Sredinom Velikog posta obeležava se Krstopoklonska nedelja – nedelja kada se klanja Krstu, koji se smrću Spasitelja na njemu pretvorio od oruđa sramnog pogubljenja u oruđe ljudskog spasenja. Ove godine, Krstopoklona nedelja poklopila se sa praznikom Blagovesti Presvete Bogorodice.
U Krstopoklonu nedelju i narednih dana ove nedelje, u pravoslavnim hramovima se više puta vrši obred poklonjenja Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem. Sveštenstvo, uz svečane napeve, nosi sa oltara krst okićen cvećem i postavlja ga na govornicu na sredini hrama za bogosluženje vernika. Pored pomirbene žrtve Spasitelja, molitve i napevi ovih dana sećaju se i događaja iz 15. poglavlja starozavetne knjige Izlaska.
Kada je Mojsije poveo Izraelce iz Crvenog mora kroz pustinju, oni su patili tri dana bez vode. Voda koju su pronašli imala je gorak ukus. Videvši roptanje naroda, Mojsije se pomoli Gospodu. Mojsiju je naređeno odozgo da uzme drvo koje raste pored gorkih voda i baci ga u izvor. To je ono što je učinjeno - nakon čega je voda u izvoru počela da ima sladak ukus. „Tamo je Bog dao narodu uredbu i zakon, i tamo ih je iskušao“ (Izl. 15,25), kaže Sveto Pismo.
Isto tako, Hrišćanska Crkva, usred Velikog posta, postavlja krst na govornicu za bogosluženje i duhovnu utehu onih koji poste, koji su već savladali polovinu iskušenja koja prethodi Svetlom Vaskrsenju Hristovom. Prilikom obreda poštovanja Krsta, vernici se klanjaju Krstu, nakon čega prilaze svešteniku ili episkopu, koji svako čelo pomazuje uljem.
Narednih dana ovaj liturgijski obred se ponavlja posle bogosluženja u ponedeljak, sredu i petak. Nedelja koja sledi posle Krstovne nedelje u narodu se naziva Krstovom ili Krstovom nedeljom. U sredu ove nedelje ili u sredu u Velikom postu, u starim vremenima bio je običaj da se daruju deca koja su postila sa starijima i stigla do sredine posta.
Tokom cele Krstovne nedelje bio je običaj da se peku pite (naravno posne) u obliku krsta i raznih poljoprivrednih oruđa – pluga, pluga, kosa i dr. Ponekad se u takve pite peklo ponešto – pa se, za vreme jela, isecalo na komade, koje se delilo okupljenima. A onda su gledali ko je šta dobio u punjenju. Šljunak, komad uglja, zrno, novčić – tumačenja svake od ovih stvari su se razlikovala na različitim mestima. Naravno, takva „proricanja sudbine” (kao u slučaju knedli sa iznenađenjima, koje se obično kuvaju za Staru Novu godinu) su bila komična – a njihove rezultate retko kada su okupljeni za stolom shvatali ozbiljno.
U noći na Časnu sredu, bake i dadilje su uveravale decu, Veliki post „puca“ – a ako ne spavate, u hodniku se čuje krckanje ili kucanje.
U Krstopoklonu nedelju i narednih dana ove nedelje, u pravoslavnim hramovima se više puta vrši obred poklonjenja Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem. Sveštenstvo, uz svečane napeve, nosi sa oltara krst okićen cvećem i postavlja ga na govornicu na sredini hrama za bogosluženje vernika. Pored pomirbene žrtve Spasitelja, molitve i napevi ovih dana sećaju se i događaja iz 15. poglavlja starozavetne knjige Izlaska.
Kada je Mojsije poveo Izraelce iz Crvenog mora kroz pustinju, oni su patili tri dana bez vode. Voda koju su pronašli imala je gorak ukus. Videvši roptanje naroda, Mojsije se pomoli Gospodu. Mojsiju je naređeno odozgo da uzme drvo koje raste pored gorkih voda i baci ga u izvor. To je ono što je učinjeno - nakon čega je voda u izvoru počela da ima sladak ukus. „Tamo je Bog dao narodu uredbu i zakon, i tamo ih je iskušao“ (Izl. 15,25), kaže Sveto Pismo.
Isto tako, Hrišćanska Crkva, usred Velikog posta, postavlja krst na govornicu za bogosluženje i duhovnu utehu onih koji poste, koji su već savladali polovinu iskušenja koja prethodi Svetlom Vaskrsenju Hristovom. Prilikom obreda poštovanja Krsta, vernici se klanjaju Krstu, nakon čega prilaze svešteniku ili episkopu, koji svako čelo pomazuje uljem.
Narednih dana ovaj liturgijski obred se ponavlja posle bogosluženja u ponedeljak, sredu i petak. Nedelja koja sledi posle Krstovne nedelje u narodu se naziva Krstovom ili Krstovom nedeljom. U sredu ove nedelje ili u sredu u Velikom postu, u starim vremenima bio je običaj da se daruju deca koja su postila sa starijima i stigla do sredine posta.
Tokom cele Krstovne nedelje bio je običaj da se peku pite (naravno posne) u obliku krsta i raznih poljoprivrednih oruđa – pluga, pluga, kosa i dr. Ponekad se u takve pite peklo ponešto – pa se, za vreme jela, isecalo na komade, koje se delilo okupljenima. A onda su gledali ko je šta dobio u punjenju. Šljunak, komad uglja, zrno, novčić – tumačenja svake od ovih stvari su se razlikovala na različitim mestima. Naravno, takva „proricanja sudbine” (kao u slučaju knedli sa iznenađenjima, koje se obično kuvaju za Staru Novu godinu) su bila komična – a njihove rezultate retko kada su okupljeni za stolom shvatali ozbiljno.
U noći na Časnu sredu, bake i dadilje su uveravale decu, Veliki post „puca“ – a ako ne spavate, u hodniku se čuje krckanje ili kucanje.
Delite:
