Posle Svete Pedesetnice, Lazareve subote i Cvetne nedelje dolazi Strasna nedelja kojom se završava period Velikog posta. Predstavlja posebno vreme pokajanja, vrhunac posta. Svaki dan ove nedelje, od ponedeljka do subote, zove se Veliki. Da ne pominjemo sam Vaskrs – najveći hrišćanski praznik.
Tokom Strasne sedmice hrišćani se molitveno sećaju iskupiteljskog stradanja poslednjih dana zemaljskog života Isusa Hrista – Njegove izdaje od strane Jude, Njegovog suđenja, Raspeća i pogreba. Post ovih dana je posebno strog. Na Veliki četvrtak - dan kada je održana Tajna večera, vernici pokušavaju da se pričeste Hristovim tajnama, pripremivši se za to kako treba. U prva tri dana Stradanja u pravoslavnim hramovima služi se Liturgija pređeosvećenih darova. Za to vreme, Crkvena povelja upućuje vernike da čitaju ceo psaltir (sa izuzetkom sedamnaeste katizma, koja se sluša na Jutrenju na Veliku subotu).
Na Veliku sredu, za vreme službe, čita se Jevanđelje o izdaji Hrista od Jude za trideset srebrnika dobijenih od prvosveštenika. Istog dana dođe neki grešnik Hristu, koji beše u Vitaniji, u kući Simona gubavog, i pomaza mu glavu skupocenim mirom. Ogorčeni takvom rasipništvom, apostoli su rekli da bi bilo bolje prodati mast i podeliti novac potrebitima. Međutim, Božanski Učitelj im je odgovorio da je žena tako pripremila Njegovo telo za predstojeću pogreb.
Na Veliki četvrtak Crkva se seća Tajne večere – poslednje trpeze Božanskog Učitelja sa svojim učenicima. Na današnji dan Gospod je oprao noge apostolima, dajući im primer bratskog služenja jedni drugima. U znak sećanja na ovo, Crkva je ustanovila poseban obred, tokom kojeg episkop pere noge sveštenicima i đakonima koji mu služe. Na Tajnoj večeri, Sin Božiji je ustanovio tajnu Evharistije, pretvarajući hleb i vino u svoje telo i krv. Čak se i na Veliki četvrtak sećaju Hristove molitve za čašu i Njegove spremnosti da prihvati sudbinu koja mu je pripremljena kao Otkupitelj čovečanstva. A takođe i Njegovo hapšenje u Getsimanskom vrtu, gde je izdajnik Juda dovodio ljude naoružane sa prvosveštenicima.
Veliki petak je dan Raspeća Gospodnjeg, najdramatičniji dan u godišnjem ciklusu bogosluženja. Ujutro ovog dana u crkvama se čita Dvanaest strasnih jevanđelja. Uveče se vrši obred skidanja plaštanice uz čitanje kanona o raspeću Gospodnjem i „Za oplakivanje Presvete Bogorodice“. Po drevnom pobožnom predanju, pravoslavni hrišćani na ovaj dan ne jedu ništa do kraja večernje službe.
Na Veliku subotu, poslednjeg dana pred Vaskrs, seća se skidanja Tela Hristovog sa krsta od strane Josifa Arimatejskog i Nikodima i njegovog polaganja u grob. A takođe – Spasiteljev silazak u pakao, gde je pogazio đavolju silu i objavio pobedu nad smrću mrtvima.
Na zemlji je Velika subota dan mira i tišine, kada se, po narodnim običajima, nastoji što manje pričati, jer se u ovo vreme „smiruje nebo i zemlja“. Ali ovo ćutanje ispunjeno je ne samo tugom, već i očekivanjem brzog čuda. U dvorištima počinju da blagosiljaju vaskršnju hranu, a vernici, kako padne noć, hrle u hram da se pomole za vreme noćne službe – a posle ophoda u ponoć kao da prvi put čuju radosno: „Hriste vaskrse!”
Tokom Strasne sedmice hrišćani se molitveno sećaju iskupiteljskog stradanja poslednjih dana zemaljskog života Isusa Hrista – Njegove izdaje od strane Jude, Njegovog suđenja, Raspeća i pogreba. Post ovih dana je posebno strog. Na Veliki četvrtak - dan kada je održana Tajna večera, vernici pokušavaju da se pričeste Hristovim tajnama, pripremivši se za to kako treba. U prva tri dana Stradanja u pravoslavnim hramovima služi se Liturgija pređeosvećenih darova. Za to vreme, Crkvena povelja upućuje vernike da čitaju ceo psaltir (sa izuzetkom sedamnaeste katizma, koja se sluša na Jutrenju na Veliku subotu).
Na Veliku sredu, za vreme službe, čita se Jevanđelje o izdaji Hrista od Jude za trideset srebrnika dobijenih od prvosveštenika. Istog dana dođe neki grešnik Hristu, koji beše u Vitaniji, u kući Simona gubavog, i pomaza mu glavu skupocenim mirom. Ogorčeni takvom rasipništvom, apostoli su rekli da bi bilo bolje prodati mast i podeliti novac potrebitima. Međutim, Božanski Učitelj im je odgovorio da je žena tako pripremila Njegovo telo za predstojeću pogreb.
Na Veliki četvrtak Crkva se seća Tajne večere – poslednje trpeze Božanskog Učitelja sa svojim učenicima. Na današnji dan Gospod je oprao noge apostolima, dajući im primer bratskog služenja jedni drugima. U znak sećanja na ovo, Crkva je ustanovila poseban obred, tokom kojeg episkop pere noge sveštenicima i đakonima koji mu služe. Na Tajnoj večeri, Sin Božiji je ustanovio tajnu Evharistije, pretvarajući hleb i vino u svoje telo i krv. Čak se i na Veliki četvrtak sećaju Hristove molitve za čašu i Njegove spremnosti da prihvati sudbinu koja mu je pripremljena kao Otkupitelj čovečanstva. A takođe i Njegovo hapšenje u Getsimanskom vrtu, gde je izdajnik Juda dovodio ljude naoružane sa prvosveštenicima.
Veliki petak je dan Raspeća Gospodnjeg, najdramatičniji dan u godišnjem ciklusu bogosluženja. Ujutro ovog dana u crkvama se čita Dvanaest strasnih jevanđelja. Uveče se vrši obred skidanja plaštanice uz čitanje kanona o raspeću Gospodnjem i „Za oplakivanje Presvete Bogorodice“. Po drevnom pobožnom predanju, pravoslavni hrišćani na ovaj dan ne jedu ništa do kraja večernje službe.
Na Veliku subotu, poslednjeg dana pred Vaskrs, seća se skidanja Tela Hristovog sa krsta od strane Josifa Arimatejskog i Nikodima i njegovog polaganja u grob. A takođe – Spasiteljev silazak u pakao, gde je pogazio đavolju silu i objavio pobedu nad smrću mrtvima.
Na zemlji je Velika subota dan mira i tišine, kada se, po narodnim običajima, nastoji što manje pričati, jer se u ovo vreme „smiruje nebo i zemlja“. Ali ovo ćutanje ispunjeno je ne samo tugom, već i očekivanjem brzog čuda. U dvorištima počinju da blagosiljaju vaskršnju hranu, a vernici, kako padne noć, hrle u hram da se pomole za vreme noćne službe – a posle ophoda u ponoć kao da prvi put čuju radosno: „Hriste vaskrse!”
Delite:
