U treću nedelju po Vaskrsu (prvom se smatra samo Vaskrsenje Hristovo) Crkva proslavlja uspomenu na svete žene mironosice. Tako se u pravoslavnom predanju nazivaju žene – Hristove sledbenice koje su svedočile Njegovo stradanje, iskupiteljsku smrt i Vaskrsenje. Kod istočnoslovenskih naroda ovaj praznik ima nezvanični status Dana pravoslavnih žena, na koji vernici po običaju čestitaju svojim suprugama, majkama, bakama, ćerkama i sestrama – kao i ostalim rođacima i prijateljima lepog pola. Ove godine, Nedelja žena mironosica, po crkvenom kalendaru, obeležava se 19. maja.
Ne zna se pouzdano koliko je bilo svetih žena mironosica. Prema nekim izvorima - sedam, prema drugima - devet, a moguće i više. Žene su u znatnom broju išle za Hristom tokom godina Njegove propovedi: brinule su se o prenoćištu, spremale hranu za Božanskog Učitelja i apostole. U pravoslavnoj tradiciji, svetitelji se poštuju kao žene mironosice: Marija Magdalina, Marija Kleopa, Salomija, Jovana, Marta, Marija...
Ali zašto „mironosice“? Kao što se sećamo iz Svetog Jevanđelja, pogreb Hristov je obavljen uoči subote, a pre nastupanja dana odmora, telo Njegovo, po običaju, nije stiglo da pomazuje mirom, mirom, alojem i drugi tamjan. Stoga su žene rano u nedelju ujutru, ponevši sve što im je bilo potrebno, požurile na grob da završe ono što su započele. Nisu se plašili rimskih stražara koji su čuvali grob, nisu se plašili mržnje Jevreja koji su svog Učitelja osudili na smrt – već su razmišljali samo o tome kako da odaju poslednje počasti Raspetome. Međutim, umesto stražara, videli su kamen odvaljen od groba i anđela kako sedi na njemu, koji se obratio ženama.
„Zašto tražite žive među mrtvima? On nije ovde: On je vaskrsao; seti se kako ti je govorio dok je još bio u Galileji, govoreći da Sin čovečiji treba da bude predan u ruke grešnih ljudi, i da bude razapet, i trećeg dana da vaskrsne.” (Luka 24 5,7).
Drugi jevanđelisti, Marko i Jovan, kažu da se vaskrsli Hristos prvi javio Mariji Magdaleni, koja je verovatno došla do groba pre ostalih – međutim, kada je videla da je grob prazan, stajala je i plakala. „I dok je plakala, sagnula se u grob, i videla dva anđela kako sede u belim haljinama, jednog kod glave, a drugog kod nogu, gde je ležalo telo Isusovo. A oni joj kažu: ženo! Zašto plačeš? On im kaže: Uzeli su Gospoda moga, i ne znam gde su Ga položili. Rekavši to, ona se okrenu i vide Isusa kako stoji; ali nije prepoznao da je to Isus. Isus joj kaže: ženo! Zašto plačeš? koga tražiš? Ona, misleći da je baštovan, kaže Mu: Učitelju! ako si Ga izveo, reci mi gde si Ga položio, i ja ću Ga uzeti. Isus joj kaže: Marijo! Ona se okrenu i reče Mu: Rabi! - što znači: Učitelju! Isus joj kaže: Ne dotiči me se, jer još nisam uzašao k Ocu svome; Ali idi mojoj braći i reci im: „Uzilazim Ocu svome i Ocu vašemu, i Bogu svome i Bogu vašemu“ (Jovan 20:11-17).
Žene mironosice su učinile upravo to: najpre su javile blagu vest o vaskrslom Hristu Jedanaestorici apostola, a potom i ostalim učenicima Spasiteljevim. Očigledno je da se Sin Božiji prvi javio ženama jer je poznavao njihovu prirodu – posebno njihovu želju da podele dobru vest sa što većim brojem ljudi koji bi mogli da podele ovu radost. Dok muškarci, koji imaju kritičniji um, teže da analiziraju ono što čuju i dovode u pitanje - što se, u suštini, i dogodilo. Od Jedanaestorice samo je Jovan odmah poverovao u vaskrsenje Hristovo (Jn. 20, 8), dok su ostali sumnjali sve dok im se Spasitelj nije javio za vreme jela „i prekorevao ih za neverstvo i tvrdoću srca, jer nisu verovali oni koji su Ga videli uskrslog“ (Marko 16:4). Gotovo je neverovatno, ali upravo su žene pokazale najjaču veru i najveću hrabrost na dan Vaskrsenja Hristovog, donevši smirnu na grob!
U Nedelju žena mironosica Crkva se molitveno seća i svetog Josifa Arimatejskog, imućnog i uticajnog jevrejskog starca koji je, po dopuštenju Pilata, uzeo telo Hristovo i sahranio ga u sebi pripremljenom grobu. I još jedan tajni učenik Hristov – Nikodim, član Sinedriona, koji je takođe učestvovao u sahrani Spasitelja na Veliki petak.
Ne zna se pouzdano koliko je bilo svetih žena mironosica. Prema nekim izvorima - sedam, prema drugima - devet, a moguće i više. Žene su u znatnom broju išle za Hristom tokom godina Njegove propovedi: brinule su se o prenoćištu, spremale hranu za Božanskog Učitelja i apostole. U pravoslavnoj tradiciji, svetitelji se poštuju kao žene mironosice: Marija Magdalina, Marija Kleopa, Salomija, Jovana, Marta, Marija...
Ali zašto „mironosice“? Kao što se sećamo iz Svetog Jevanđelja, pogreb Hristov je obavljen uoči subote, a pre nastupanja dana odmora, telo Njegovo, po običaju, nije stiglo da pomazuje mirom, mirom, alojem i drugi tamjan. Stoga su žene rano u nedelju ujutru, ponevši sve što im je bilo potrebno, požurile na grob da završe ono što su započele. Nisu se plašili rimskih stražara koji su čuvali grob, nisu se plašili mržnje Jevreja koji su svog Učitelja osudili na smrt – već su razmišljali samo o tome kako da odaju poslednje počasti Raspetome. Međutim, umesto stražara, videli su kamen odvaljen od groba i anđela kako sedi na njemu, koji se obratio ženama.
„Zašto tražite žive među mrtvima? On nije ovde: On je vaskrsao; seti se kako ti je govorio dok je još bio u Galileji, govoreći da Sin čovečiji treba da bude predan u ruke grešnih ljudi, i da bude razapet, i trećeg dana da vaskrsne.” (Luka 24 5,7).
Drugi jevanđelisti, Marko i Jovan, kažu da se vaskrsli Hristos prvi javio Mariji Magdaleni, koja je verovatno došla do groba pre ostalih – međutim, kada je videla da je grob prazan, stajala je i plakala. „I dok je plakala, sagnula se u grob, i videla dva anđela kako sede u belim haljinama, jednog kod glave, a drugog kod nogu, gde je ležalo telo Isusovo. A oni joj kažu: ženo! Zašto plačeš? On im kaže: Uzeli su Gospoda moga, i ne znam gde su Ga položili. Rekavši to, ona se okrenu i vide Isusa kako stoji; ali nije prepoznao da je to Isus. Isus joj kaže: ženo! Zašto plačeš? koga tražiš? Ona, misleći da je baštovan, kaže Mu: Učitelju! ako si Ga izveo, reci mi gde si Ga položio, i ja ću Ga uzeti. Isus joj kaže: Marijo! Ona se okrenu i reče Mu: Rabi! - što znači: Učitelju! Isus joj kaže: Ne dotiči me se, jer još nisam uzašao k Ocu svome; Ali idi mojoj braći i reci im: „Uzilazim Ocu svome i Ocu vašemu, i Bogu svome i Bogu vašemu“ (Jovan 20:11-17).
Žene mironosice su učinile upravo to: najpre su javile blagu vest o vaskrslom Hristu Jedanaestorici apostola, a potom i ostalim učenicima Spasiteljevim. Očigledno je da se Sin Božiji prvi javio ženama jer je poznavao njihovu prirodu – posebno njihovu želju da podele dobru vest sa što većim brojem ljudi koji bi mogli da podele ovu radost. Dok muškarci, koji imaju kritičniji um, teže da analiziraju ono što čuju i dovode u pitanje - što se, u suštini, i dogodilo. Od Jedanaestorice samo je Jovan odmah poverovao u vaskrsenje Hristovo (Jn. 20, 8), dok su ostali sumnjali sve dok im se Spasitelj nije javio za vreme jela „i prekorevao ih za neverstvo i tvrdoću srca, jer nisu verovali oni koji su Ga videli uskrslog“ (Marko 16:4). Gotovo je neverovatno, ali upravo su žene pokazale najjaču veru i najveću hrabrost na dan Vaskrsenja Hristovog, donevši smirnu na grob!
U Nedelju žena mironosica Crkva se molitveno seća i svetog Josifa Arimatejskog, imućnog i uticajnog jevrejskog starca koji je, po dopuštenju Pilata, uzeo telo Hristovo i sahranio ga u sebi pripremljenom grobu. I još jedan tajni učenik Hristov – Nikodim, član Sinedriona, koji je takođe učestvovao u sahrani Spasitelja na Veliki petak.
Delite:
