Možda je ovo jedno od najčešće postavljanih pitanja na internetu među svim onima koji se tiču pravoslavnih svetitelja. Juda je uzeo srebrnike za izdaju, a neplaćenici nisu uzeli ni za šta? Nenaplaćeni – da li je od reči „smanjiti“, u znak sećanja na isceljenje slepih od Isusa Hrista? Da li su ovi lekari koji su odbijali srebro i primali plaćanje samo hranom? Ne, ni jedno, ni drugo, ni treće.
Neplaćenici su posebno lice pravoslavnih svetinja. Tako su se zvali hrišćanski lekari koji su lečili „besplatno“, odnosno bez ikakve naknade za njihovu pomoć. Nezainteresovani, od kojih je većina živela u prvim vekovima hrišćanstva, sledili su lični primer Spasitelja i njegovu zapovest: „Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve vaskrsajte, demone izgonite; besplatno ste primili, besplatno dajte“ (Matej 10:8).
Nesebičnost je povezana i sa jevanđelskom pričom o bogatom mladiću pravednog života koji je pitao Sina Božijeg kako može da nasledi život večni. Gospod mu odgovori: „Idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, i imaćeš blago na nebu; i dođi za mnom, uzevši krst“ (Mk. 10,21). Mladić, sa svom čistotom svog života, ipak nije mogao da odbaci zemaljske blagoslove i da sledi reči Spasitelja. A sveti neplaćenici su mogli.
Kir i Jovan, čiji spomen Crkva slavi 11. jula, bili su među prvim neplaćenicima. Živeli su u III - početku IV veka. Kir je bio lekar u Aleksandriji u Egiptu. Lečeći tegobe ljudi, bez obzira na njihovu veru, pričao im je o savršenom Iscelitelju – Hristu, čije je ime Kir neprestano prizivao tokom lečenja. Za vreme gonjenja koja su počela pod Dioklecijanom, sveti Kir se povukao u Arapsku pustinju, gde je primio monaštvo. Ali i tamo su ljudi i dalje dolazili kod njega, tražeći poznatog hrišćanskog lekara širom Bliskog istoka.
Jedan od ovih ljudi bio je rodom iz Edese po imenu Jovan. Stigavši u Jerusalim, saznade gde se nalazi sveti Kir i ode k njemu. Jovan se svim srcem vezao za iscelitelja i počeo da mu pomaže da isceljuje ljude: videvši njegovu revnost, Gospod je Jovana obdario darom isceljenja.
Ubrzo su do Arapske pustinje doprle glasine da je hrišćanka Atanasije zatvorena u Aleksandriji sa svoje tri devojačke ćerke - Teodotijom, Teoktistom i Evdoksijom. Kir i Jovan su odmah otišli u Aleksandriju, gde su posetili zatvorenike u zatvoru i ojačali ih. Zbog toga su bili uhvaćeni i, po nalogu namesnika, podvrgnuti, poput hrišćana, surovim mučenjima. Odbivši da se odreknu Hrista, nenajamnici Kir i Jovan su mačem posečeni. Za njima su pogubljeni i Atanasije i njene kćeri, koje su takođe ostale verne Gospodu Isusu Hristu.
Otprilike u isto vreme, ali u Rimu, delovali su i drugi sveti nenajamnici – braća Kozma i Damjan, kojih se Crkva molitveno seća 14. jula. Odgajani od hrišćanskih roditelja, vodili su strog, čedan život, lečeći ljude lekarskom umetnošću i molitvom i propovedajući im o Hristu. Videvši ogroman duhovni uticaj Kozme i Damjana na građane, rimske vlasti su odlučile da pohvataju hrišćanske lekare i zatvore ih. Međutim, vojnici, došavši u selo gde su bili Kozma i Damjan, nisu ih našli - i zgrabili su prve ljude na koje su naišli. Saznavši za to, sveti nenajamnici sustigli su vojnike i predali se u njihove ruke, moleći ih da oslobode taoce.
Pojavivši se pred sudom, kome je prisustvovao i sam car Karin, Kozma i Damjan su negirali sve optužbe na svoj račun. „Nikome nismo naudili, ne bavimo se magijom i vradžbinama, za šta nas optužujete. Mi isceljujemo bolesne silom Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista i ne primamo nikakvu nagradu za pomoć bolesnima“, rekli su sudijama. Kada je car zahtevao da sveti prinesu žrtve paganskim bogovima, odmah ga je pogodila iznenadna bolest. Ljudi koji su to videli rekli su: „Velik je Bog hrišćanski i nema drugog Boga osim Njega!“; mnogi od njih su se toga dana obratili Hristu. Car je molio svete da ga iscele, obećavajući i da će preći u hrišćanstvo. Molitvom Kozme i Damjana ozdravi, a sveti nenajamnici oslobođeni. Nastavili su da leče ljude, propovedajući im pravu veru. Međutim, njihov stari mentor, zavidan na njihovoj slavi, namamio je Kozmu i Damjana u planine pod izgovorom da skupljaju lekovito bilje. Tamo je ubio oba brata, a tela obojice bacio u reku. Gospod je proslavio svoje svete otkrivajući ljudima gde se nalaze njihove mošti.
U narodu su neplaćeni lekari u svako doba bili posebno voljeni, o čemu svedoči ogroman broj njihovih ikona, na kojima su prikazani sa sanitetskim materijalom i napitcima u rukama. Crkva poštuje svete neplaćene iscelitelje, pominjući njihova imena na svakoj liturgiji u proskomidiji. U pomoć Svetih Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Jermolaja, Sampsona i Diomeda, Fotija i Anikita sveštenstvo priziva na svakom moleban za bolesne, kao i pri Svetoj Tajni Jeleosvećenja.
Neplaćenici su posebno lice pravoslavnih svetinja. Tako su se zvali hrišćanski lekari koji su lečili „besplatno“, odnosno bez ikakve naknade za njihovu pomoć. Nezainteresovani, od kojih je većina živela u prvim vekovima hrišćanstva, sledili su lični primer Spasitelja i njegovu zapovest: „Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve vaskrsajte, demone izgonite; besplatno ste primili, besplatno dajte“ (Matej 10:8).
Nesebičnost je povezana i sa jevanđelskom pričom o bogatom mladiću pravednog života koji je pitao Sina Božijeg kako može da nasledi život večni. Gospod mu odgovori: „Idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, i imaćeš blago na nebu; i dođi za mnom, uzevši krst“ (Mk. 10,21). Mladić, sa svom čistotom svog života, ipak nije mogao da odbaci zemaljske blagoslove i da sledi reči Spasitelja. A sveti neplaćenici su mogli.
Kir i Jovan, čiji spomen Crkva slavi 11. jula, bili su među prvim neplaćenicima. Živeli su u III - početku IV veka. Kir je bio lekar u Aleksandriji u Egiptu. Lečeći tegobe ljudi, bez obzira na njihovu veru, pričao im je o savršenom Iscelitelju – Hristu, čije je ime Kir neprestano prizivao tokom lečenja. Za vreme gonjenja koja su počela pod Dioklecijanom, sveti Kir se povukao u Arapsku pustinju, gde je primio monaštvo. Ali i tamo su ljudi i dalje dolazili kod njega, tražeći poznatog hrišćanskog lekara širom Bliskog istoka.
Jedan od ovih ljudi bio je rodom iz Edese po imenu Jovan. Stigavši u Jerusalim, saznade gde se nalazi sveti Kir i ode k njemu. Jovan se svim srcem vezao za iscelitelja i počeo da mu pomaže da isceljuje ljude: videvši njegovu revnost, Gospod je Jovana obdario darom isceljenja.
Ubrzo su do Arapske pustinje doprle glasine da je hrišćanka Atanasije zatvorena u Aleksandriji sa svoje tri devojačke ćerke - Teodotijom, Teoktistom i Evdoksijom. Kir i Jovan su odmah otišli u Aleksandriju, gde su posetili zatvorenike u zatvoru i ojačali ih. Zbog toga su bili uhvaćeni i, po nalogu namesnika, podvrgnuti, poput hrišćana, surovim mučenjima. Odbivši da se odreknu Hrista, nenajamnici Kir i Jovan su mačem posečeni. Za njima su pogubljeni i Atanasije i njene kćeri, koje su takođe ostale verne Gospodu Isusu Hristu.
Otprilike u isto vreme, ali u Rimu, delovali su i drugi sveti nenajamnici – braća Kozma i Damjan, kojih se Crkva molitveno seća 14. jula. Odgajani od hrišćanskih roditelja, vodili su strog, čedan život, lečeći ljude lekarskom umetnošću i molitvom i propovedajući im o Hristu. Videvši ogroman duhovni uticaj Kozme i Damjana na građane, rimske vlasti su odlučile da pohvataju hrišćanske lekare i zatvore ih. Međutim, vojnici, došavši u selo gde su bili Kozma i Damjan, nisu ih našli - i zgrabili su prve ljude na koje su naišli. Saznavši za to, sveti nenajamnici sustigli su vojnike i predali se u njihove ruke, moleći ih da oslobode taoce.
Pojavivši se pred sudom, kome je prisustvovao i sam car Karin, Kozma i Damjan su negirali sve optužbe na svoj račun. „Nikome nismo naudili, ne bavimo se magijom i vradžbinama, za šta nas optužujete. Mi isceljujemo bolesne silom Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista i ne primamo nikakvu nagradu za pomoć bolesnima“, rekli su sudijama. Kada je car zahtevao da sveti prinesu žrtve paganskim bogovima, odmah ga je pogodila iznenadna bolest. Ljudi koji su to videli rekli su: „Velik je Bog hrišćanski i nema drugog Boga osim Njega!“; mnogi od njih su se toga dana obratili Hristu. Car je molio svete da ga iscele, obećavajući i da će preći u hrišćanstvo. Molitvom Kozme i Damjana ozdravi, a sveti nenajamnici oslobođeni. Nastavili su da leče ljude, propovedajući im pravu veru. Međutim, njihov stari mentor, zavidan na njihovoj slavi, namamio je Kozmu i Damjana u planine pod izgovorom da skupljaju lekovito bilje. Tamo je ubio oba brata, a tela obojice bacio u reku. Gospod je proslavio svoje svete otkrivajući ljudima gde se nalaze njihove mošti.
U narodu su neplaćeni lekari u svako doba bili posebno voljeni, o čemu svedoči ogroman broj njihovih ikona, na kojima su prikazani sa sanitetskim materijalom i napitcima u rukama. Crkva poštuje svete neplaćene iscelitelje, pominjući njihova imena na svakoj liturgiji u proskomidiji. U pomoć Svetih Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Jermolaja, Sampsona i Diomeda, Fotija i Anikita sveštenstvo priziva na svakom moleban za bolesne, kao i pri Svetoj Tajni Jeleosvećenja.
Delite:
