U subotu pete nedelje Velikog posta Crkva proslavlja slavu pod nazivom Pohvala Presvete Bogorodice. Drugi naziv za ovaj dan je akatist subota, iako se sam akatist čita Bogorodici na večernjoj službi u petak. Ove godine akatist subota pada 20. aprila, a čitanje Akatista Presvetoj Bogorodici je u petak 19. aprila uveče.
Po crkvenom predanju, novi liturgijski dan počinje uveče uoči kalendarskog dana – a Jutrenje se vrši na večernjoj službi prethodnog dana. Zato će se u petak uveče u crkvama čitati Akatist Bogorodici. Dvostruki naziv praznika objašnjava se činjenicom da se u Akatistu Presvetoj Bogorodici uznosi pohvala Carici Nebeskoj.
Praznik Pohvale Presvete Bogorodice ustanovljen je u 9. veku u znak zahvalnosti Bogorodici što je više puta izbavljala prestonicu Vizantijskog carstva od najezde tuđinaca. Stanovnici Carigrada poštovali su Presvetu Bogorodicu kao zaštitnicu svog grada – i više puta bili svedoci kako su se, molitvama vernika, talasi osvajača otkotrljali sa zidina Carigrada, ne uspevajući da zauzmu prestonicu. Persijanci, Avari, Skiti - ko god je pokušao da zauzme grad, ali niko nije uspeo. 860. godine, kada su se Rusi, tada još neznabošci, morskim putem približili Carigradu, njihovu flotu je rasturila oluja koja je počela nakon što su uz molitvu potopili svetilište, Odeždu Bogorodice, u vode zaliva Zlatni Rog. Po Predanju, posle ovih događaja prvi put je pročitan Akatist Presvetoj Bogorodici u Vlahernskoj crkvi u Konstantinopolju – u znak zahvalnosti za Njenu pomoć.
Do danas je poznato na desetine različitih akatista – zašto ime ovog konkretnog pišemo velikim slovom? Iz razloga što je on bio prvo delo nastalo u ovom žanru. Akatist Presvetoj Bogorodici sastavio je istaknuti grčki himnograf, prepodobni Roman Slatki pojac (VI vek). Iako postoje i druge verzije koje insistiraju na autorstvu Georgija Pizinskog ili carigradskog patrijarha Sergija, koji je živeo vek kasnije od Svetog Romana – u 7. veku.
„Akatist“ u prevodu sa grčkog doslovno znači „neosedlani“. Dugo vremena su duhovna dela ovog žanra bila namenjena isključivo za kućnu upotrebu – akatisti su čitani stojeći pred ikonama. Posle gore opisanih događaja 860. godine, akatist je počeo da se obavlja u crkvama. Posle Akatista Presvetoj Bogorodici, javili su se i drugi - Gospodu Isusu Hristu, Arhangelu nebeskih sila bestelesnog Mihaila, Anđelu čuvaru, svecima, kao i poštovanim ikonama. Međutim, prvi – i jedini za koji je ustanovljen poseban dan slave – bio je Akatist Presvetoj Bogorodici. I pored toga što se za vreme Velikog posta akatisti ne služe u crkvi, za ovaj akatist je napravljen izuzetak i određeno vreme za njegovo čitanje – uoči subote pete nedelje Velikog posta. Naime, u subotu akatist ujutru služi se praznična liturgija. A sledeće nedelje Crkva proslavlja Nedelju Prepodobne Marije Egipćanke.
Po crkvenom predanju, novi liturgijski dan počinje uveče uoči kalendarskog dana – a Jutrenje se vrši na večernjoj službi prethodnog dana. Zato će se u petak uveče u crkvama čitati Akatist Bogorodici. Dvostruki naziv praznika objašnjava se činjenicom da se u Akatistu Presvetoj Bogorodici uznosi pohvala Carici Nebeskoj.
Praznik Pohvale Presvete Bogorodice ustanovljen je u 9. veku u znak zahvalnosti Bogorodici što je više puta izbavljala prestonicu Vizantijskog carstva od najezde tuđinaca. Stanovnici Carigrada poštovali su Presvetu Bogorodicu kao zaštitnicu svog grada – i više puta bili svedoci kako su se, molitvama vernika, talasi osvajača otkotrljali sa zidina Carigrada, ne uspevajući da zauzmu prestonicu. Persijanci, Avari, Skiti - ko god je pokušao da zauzme grad, ali niko nije uspeo. 860. godine, kada su se Rusi, tada još neznabošci, morskim putem približili Carigradu, njihovu flotu je rasturila oluja koja je počela nakon što su uz molitvu potopili svetilište, Odeždu Bogorodice, u vode zaliva Zlatni Rog. Po Predanju, posle ovih događaja prvi put je pročitan Akatist Presvetoj Bogorodici u Vlahernskoj crkvi u Konstantinopolju – u znak zahvalnosti za Njenu pomoć.
Do danas je poznato na desetine različitih akatista – zašto ime ovog konkretnog pišemo velikim slovom? Iz razloga što je on bio prvo delo nastalo u ovom žanru. Akatist Presvetoj Bogorodici sastavio je istaknuti grčki himnograf, prepodobni Roman Slatki pojac (VI vek). Iako postoje i druge verzije koje insistiraju na autorstvu Georgija Pizinskog ili carigradskog patrijarha Sergija, koji je živeo vek kasnije od Svetog Romana – u 7. veku.
„Akatist“ u prevodu sa grčkog doslovno znači „neosedlani“. Dugo vremena su duhovna dela ovog žanra bila namenjena isključivo za kućnu upotrebu – akatisti su čitani stojeći pred ikonama. Posle gore opisanih događaja 860. godine, akatist je počeo da se obavlja u crkvama. Posle Akatista Presvetoj Bogorodici, javili su se i drugi - Gospodu Isusu Hristu, Arhangelu nebeskih sila bestelesnog Mihaila, Anđelu čuvaru, svecima, kao i poštovanim ikonama. Međutim, prvi – i jedini za koji je ustanovljen poseban dan slave – bio je Akatist Presvetoj Bogorodici. I pored toga što se za vreme Velikog posta akatisti ne služe u crkvi, za ovaj akatist je napravljen izuzetak i određeno vreme za njegovo čitanje – uoči subote pete nedelje Velikog posta. Naime, u subotu akatist ujutru služi se praznična liturgija. A sledeće nedelje Crkva proslavlja Nedelju Prepodobne Marije Egipćanke.
Delite:
