Svaki od dana Strasne nedelje posle praznika Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim naziva se Velikim. Danas, na Veliku sredu, vernici se molitveno sećaju izdaje Gospoda Isusa Hrista od strane jednog od Dvanaestoro apostola – Jude. Međutim, ne samo on.
Sin Božiji i apostoli proveli su noć sa utorka na sredu u Vitaniji, predgrađu Jerusalima, gde su odseli u kući Simona gubavog. Kako prenosi jevanđelist Matej, Spasitelj je „rekao učenicima svojim: znate da će za dva dana biti Pasha, i Sin Čovečiji biće predan da bude raspet“ (Matej 26:1). Znao je Gospod da se baš u to vreme u Jerusalimu, u domu prvosveštenika Kajafe, savetuju književnici i starešine, odlučujući kako da Ga uhvate i pogube. Znao je, naravno, ko će od apostola postati izdajnik.
Kada je Gospod razgovarao sa učenicima, neka „grešnica“ izlila je Njegovu glavu dragoceno smirnu, mešavinu mnogih tamjana, iz alabasterne posude. Videvši to, apostoli su bili ogorčeni – uostalom, miro, koje je bilo veoma skupo, moglo se prodati, a novac podeliti siromasima! Međutim, Spasitelj ih je zaustavio rečima: „Zašto sramotite ženu? učinila mi je dobro delo: jer siromaha uvek imaš sa sobom, a Mene nemaš uvek; izlivši ovo miro na moje telo, ona me pripremi za sahranu“ (Matej 26:10-12). I dodao: „Zaista vam kažem: gde god se ovo jevanđelje propoveda po celom svetu, ono što je učinila biće ispričano u njenom sećanju. Tako se dešava i do danas: svake godine na Veliku sredu u hrišćanskim crkvama se čuju pojanja o onome ko je sa suzama izlio miro na kosu i ramena Iskupitelja čovečanstva.
Međutim, Juda to nije video. Pod okriljem mraka, otišao je prvosveštenicima i upitao ih: „Šta ćete mi dati, a ja ću vam ga izdati?“ (Mt. 26:15). Ponudili su mu trideset srebrnika - značajnu sumu za koju se mogao kupiti, na primer, plac u Jerusalimu (kao što se kasnije dogodilo). Zadovoljan odgovorom, Juda se vratio u Vitaniju, razmišljajući kako najbolje da izda Učitelja ubicama.
Kanonska Jevanđelja različito govore o razlozima izdaje Jude. Sveti Luka i Jovan pišu da je Judu zaposeo satana. Apostoli Matej i Marko motiv za izdaju nazivaju srebroljubljem. Ako razmislite o tome, ove dve verzije nisu u suprotnosti jedna sa drugom. Juda nije postao opsednut, opsednut demonima u bukvalnom smislu ovih reči. Pohlepa koja je živela u njegovom srcu rasla je sve dok se nije pretvorila u direktan dijabolizam – jedino se tako izdaja Boga može nazvati ovaploćenim. Što je i učinio u sredu Strasne sedmice.
Sin Božiji i apostoli proveli su noć sa utorka na sredu u Vitaniji, predgrađu Jerusalima, gde su odseli u kući Simona gubavog. Kako prenosi jevanđelist Matej, Spasitelj je „rekao učenicima svojim: znate da će za dva dana biti Pasha, i Sin Čovečiji biće predan da bude raspet“ (Matej 26:1). Znao je Gospod da se baš u to vreme u Jerusalimu, u domu prvosveštenika Kajafe, savetuju književnici i starešine, odlučujući kako da Ga uhvate i pogube. Znao je, naravno, ko će od apostola postati izdajnik.
Kada je Gospod razgovarao sa učenicima, neka „grešnica“ izlila je Njegovu glavu dragoceno smirnu, mešavinu mnogih tamjana, iz alabasterne posude. Videvši to, apostoli su bili ogorčeni – uostalom, miro, koje je bilo veoma skupo, moglo se prodati, a novac podeliti siromasima! Međutim, Spasitelj ih je zaustavio rečima: „Zašto sramotite ženu? učinila mi je dobro delo: jer siromaha uvek imaš sa sobom, a Mene nemaš uvek; izlivši ovo miro na moje telo, ona me pripremi za sahranu“ (Matej 26:10-12). I dodao: „Zaista vam kažem: gde god se ovo jevanđelje propoveda po celom svetu, ono što je učinila biće ispričano u njenom sećanju. Tako se dešava i do danas: svake godine na Veliku sredu u hrišćanskim crkvama se čuju pojanja o onome ko je sa suzama izlio miro na kosu i ramena Iskupitelja čovečanstva.
Međutim, Juda to nije video. Pod okriljem mraka, otišao je prvosveštenicima i upitao ih: „Šta ćete mi dati, a ja ću vam ga izdati?“ (Mt. 26:15). Ponudili su mu trideset srebrnika - značajnu sumu za koju se mogao kupiti, na primer, plac u Jerusalimu (kao što se kasnije dogodilo). Zadovoljan odgovorom, Juda se vratio u Vitaniju, razmišljajući kako najbolje da izda Učitelja ubicama.
Kanonska Jevanđelja različito govore o razlozima izdaje Jude. Sveti Luka i Jovan pišu da je Judu zaposeo satana. Apostoli Matej i Marko motiv za izdaju nazivaju srebroljubljem. Ako razmislite o tome, ove dve verzije nisu u suprotnosti jedna sa drugom. Juda nije postao opsednut, opsednut demonima u bukvalnom smislu ovih reči. Pohlepa koja je živela u njegovom srcu rasla je sve dok se nije pretvorila u direktan dijabolizam – jedino se tako izdaja Boga može nazvati ovaploćenim. Što je i učinio u sredu Strasne sedmice.
Delite:
