Svakodnevnim podsticanjem da dva puta dnevno ustane na molitvu, čovek vremenom počinje da primećuje da mu jutarnje molitve daju snagu i snagu, a večernje mir. I njihove reči se utiskuju u pamćenje tako da nestaje potreba za knjigom ili tabletom prilikom čitanja molitava.
Naravno, nije dovoljno samo znati i razumeti tekst. Molitva mora da dolazi iz dubine duše i da se povezuje sa rečima koje izgovaramo. To se postiže iskustvom i stalnim posmatranjem svog uma, koji se ne sme raseljavati ili rasejati tokom molitve. Kada konačno otkrijemo da naša osećanja prate tekst jutarnje i večernje molitve, možemo sebi da čestitamo što smo savladali svakodnevno molitveno pravilo – i da idemo dalje putem duhovnog života pravoslavnog hrišćanina.
Možete se moliti svojim rečima. Međutim, osnova duhovne prakse pravoslavnog hrišćanina su upravo kanonske molitve. Jednu od njih („Oče naš“) dao je Sin Božiji, drugu („Bogorodice, Bogorodice, raduj se“) – jedan od najviših činova anđela, arhangel Gavrilo, treći („Verujem“) – sastavili su oci I i II Vaseljenskog sabora, koji su razvili principe hrišćanske doktrine. Gospod, raspet na krstu, molio se rečima iz knjige psalama: „Bože moj! Bože moj! (poslušaj me) zašto si me ostavio?“ (Ps. 21:2) i „U ruke Tvoje predajem duh svoj“ (Ps. 30:6). Sama reč „religija“ u prevodu na ruski znači „veza“, što podrazumeva vezu osobe sa Bogom i ljudi iste vere - jedni sa drugima u Bogu. Upravo ta veza nam pomaže da održimo i ojačamo molitveno pravilo.
„Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom mišlju svojom, i svom snagom svojom – ovo je prva zapovest! (Mk. 12,30), poučavao je Hrista Gospoda. U ispunjenju ove zapovesti, kada se ujutru probudimo, prvo što činimo je da svoje misli i osećanja obratimo svom Tvorcu, čitajući jutarnja molitvena pravila. Uveče, pred spavanje, ponovo se obraćamo Njemu sa osećanjem zahvalnosti za proživljeni dan, izgovarajući večernje pravilo. Zapravo, „pravilo“ potiče od reči „pravilo“: ako smo se tokom proteklog dana spotaknuli, uradili ili rekli nešto što ne odgovara hrišćanskoj etici i našoj savesti, molimo Boga da ispravi naše puteve, a svetinje da moli za nas.
Ako smo odrastali u verujućoj porodici ili završili nedeljnu školu, jutarnja i večernja molitvena pravila su nam poznata od detinjstva, a često i iz sećanja. Osim toga, imamo običaj da dan počinjemo i završavamo molitvom. Međutim, u naše vreme mnogi ljudi dolaze u hrišćansku veru kao odrasli. S jedne strane, upadljivo je da je njihov izbor bio svestan; s druge strane, moraće mnogo da nauče, kako kažu, „od nule“. Prve molitve za svakog hrišćanina su one koje smo gore nazvali: „Oče naš“, „Bogorodice“ i „Verujem“. Čak i tajnu krštenja nad odraslom osobom sveštenik će obaviti tek pošto se uveri da ih ta osoba zna napamet. Upravo ove tri molitve biće prvo molitveno pravilo za novog hrišćanina. A onda će im se postepeno dodavati i drugi: Trisvet, 50. psalam, Molitva Presvetoj Trojici i drugi koji se nalaze u svakom pravoslavnom molitveniku. U proseku, čitanje jutarnjih ili večernjih molitava traje oko 20 minuta. Svakodnevnim podsticanjem da dva puta dnevno ustane na molitvu, čovek vremenom počinje da primećuje da mu jutarnje molitve daju snagu i snagu, a večernje mir. I njihove reči se utiskuju u pamćenje tako da nestaje potreba za knjigom ili tabletom prilikom čitanja molitava.
Naravno, nije dovoljno samo znati i razumeti tekst. Molitva mora da dolazi iz dubine duše i da se povezuje sa rečima koje izgovaramo. To se postiže iskustvom i stalnim posmatranjem svog uma, koji se ne sme raseljavati ili rasejati tokom molitve. Kada konačno otkrijemo da naša osećanja prate tekst jutarnje i večernje molitve, možemo sebi da čestitamo što smo savladali svakodnevno molitveno pravilo – i da idemo dalje putem duhovnog života pravoslavnog hrišćanina.
Delite:
