U crkvenoj tradiciji sedmica koja prethodi Vaskrsu naziva se Strasna sedmica, a svaki dan se zove Velika sedmica. Upravo na Veliki četvrtak održana je Tajna večera, prva hrišćanska liturgija.
Usledivši, po savetu Učitelja, čoveka koji je nosio krčag vode, u kuću su ušla dvojica Njegovih učenika, čiji im je vlasnik pokazao gornju sobu, ukrašenu za trpezu. „I odoše učenici njegovi i dođoše u grad, i nađoše kako im reče; i pripremi Pashu“ (Mk. 14,16), piše jevanđelist Marko. Stigavši u kuću (danas poznatu kao Gornja soba Tajne večere u Jerusalimu), Spasitelj i apostoli su počeli da jedu. Tokom nje, Hristos je otkrio apostolima da će Ga izdati jedan od onih koji sa Njim obeduju – a učenici uplašeni počeše da pitaju: „Zar nisam ja? Međutim, Spasitelj im nije direktno ukazao ko će postati izdajnik, već je samo primetio: „Sin čovečiji dolazi, kao što je pisano o Njemu; ali teško onom čoveku koji izdaje Sina Čovečijeg: bolje bi bilo da se ne rodi“ (Mk. 14, 21).
Za vreme svoje poslednje trpeze Gospod Isus Hristos je prelomio hleb i dao ga učenicima govoreći: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje“ (Marko 14:22). A onda je podigao čašu i, zahvalivši, dao je apostolima da je piju sa rečima: „Ovo je Krv Moja Novoga Zaveta, koja se za mnoge proliva“ (Mk. 14, 24). Danas s poštovanjem slušamo ove reči koje se čuju na svakoj božanskoj liturgiji. Tajna večera je bila prva ikada obavljena liturgija tokom koje je sam Sin Božiji ustanovio Tajnu Pričešća ili Evharistiju.
Posle jela, Spasitelj je uzeo krčag vode i peškir, nameravajući da opere noge apostolima. Ovaj posao je obično bio poveren robovima, pa je apostol Petar bio ogorčen, govoreći Učitelju: „Nikad mi nećeš oprati noge“ (Jn. 13,8). Međutim, Sin Božiji mu je odgovorio: „Ako te ne operem, nemaš udela sa Mnom“, posle čega je Petar uzviknuo: „Gospode! ne samo moje noge, nego i moje ruke i glava“ (Jn. 13:9). Gospod je tako apostolima i svim narednim pokolenjima hrišćana dao primer služenja jedni drugima. U spomen na ovo, posle liturgije na Veliki (Veliki) četvrtak, u sabornim hramovima i velikim manastirima se svake godine vrši obred pranja nogu, nakon čega episkop ili rektor umiva i briše noge dvanaestorici sveštenika. A među mirjanima se od davnina ustalio običaj: ustajući na današnji dan pre zore, obavezno se okupajte.
Na večernjoj službi na Veliki četvrtak čitaju se „12 jevanđelja svetih muka Hristovih” – odlomci naracije sva četiri jevanđelista, koji obuhvataju događaje poslednjih časova zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, počev od Njegov razgovor sa učenicima posle Tajne večere i završen pogrebom. Ovo čitanje slušaju sveštenstvo i mirjani, stojeći ispred Raspeća sa upaljenim svećama u rukama. Posle služenja dvanaestojevanđelja, „strasni oganj“ se pažljivo nosi kući u zatvorenim svetiljkama i sa njim se prikazuje znak krsta na dovratnicima. Ovaj oganj se čuva u kandilama do Vaskrsa, na čiji dan se iz hramova donosi drugi oganj da ga zameni – blagosloveni oganj. Čudesno se spušta na Veliku subotu u Crkvu Groba Gospodnjeg u Jerusalimu – a zatim se avionom transportuje do najudaljenijih krajeva planete gde žive hrišćani.
Usledivši, po savetu Učitelja, čoveka koji je nosio krčag vode, u kuću su ušla dvojica Njegovih učenika, čiji im je vlasnik pokazao gornju sobu, ukrašenu za trpezu. „I odoše učenici njegovi i dođoše u grad, i nađoše kako im reče; i pripremi Pashu“ (Mk. 14,16), piše jevanđelist Marko. Stigavši u kuću (danas poznatu kao Gornja soba Tajne večere u Jerusalimu), Spasitelj i apostoli su počeli da jedu. Tokom nje, Hristos je otkrio apostolima da će Ga izdati jedan od onih koji sa Njim obeduju – a učenici uplašeni počeše da pitaju: „Zar nisam ja? Međutim, Spasitelj im nije direktno ukazao ko će postati izdajnik, već je samo primetio: „Sin čovečiji dolazi, kao što je pisano o Njemu; ali teško onom čoveku koji izdaje Sina Čovečijeg: bolje bi bilo da se ne rodi“ (Mk. 14, 21).
Za vreme svoje poslednje trpeze Gospod Isus Hristos je prelomio hleb i dao ga učenicima govoreći: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje“ (Marko 14:22). A onda je podigao čašu i, zahvalivši, dao je apostolima da je piju sa rečima: „Ovo je Krv Moja Novoga Zaveta, koja se za mnoge proliva“ (Mk. 14, 24). Danas s poštovanjem slušamo ove reči koje se čuju na svakoj božanskoj liturgiji. Tajna večera je bila prva ikada obavljena liturgija tokom koje je sam Sin Božiji ustanovio Tajnu Pričešća ili Evharistiju.
Posle jela, Spasitelj je uzeo krčag vode i peškir, nameravajući da opere noge apostolima. Ovaj posao je obično bio poveren robovima, pa je apostol Petar bio ogorčen, govoreći Učitelju: „Nikad mi nećeš oprati noge“ (Jn. 13,8). Međutim, Sin Božiji mu je odgovorio: „Ako te ne operem, nemaš udela sa Mnom“, posle čega je Petar uzviknuo: „Gospode! ne samo moje noge, nego i moje ruke i glava“ (Jn. 13:9). Gospod je tako apostolima i svim narednim pokolenjima hrišćana dao primer služenja jedni drugima. U spomen na ovo, posle liturgije na Veliki (Veliki) četvrtak, u sabornim hramovima i velikim manastirima se svake godine vrši obred pranja nogu, nakon čega episkop ili rektor umiva i briše noge dvanaestorici sveštenika. A među mirjanima se od davnina ustalio običaj: ustajući na današnji dan pre zore, obavezno se okupajte.
Na večernjoj službi na Veliki četvrtak čitaju se „12 jevanđelja svetih muka Hristovih” – odlomci naracije sva četiri jevanđelista, koji obuhvataju događaje poslednjih časova zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, počev od Njegov razgovor sa učenicima posle Tajne večere i završen pogrebom. Ovo čitanje slušaju sveštenstvo i mirjani, stojeći ispred Raspeća sa upaljenim svećama u rukama. Posle služenja dvanaestojevanđelja, „strasni oganj“ se pažljivo nosi kući u zatvorenim svetiljkama i sa njim se prikazuje znak krsta na dovratnicima. Ovaj oganj se čuva u kandilama do Vaskrsa, na čiji dan se iz hramova donosi drugi oganj da ga zameni – blagosloveni oganj. Čudesno se spušta na Veliku subotu u Crkvu Groba Gospodnjeg u Jerusalimu – a zatim se avionom transportuje do najudaljenijih krajeva planete gde žive hrišćani.
Delite:
