Ove godine početak Velikog posta poklopio se sa danom pronalaska moštiju ispovednika Ruske Crkve dvadesetog veka – Svetog Luke Krimskog. Izvanredan lekar i propovednik, doktor medicine i bogoslovlja, Sveti Luka je prošao kroz gonjenje i izgnanstvo – ali je nastavio da operiše ljude dok nije oslepeo. U svojim propovedima on je postu posvećivao ne manje pažnje nego svakodnevnoj molitvi, smatrajući ga najmoćnijim oružjem u duhovnoj borbi hrišćanina. Međutim, pre nego što pređemo na reči svetitelja o postu, podsetimo se kako su pronađene njegove svete mošti.
U jesen 1995. godine, odlukom Sinoda Ukrajinske pravoslavne crkve, Sveti Luka Krimski je proslavljen kao lokalno poštovani svetac. A u noći sa 17. na 18. mart 1996. godine, arhiepiskop simferopoljski i krimski Lazar, pevajući zaupokojenu, sišao je u otvoreni grob svetitelja na 1. simferopoljskom groblju, sa poštovanjem podigao na površinu česne mošti - i, u sasluženju sveštenstva preneo ih u crkvu Svih Svetih.
Dva dana kasnije mošti Svetog Luke su svečano prenete u Saborni hram Svete Trojice. Povorku sa moštima svetitelja pratili su oficiri i mornari Crnomorske flote, studenti Krimskog medicinskog instituta, stanovnici grada – kao i neki od onih koji su Svetog Luku poznavali još za njegovog života. U Krasnojarskoj eparhiji Ruske pravoslavne crkve, na čijoj teritoriji je svetitelj prvi put bio u izgnanstvu, ustanovljeno je i poštovanje Svetog Luke kao lokalno poštovanog svetitelja. A 2000. godine, nakon što su prikupljeni brojni dokazi o isceljenjima molitvama na grobu svetitelja, Arhijerejski sabor Ruske pravoslavne crkve proslavio je arhiepiskopa Luku (Vojno-Jasenjeckog) u Saboru novomučenika i ispovednika Rusije.
Tokom godina svog arhipastirskog služenja, Sveti Luka se svaki put uoči Velikog posta obraćao vernicima besedama u kojima ih je podsećao na važnost dostojnog prolaska ovog strogog i spasonosnog vremena. Nazivajući post „majkom celomudrenosti“, on je naglasio da su svake godine velikoposne nedelje vreme posebnog bdenja, kada čovek mora da prepozna i obuzda dejstvo strasti u sebi već pri njihovim prvim projavama. „Pored hipogastrične strasti - najzle, najjača, najopasnije, postoji i veoma jaka strast - proždrljivost i pijanstvo", rekao je svetac. Ljudska priroda je slaba, a mi smo navikli da udovoljimo njenim preteranim zahtevima. „Ako čovek ima priliku da se zasiti, uvek mu je dosta. Malo jedu samo oni koji imaju malo hrane. Skoro svi teže sitosti. Postom svoj stomak lišavamo njegovih neizmernih zahteva i olakšavamo ga.”
Prolaskom Velikog posta, naglasio je krimski svetitelj, dobijamo priliku, makar na kratko, da se ugledamo na živote hrišćanskih pustinjaka i svetitelja koji su ceo svoj život proveli u molitvi i postu. Post je važan i zbog toga što smo tokom Velikog posta češće u crkvi, češće se pričešćujemo – a nedopustivo je da se tajnama ispovesti i pričešća pristupa u prolazu, uz kratak predah od svakodnevnih poslova. U crkvenim tajnama počinjemo da učestvujemo potpuno dobrovoljno, tako da se prema njima ne možete odnositi kao da služite dužnost. „Ako nemate vremena, bolje je da ne idete nikako, samo se ne pretvarajte da se pokajete – zabranjujem takvu ispovest, jer treba da se pripremate sa poštovanjem, marljivo“, rekao je sveti Luka.
U drugoj svojoj besedi, izgovorenoj u Tambovu marta 1945. godine, na Nedelju sira, svetitelj sa gorčinom primećuje da je sada vrlo malo ostalo od drevne pobožnosti, kada su svi, pa i deca, bili naviknuti na post. Ipak, post danas i u svako doba je od velikog značaja za čoveka. „Post je“, rekao je sveti Luka, „škola uzdržanja... Treba razvijati naviku, veštinu uzdržanja, jer znate da se teškom vežbom stvara težak zadatak i samo se postiže veliki cilj. sa velikim žarom“. Kako se čovek motiviše da na neko vreme odustane od brze hrane? Jer post je neophodan uslov za pokajanje. A ujedno je izvor sticanja duhovne snage za svakoga. „Čovek koji ceo život postuje i posti, kao što su to činili veliki podvižnici, stiče ogromnu duhovnu snagu u borbi protiv svih iskušenja, ogromnu moć da se uzdržava od svega što je nedolično i grešno. Ovo je glavni i glavni smisao posta“.
Naravno, post je potpuno dobrovoljan. Ali u porodicama gde stariji ne poste, deca automatski slede njihov primer – i odrastajući, nemaju pojma o vrednosti posta, prenoseći svoju ravnodušnost prema postu na svoje sinove i ćerke. „Potrebna nam je nova generacija hrišćana da odrastemo, potpuno suprotno od raskalašne, bezbožne generacije mladih koja nas okružuje. Neophodno je da deca hrišćana sijaju kao čiste zvezde u grešnom društvu koje gazi Zakon Hristov“. Bezbožne vlasti odavno nije bilo, ali ove reči svetog Luke Krimskog i danas su aktuelne, skoro osamdeset godina kasnije.
