„Post je zaštita svake vrline, početak podviga, venac umerenih, lepota devstvenosti i svetosti, gospodstvo celomudrenosti, početak hrišćanskog puta, majka molitve, izvor celomudrenosti i razboritosti, učitelja ćutanja, preteče svih dobrih dela“ Isak Sirin iz Ninive.
Život pravoslavnog hrišćanina je nezamisliv bez podviga. U ovom podvižničkom nastojanju post zauzima posebno značajno mesto. Post je najstarija crkvena ustanova. Hrišćansko shvatanje posta formira se prema Svetom pismu – Bibliji i Svetom Predanju – učenju svetih otaca, kao i prema uputstvima savremenih vlasti Crkve. Vasilije Veliki post naziva „lekom koji uništava greh“.
Post je jedno od najmoćnijih oružja u duhovnom ratu. Post uči čoveka da više razmišlja o svojim mislima, rečima, delima, da svoje želje podredi razumu i volji, a njihove reči Božijoj.
Glavna svrha posta je očišćenje duše i tela postača. Reč Božija svedoči o tome: „Doći će dani kada će se od njih (učenika) uzeti ženik, i tada će postiti u te dane. Tako veruje i uči naša Crkva, doživljavajući post kao jednu od svojih najstarijih i najsvetijih institucija.
Jasno je vidljiva duhovna vrednost posta. Uzdržavanje u hrani je neophodno, ali samo kao asketska vežba, treniranje volje za borbu protiv greha i dalji duhovni rast. Telesni post bez duhovnog ne donosi nikakvu korist. Duhovni post podrazumeva rad na sebi, jačanje molitve i duhovne borbe, nameće ograničenja u zabavi, oslobađa vreme za pomoć drugima i molitvu.
Sveti Oci su post nazvali proleće duše – vreme kada posebnu pažnju posvećujemo svojoj duši i unutrašnjem životu. „Kao što ptica ne može da leti bez krila, tako ni post ne može da teče bez svoja dva krila – molitve i milostinje“ Jovan Zlatousti.
Posebna mesta je ustanovila Pravoslavna crkva. Svaki od njih ima svoju istoriju.
U pravoslavnoj crkvi postoje četiri višednevna posta, jednodnevni post u sredu i petak tokom cele godine (sa izuzetkom nekoliko nedelja) i tri posebna jednodnevna posta, i jedan liturgijski (evharistijski).
Višednevni postovi - Veliki, Petrov, Uspenski i Roždestvenski. Prva dva nemaju jasnu referencu na datume i zavise od toga kada se slavi Uskrs, druga imaju jasne datume početka i završetka.
Veliki post ustanovljen je po ugledu na 40-dnevni Spasov post u pustinji, kao pripremu za proslavu Svete Pashe, kraj 4. - početak 5. veka. Ovaj post je preduskršnji, zajedno sa Strasnom sedmicom, traje sedam nedelja. Veliki post pada na različite datume u različitim godinama, u zavisnosti od dana kada se slavi Uskrs.
Petrovski post, ili Apostolski - odnosi se na prva vremena Pravoslavne Crkve. Ustanovljen u znak sećanja na dva najpoštovanija apostola Petra i Pavla. Prvobitno je trebalo da podseti na to kako su apostoli postili, neprestano bivajući u podvigu posta i molitve pre odlaska na propoved. Počinje posle dana Svih Svetih – nedelje po danu Svete Trojice – i nastavlja se do 12. jula po novom stilu. Ovaj post menja svoje trajanje u različitim godinama, jer zavisi od dana proslave Vaskrsa.
Uspenski post – pred praznik Uspenja Bogorodice. Najnovija institucija u vremenu pojavila se u 11. veku. Uspenski post posvećen je Bogorodici, razmišljanju o Njenoj čistoti i našoj nesavršenosti. Traje od 14. avgusta do 28. avgusta po novom stilu. Sveti Simeon Solunski je o duhovnom značaju Uspenskog posta pisao: „Post u avgustu (Uspenju) ustanovljen je u čast Bogorodice Reči, Koja se, naučivši Njeno upokojenje, kao i uvek trudila i molila za nas, iako, pošto je Sveta i Neporočna, nije joj bio potreban post. Tako se posebno molila za nas kada je nameravala da pređe iz ovog života u budućnost i sjedini se sa Svojim Sinom.
Rođenje Hristovog, ili Filipovski post, poznat je od 4. veka i omogućava da se pripremite za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika – Rođenje Isusa Hrista, kako bi se vernici očistili pokajanjem, molitvom i uzdržanjem i čistim srcem, dušom i telom mogu s poštovanjem da se sretnu sa Sinom Božijim koji se javio u svetu. Advent počinje dan posle praznika apostola Filipa od 28. novembra do 7. januara po novom stilu.
Jednodnevni postovi obuhvataju postove svake srede i petka tokom cele godine, osim neprekidnih nedelja (sedmica) i božićnog vremena, u spomen na stradanja Hristova: u sredu je Juda Iskariotski izdao Spasitelja, a u petak je Gospod bio raspet na krst. Tri posebna jednodnevna posta: Bogojavljensko Badnje veče – 18. januar po novom stilu, Usekovanje glave Jovana Krstitelja – 11. septembar po novom stilu, Vozdviženje Časnog Krsta – 27. septembar po novom stilu.
Evharistijski post traje od ponoći do Pričešća Svetim Hristovim Tajnama, ako hrišćanin planira da ih počne tog dana.
Moramo uvek imati na umu da je telesni post samo sredstvo. A cilj hrišćanina koji posti jeste da stekne duhovni plodovi: blagodarno osećanje prema Bogu, ravnomeran, blagonaklon odnos prema ljudima, čistota misli i osećanja, razborito čuvanje usta.
"Vi postite? Nahrani gladne, napoj žedne, obiđi bolesne, ne zaboravi zatvorene, smiluj se na mučene, uteši ožalošćene i uplakane; budi milostiv, krotak, blag, tih, dugotrpeljiv, saosećajan, neoprostivi, pobožan, nesporan, istinit, pobožan, da Gospod primi tvoj post, i da ti plodove pokajanja da primiš u izobilju“ – Jovan Zlatousti.
Život pravoslavnog hrišćanina je nezamisliv bez podviga. U ovom podvižničkom nastojanju post zauzima posebno značajno mesto. Post je najstarija crkvena ustanova. Hrišćansko shvatanje posta formira se prema Svetom pismu – Bibliji i Svetom Predanju – učenju svetih otaca, kao i prema uputstvima savremenih vlasti Crkve. Vasilije Veliki post naziva „lekom koji uništava greh“.
Post je jedno od najmoćnijih oružja u duhovnom ratu. Post uči čoveka da više razmišlja o svojim mislima, rečima, delima, da svoje želje podredi razumu i volji, a njihove reči Božijoj.
Glavna svrha posta je očišćenje duše i tela postača. Reč Božija svedoči o tome: „Doći će dani kada će se od njih (učenika) uzeti ženik, i tada će postiti u te dane. Tako veruje i uči naša Crkva, doživljavajući post kao jednu od svojih najstarijih i najsvetijih institucija.
Jasno je vidljiva duhovna vrednost posta. Uzdržavanje u hrani je neophodno, ali samo kao asketska vežba, treniranje volje za borbu protiv greha i dalji duhovni rast. Telesni post bez duhovnog ne donosi nikakvu korist. Duhovni post podrazumeva rad na sebi, jačanje molitve i duhovne borbe, nameće ograničenja u zabavi, oslobađa vreme za pomoć drugima i molitvu.
Sveti Oci su post nazvali proleće duše – vreme kada posebnu pažnju posvećujemo svojoj duši i unutrašnjem životu. „Kao što ptica ne može da leti bez krila, tako ni post ne može da teče bez svoja dva krila – molitve i milostinje“ Jovan Zlatousti.
Posebna mesta je ustanovila Pravoslavna crkva. Svaki od njih ima svoju istoriju.
U pravoslavnoj crkvi postoje četiri višednevna posta, jednodnevni post u sredu i petak tokom cele godine (sa izuzetkom nekoliko nedelja) i tri posebna jednodnevna posta, i jedan liturgijski (evharistijski).
Višednevni postovi - Veliki, Petrov, Uspenski i Roždestvenski. Prva dva nemaju jasnu referencu na datume i zavise od toga kada se slavi Uskrs, druga imaju jasne datume početka i završetka.
Veliki post ustanovljen je po ugledu na 40-dnevni Spasov post u pustinji, kao pripremu za proslavu Svete Pashe, kraj 4. - početak 5. veka. Ovaj post je preduskršnji, zajedno sa Strasnom sedmicom, traje sedam nedelja. Veliki post pada na različite datume u različitim godinama, u zavisnosti od dana kada se slavi Uskrs.
Petrovski post, ili Apostolski - odnosi se na prva vremena Pravoslavne Crkve. Ustanovljen u znak sećanja na dva najpoštovanija apostola Petra i Pavla. Prvobitno je trebalo da podseti na to kako su apostoli postili, neprestano bivajući u podvigu posta i molitve pre odlaska na propoved. Počinje posle dana Svih Svetih – nedelje po danu Svete Trojice – i nastavlja se do 12. jula po novom stilu. Ovaj post menja svoje trajanje u različitim godinama, jer zavisi od dana proslave Vaskrsa.
Uspenski post – pred praznik Uspenja Bogorodice. Najnovija institucija u vremenu pojavila se u 11. veku. Uspenski post posvećen je Bogorodici, razmišljanju o Njenoj čistoti i našoj nesavršenosti. Traje od 14. avgusta do 28. avgusta po novom stilu. Sveti Simeon Solunski je o duhovnom značaju Uspenskog posta pisao: „Post u avgustu (Uspenju) ustanovljen je u čast Bogorodice Reči, Koja se, naučivši Njeno upokojenje, kao i uvek trudila i molila za nas, iako, pošto je Sveta i Neporočna, nije joj bio potreban post. Tako se posebno molila za nas kada je nameravala da pređe iz ovog života u budućnost i sjedini se sa Svojim Sinom.
Rođenje Hristovog, ili Filipovski post, poznat je od 4. veka i omogućava da se pripremite za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika – Rođenje Isusa Hrista, kako bi se vernici očistili pokajanjem, molitvom i uzdržanjem i čistim srcem, dušom i telom mogu s poštovanjem da se sretnu sa Sinom Božijim koji se javio u svetu. Advent počinje dan posle praznika apostola Filipa od 28. novembra do 7. januara po novom stilu.
Jednodnevni postovi obuhvataju postove svake srede i petka tokom cele godine, osim neprekidnih nedelja (sedmica) i božićnog vremena, u spomen na stradanja Hristova: u sredu je Juda Iskariotski izdao Spasitelja, a u petak je Gospod bio raspet na krst. Tri posebna jednodnevna posta: Bogojavljensko Badnje veče – 18. januar po novom stilu, Usekovanje glave Jovana Krstitelja – 11. septembar po novom stilu, Vozdviženje Časnog Krsta – 27. septembar po novom stilu.
Evharistijski post traje od ponoći do Pričešća Svetim Hristovim Tajnama, ako hrišćanin planira da ih počne tog dana.
Moramo uvek imati na umu da je telesni post samo sredstvo. A cilj hrišćanina koji posti jeste da stekne duhovni plodovi: blagodarno osećanje prema Bogu, ravnomeran, blagonaklon odnos prema ljudima, čistota misli i osećanja, razborito čuvanje usta.
"Vi postite? Nahrani gladne, napoj žedne, obiđi bolesne, ne zaboravi zatvorene, smiluj se na mučene, uteši ožalošćene i uplakane; budi milostiv, krotak, blag, tih, dugotrpeljiv, saosećajan, neoprostivi, pobožan, nesporan, istinit, pobožan, da Gospod primi tvoj post, i da ti plodove pokajanja da primiš u izobilju“ – Jovan Zlatousti.
Delite:
