U običnom, svetovnom shvatanju ovih reči, obe su jedna drugoj identične i ukazuju na istu pojavu, koja se u naše vreme naziva i masturbacijom ili samozadovoljstvom. Međutim, ako se okrenemo religioznoj misli, ipak postoji razlika između ove dve stvari – i to veoma značajne.
Prema Knjizi Postanja, koja otvara telo Svetog Pisma, Onan je, oženivši se udovicom svog brata Ir, trebalo da „vrati seme svom bratu“ – to jest, da nastavi lozu pokojnika. Sudeći da nije mogao da nastavi porodičnu lozu svog brata, a ne svoju, Onan to nije želeo da uradi - i, udruživši se sa svojom suprugom Tamarom, „izlio je svoje seme na zemlju“. Odnosno, kako bi danas rekli, Onan je praktikovao coitus interruptus. „Ono što je učinio bilo je zlo u očima Gospodnjim; i On ga je takođe ubio“ (Post. „38.10)“, kaže Biblija.
Dakle, biblijski Onan nije bio onanista u modernom smislu te reči. Odakle onda ova reč u savremenoj upotrebi? Činjenica je da je još 1716. godine u Londonu objavljena brošura „Onanija“, čiji je autor tvrdio da samozadovoljstvo navodno povlači za sobom impotenciju, gonoreju i epilepsiju (!). A 1760. godine, u Lozani, u Švajcarskoj, objavljen je medicinski rad papinog savetnika Samjuela Tisoa „L’Onanisme“, posvećen štetnim efektima masturbacije. Od tada je ova reč počela da znači upravo samozadovoljstvo – mada bi bilo mnogo logičnije da se samozadovoljavanjem nazove upravo praksa prekidanja polnog odnosa.
Pomalo arhaična reč masturbacija potpuno je identična onome što se danas zove masturbacija. Blud se smatra grehom i uvršten je u spisak dela koja zahtevaju pokajanje i ispovedanje pred Bogom. (Inače, smatra se grešnim ne samo u hrišćanstvu, već iu drugim svetskim religijama – judaizmu, islamu i delimično budizmu.) Ali šta je loše u seksualnom samozadovoljstvu ako čovek nikome ne nanosi štetu? Činjenica je da, po hrišćanskom shvatanju, to nije ništa drugo do vrsta bluda – doduše sa zamišljenim partnerom. „Čuli ste da je rečeno starima: Ne čini preljubu. A ja vam kažem da svako ko pogleda ženu sa požudom, već je učinio preljubu s njom u srcu svome“ (Mt. 5, 27), kaže Gospod u Besedi na gori. Napomena: čak i ako samo pogleda, da ne spominjem ništa drugo.
Postoje gresi koje čovek čini prema Bogu, gresi prema bližnjemu - a postoje gresi prema sebi. Handjob je jedan od ovih poslednjih. Ovo je neka vrsta „pucanja sa ćorcima“, pri čemu se redovno pribegava kojoj osoba stiče lošu naviku koja ga sprečava da shvati svoju prirodnu privlačnost prema suprotnom polu - i potpuno ruši društvene smernice: osnivanje porodice, rađanje dece. I iako savremena psihologija često naziva masturbaciju (bilo mušku ili žensku) jednim od načina da se oslobodi napetosti i opsesivnih misli, njene posledice po mentalno zdravlje osobe su takođe gorke: unutrašnja devastacija, depresija i osećaj krivice. Pored toga, čak i nakon što je „uzaludno otpušten“, ljubitelj ručnih radova ne može ništa da uradi u vezi sa opsesijom u svom umu – to je kao da uzima lek protiv bolova kada vam je potreban jak, efikasan lek.
Vraćajući se starozavetnom Onanu, napominjemo da još uvek postoji nešto zajedničko između njega i masturbatora koji se drže rukom. Privlačnost suprotnom polu nam je inherentna kao mehanizam za reprodukciju ljudske rase, a nikako kao način sticanja jednostavnog zadovoljstva. Pravilnim organizovanjem ličnog života ispunjavamo deo svoje svrhe. A „sipajući seme na zemlju“ – sami ili u društvu sa nekim – mi, u suštini, odbijamo da se nastavimo na zemlji u deci i unucima. Bog nas, možda, neće za ovo ubiti, kao Onan – mi i dalje živimo u Novom zavetu. Ali, slikovito rečeno, stalno se češati između nogu – umesto da usmeravaš um i osećanja prema gore – to je nekako sitno za savršenu tvorevinu Božiju, a to je čovek na zemlji.
Prema Knjizi Postanja, koja otvara telo Svetog Pisma, Onan je, oženivši se udovicom svog brata Ir, trebalo da „vrati seme svom bratu“ – to jest, da nastavi lozu pokojnika. Sudeći da nije mogao da nastavi porodičnu lozu svog brata, a ne svoju, Onan to nije želeo da uradi - i, udruživši se sa svojom suprugom Tamarom, „izlio je svoje seme na zemlju“. Odnosno, kako bi danas rekli, Onan je praktikovao coitus interruptus. „Ono što je učinio bilo je zlo u očima Gospodnjim; i On ga je takođe ubio“ (Post. „38.10)“, kaže Biblija.
Dakle, biblijski Onan nije bio onanista u modernom smislu te reči. Odakle onda ova reč u savremenoj upotrebi? Činjenica je da je još 1716. godine u Londonu objavljena brošura „Onanija“, čiji je autor tvrdio da samozadovoljstvo navodno povlači za sobom impotenciju, gonoreju i epilepsiju (!). A 1760. godine, u Lozani, u Švajcarskoj, objavljen je medicinski rad papinog savetnika Samjuela Tisoa „L’Onanisme“, posvećen štetnim efektima masturbacije. Od tada je ova reč počela da znači upravo samozadovoljstvo – mada bi bilo mnogo logičnije da se samozadovoljavanjem nazove upravo praksa prekidanja polnog odnosa.
Pomalo arhaična reč masturbacija potpuno je identična onome što se danas zove masturbacija. Blud se smatra grehom i uvršten je u spisak dela koja zahtevaju pokajanje i ispovedanje pred Bogom. (Inače, smatra se grešnim ne samo u hrišćanstvu, već iu drugim svetskim religijama – judaizmu, islamu i delimično budizmu.) Ali šta je loše u seksualnom samozadovoljstvu ako čovek nikome ne nanosi štetu? Činjenica je da, po hrišćanskom shvatanju, to nije ništa drugo do vrsta bluda – doduše sa zamišljenim partnerom. „Čuli ste da je rečeno starima: Ne čini preljubu. A ja vam kažem da svako ko pogleda ženu sa požudom, već je učinio preljubu s njom u srcu svome“ (Mt. 5, 27), kaže Gospod u Besedi na gori. Napomena: čak i ako samo pogleda, da ne spominjem ništa drugo.
Postoje gresi koje čovek čini prema Bogu, gresi prema bližnjemu - a postoje gresi prema sebi. Handjob je jedan od ovih poslednjih. Ovo je neka vrsta „pucanja sa ćorcima“, pri čemu se redovno pribegava kojoj osoba stiče lošu naviku koja ga sprečava da shvati svoju prirodnu privlačnost prema suprotnom polu - i potpuno ruši društvene smernice: osnivanje porodice, rađanje dece. I iako savremena psihologija često naziva masturbaciju (bilo mušku ili žensku) jednim od načina da se oslobodi napetosti i opsesivnih misli, njene posledice po mentalno zdravlje osobe su takođe gorke: unutrašnja devastacija, depresija i osećaj krivice. Pored toga, čak i nakon što je „uzaludno otpušten“, ljubitelj ručnih radova ne može ništa da uradi u vezi sa opsesijom u svom umu – to je kao da uzima lek protiv bolova kada vam je potreban jak, efikasan lek.
Vraćajući se starozavetnom Onanu, napominjemo da još uvek postoji nešto zajedničko između njega i masturbatora koji se drže rukom. Privlačnost suprotnom polu nam je inherentna kao mehanizam za reprodukciju ljudske rase, a nikako kao način sticanja jednostavnog zadovoljstva. Pravilnim organizovanjem ličnog života ispunjavamo deo svoje svrhe. A „sipajući seme na zemlju“ – sami ili u društvu sa nekim – mi, u suštini, odbijamo da se nastavimo na zemlji u deci i unucima. Bog nas, možda, neće za ovo ubiti, kao Onan – mi i dalje živimo u Novom zavetu. Ali, slikovito rečeno, stalno se češati između nogu – umesto da usmeravaš um i osećanja prema gore – to je nekako sitno za savršenu tvorevinu Božiju, a to je čovek na zemlji.
Delite:
