Četrdesetog dana po Vaskrsu hrišćani slave Vaznesenje Gospodnje – dan kada se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo sa Maslinske gore. U staroj Crkvi vreme od Pedesetnice do Vaznesenja bilo je neprekidan niz praznika, koji su nazvani „radosnim periodom“ (Laetissimum spatium – Tertulijan); kasnije su ova dva praznika razdvojena u hrišćanskom kalendaru.
Jevanđelisti Marko i Luka, kao i novozavetna knjiga Dela Svetih Apostola, govore o događajima u spomen na koje je ustanovljen veliki praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Posle Svog Vaskrsenja, Spasitelj se više puta javljao ljudima – ženama mironosicama, apostolima, pripremajući ih da prime Duha Svetoga. Konačno, u četrdeseti dan, On ih, sabravši učenike u Vitaniji, na Maslinskoj gori, blagoslovi i poče da se uznosi na nebo. Praćen očima apostola, uzdizao se sve više i više, dok Ga oblak nije primio i sakrio od pogleda posmatrača. Upravo u to vreme pojavila su se dva anđela među učenicima u vidu ljudi u svetlim odećama, koji su im se obratili rečima: „Ljudi Galilejci! zašto stojiš i gledaš u nebo? Isti ovaj Isus, koji je od vas uzet na nebo, doći će na isti način kao što ste ga videli da ide na nebo“ (Dela 1:9-11).
Šta su učenici doživeli kada su videli Božanskog Učitelja kako se uzdiže na nebo? Ikonopisci različitih epoha tumačili su svoja osećanja na različite načine, hvatajući lica i položaje apostola na ikonama i freskama prema svom shvatanju. Ali to svakako nije bila oštra gorčina razdvojenosti – uostalom, svaki od učenika je čuvao u srcu ono što mu je Sin Božiji jednom rekao: „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka (Mt. 28:20). I danas, kao i pre skoro dve hiljade godina, mi hrišćani čekamo Drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista, ne sumnjajući da će se to svakako dogoditi u svoje vreme. Kada tačno – ovo nam nije dato da znamo: ne znamo ni da li će se to dogoditi za vreme našeg zemaljskog života ili posle njegovog završetka. Zato je važno biti spreman za susret sa Spasiteljem sveta svakog dana života, što je On Sam zapovedio: „Stražite, dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš“ (Mt. 24,42) .
Drugi dolazak Boga Sina prethodiće događajima o kojima je jednom rekao apostolima (Matej 24:3-51). Zahlađenje ljubavi u ljudima, ratovi, elementarne nepogode, dolazak lažnih Hrista i lažnih proroka, novi progoni hrišćana, potpuno pomračenje... Slika poslednjih vremena je zaista zastrašujuća. Oci Crkve ne za džabe govore da će oni koji se ne sablažnjavaju i budu čvrsti u veri za vreme ovih događaja udostojiti svetosti ništa manje od podvižnika prvih vekova, koji su ceo svoj život posvetili podvižništvu i sozercanju Boga. . Poslednjoj generaciji hrišćana biće izuzetno teško da stoji u veri – ali
Gospod ohrabruje verne, obaveštavajući ih da se Njegov dolazak ne može pomešati ni sa čim drugim: „Znak Sina Čovečijeg pojaviće se na nebu; i tada će zaplakati sva plemena zemaljska, i videće Sina Čovečijega gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom; i poslaće anđele svoje sa gromkom trubom, i sabraće izabranike njegove sa četiri vetra, od kraja neba do kraja“ (Mt. 24, 30-31).
Mnoge od karakteristika poslednjih vremena vidimo već danas. Najočigledniji od njih je ogroman, prosto neverovatan broj ljudi koji propovedaju nespasonosne doktrine, bilo svoje ili naučene od nekog zlog. Zahvaljujući savremenim tehnologijama koje agresivno šire lažne ideje, broj njihovih sledbenika se umnožava u zastrašujućoj progresiji, već meri desetinama i stotinama miliona zavedenih ljudi. Da li će vernici uzastopnih hrišćanskih crkava moći da izdrže takav nalet, najvažnije je pitanje! „Svi će vas mrzeti zbog mog imena; a ko pretrpi do kraja, biće spasen“ (Mt. 10, 24), obećava Gospod Svojim vernima.
Danas, na svetli praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ne razmišljamo samo o predstojećim iskušenjima, već pre svega o Njemu Koji nas, uznevši se na Nebo, ni na trenutak ne lišava brige Svoje. U kondaku praznika, ako se prevede sa crkvenoslovenskog, kaže se ovako: „... vazneo si u slavi, Hriste Bože naš, ne ostavivši nas nimalo, nego ostavši nerazdeljivo i vapijući onima koji Te ljube: „Ja sam uz tebe i niko nije protiv tebe! Da li danas samo čujemo reči ove crkvene himne – ili osećamo da je upravo tako?
Jevanđelisti Marko i Luka, kao i novozavetna knjiga Dela Svetih Apostola, govore o događajima u spomen na koje je ustanovljen veliki praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Posle Svog Vaskrsenja, Spasitelj se više puta javljao ljudima – ženama mironosicama, apostolima, pripremajući ih da prime Duha Svetoga. Konačno, u četrdeseti dan, On ih, sabravši učenike u Vitaniji, na Maslinskoj gori, blagoslovi i poče da se uznosi na nebo. Praćen očima apostola, uzdizao se sve više i više, dok Ga oblak nije primio i sakrio od pogleda posmatrača. Upravo u to vreme pojavila su se dva anđela među učenicima u vidu ljudi u svetlim odećama, koji su im se obratili rečima: „Ljudi Galilejci! zašto stojiš i gledaš u nebo? Isti ovaj Isus, koji je od vas uzet na nebo, doći će na isti način kao što ste ga videli da ide na nebo“ (Dela 1:9-11).
Šta su učenici doživeli kada su videli Božanskog Učitelja kako se uzdiže na nebo? Ikonopisci različitih epoha tumačili su svoja osećanja na različite načine, hvatajući lica i položaje apostola na ikonama i freskama prema svom shvatanju. Ali to svakako nije bila oštra gorčina razdvojenosti – uostalom, svaki od učenika je čuvao u srcu ono što mu je Sin Božiji jednom rekao: „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka (Mt. 28:20). I danas, kao i pre skoro dve hiljade godina, mi hrišćani čekamo Drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista, ne sumnjajući da će se to svakako dogoditi u svoje vreme. Kada tačno – ovo nam nije dato da znamo: ne znamo ni da li će se to dogoditi za vreme našeg zemaljskog života ili posle njegovog završetka. Zato je važno biti spreman za susret sa Spasiteljem sveta svakog dana života, što je On Sam zapovedio: „Stražite, dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš“ (Mt. 24,42) .
Drugi dolazak Boga Sina prethodiće događajima o kojima je jednom rekao apostolima (Matej 24:3-51). Zahlađenje ljubavi u ljudima, ratovi, elementarne nepogode, dolazak lažnih Hrista i lažnih proroka, novi progoni hrišćana, potpuno pomračenje... Slika poslednjih vremena je zaista zastrašujuća. Oci Crkve ne za džabe govore da će oni koji se ne sablažnjavaju i budu čvrsti u veri za vreme ovih događaja udostojiti svetosti ništa manje od podvižnika prvih vekova, koji su ceo svoj život posvetili podvižništvu i sozercanju Boga. . Poslednjoj generaciji hrišćana biće izuzetno teško da stoji u veri – ali
Gospod ohrabruje verne, obaveštavajući ih da se Njegov dolazak ne može pomešati ni sa čim drugim: „Znak Sina Čovečijeg pojaviće se na nebu; i tada će zaplakati sva plemena zemaljska, i videće Sina Čovečijega gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom; i poslaće anđele svoje sa gromkom trubom, i sabraće izabranike njegove sa četiri vetra, od kraja neba do kraja“ (Mt. 24, 30-31).
Mnoge od karakteristika poslednjih vremena vidimo već danas. Najočigledniji od njih je ogroman, prosto neverovatan broj ljudi koji propovedaju nespasonosne doktrine, bilo svoje ili naučene od nekog zlog. Zahvaljujući savremenim tehnologijama koje agresivno šire lažne ideje, broj njihovih sledbenika se umnožava u zastrašujućoj progresiji, već meri desetinama i stotinama miliona zavedenih ljudi. Da li će vernici uzastopnih hrišćanskih crkava moći da izdrže takav nalet, najvažnije je pitanje! „Svi će vas mrzeti zbog mog imena; a ko pretrpi do kraja, biće spasen“ (Mt. 10, 24), obećava Gospod Svojim vernima.
Danas, na svetli praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ne razmišljamo samo o predstojećim iskušenjima, već pre svega o Njemu Koji nas, uznevši se na Nebo, ni na trenutak ne lišava brige Svoje. U kondaku praznika, ako se prevede sa crkvenoslovenskog, kaže se ovako: „... vazneo si u slavi, Hriste Bože naš, ne ostavivši nas nimalo, nego ostavši nerazdeljivo i vapijući onima koji Te ljube: „Ja sam uz tebe i niko nije protiv tebe! Da li danas samo čujemo reči ove crkvene himne – ili osećamo da je upravo tako?
Delite:
