Možda je, od svih figura u Novom zavetu, lik ravnoapostolne Marije Magdalene pretrpeo najveću „spekulaciju“ i od strane umetnika i prosto besposlenih sanjara. Ono što joj se nije pripisivalo: da je bludnica, i to što je ona ista žena grešnica koja je pomazala noge Učitelju skupocenim mirom, pa čak i to što su ona i apostol Jovan Bogoslov jedno te isto... Danas, kada Crkva obeležava pomen prve osobe koja je videla vaskrslog Hrista, pokušaćemo da odgonetnemo gde u pričama o njenom životu ima istine, a gde - legende i fikcije.
Sveta Marija je bila iz grada Magdale (sada Migdal-El) u Galileji, zbog čega je kasnije dobila nadimak Magdalena. Po svedočenju jevanđelista Luke i Marka, ona je bolovala od bolesti posedovanja – međutim, Hristos Gospod je iz nje isterao sedam demona. Nakon što je Božanski Učitelj izašao da propoveda, Marija je, verujući da je On zaista Sin Božiji, zajedno sa drugim ženama krenula za Njim, slušajući reč Spasitelja i brinući se za Njega koliko su umeli tokom bezbrojnih prelazaka između gradova i sela. . Zajedno sa Bogorodicom, jevanđelistom Jovanom i njegovom majkom (takođe Marijom), Marija Magdalina je stajala kod Krsta Gospodnjeg tokom Raspeća, doživljavajući užas i tugu - a zatim sela nasuprot groba kada je telo Spasitelja pripremano. za sahranu. Došavši na grob Hristov sa drugim ženama mironosicama ujutru trećeg dana, Marija Magdalina je videla anđela kako sedi na kamenu odvaljenom od ulaza, koji je rekao: „Ne plašite se. Tražite Isusa iz Nazareta, raspetog; Vaskrse, nema ga ovde“ (Marko 16:6). Prema svedočenju jevanđeliste Jovana, Marija Magdalina je prva videla Vaskrslog Hrista i pojurila ka Njemu – međutim, On joj je to zabranio i naredio joj da obavesti apostole da se uznosi k Ocu (Jn. 20: 11-18).
Ni u jednom od navedenih jevanđeljskih fragmenata se ne pominje činjenica da je Marija Magdalina navodno bila bludnica. Odakle onda uopšte ova izjava? To je zbog greške jednog od papa, Grigorija Velikog, koji je napisao još jedno pismo pastvi 591. godine. U njemu je poistovetio grešnicu Mariju iz Vitanije, koja je pomazala Spasiteljeve noge mirom, sa Marijom Magdalenom. Uprkos činjenici da nijedno jevanđelje ne navodi puno ime te žene koja je tada plakala kosom obrisala Hristove noge (Lk. 7:37-48). Ova greška je počela da se umnožava u narodnim verovanjima, a grešnik se brzo pretvorio u bludnicu. Inače, prema Svetom pismu, Gospod je oprostio grehe toj ženi.
Crkveno Predanje ne zna ništa o navodno nepriličnom životu Marije Magdalene. Naprotiv, u njoj se navodi da je svetiteljka otišla u Rim, gde je razgovarala sa carem Tiberijem, govoreći mu o ubijenom i vaskrslom Hristu – a zatim predala crveno jaje, kao simbol vaskrsenja posle smrti. (Smatra se da je u znak sećanja na taj susret uspostavljen običaj farbanja jaja za Uskrs.) Propovedajući jevanđelje u Rimu dugo, Marija Magdalina se, po Predanju, potom preselila u Malu Aziju, u Efes, gde je pomagao apostolu Jovanu Bogoslovu u njegovim trudovima. Konkretno, u velikoj meri iz njenih reči je napisana dvadeseta glava Jevanđelja koje je on sastavio. U Efesu se završio zemaljski put Marije Magdalene, koja je u dubokoj starosti otišla ka Gospodu.
Mošti svete (a ne grešne) Marije Magdalene u 9. veku svečano su prenete iz Efesa u Carigrad, u manastir Svetog Lazara. A onda, u doba krstaških ratova, u Rim, gde su položeni pod oltar Lateranske katedrale. Deo moštiju svetitelja Božijeg prenet je u Francusku, kod Marseja, gde je nad svetom moštiju podignut velelepni hram.
Sveta Marija Magdalina je ubrajana među ravnoapostolne ne samo zato što je propovedala Jevanđelje kao Hristovi učenici. Ali i zbog činjenice – čak i pre svega zbog činjenice da je ona prva od onih koji žive na zemlji prepoznala i objavila Radosnu vest: „Hristos vaskrse!”
Sveta Marija je bila iz grada Magdale (sada Migdal-El) u Galileji, zbog čega je kasnije dobila nadimak Magdalena. Po svedočenju jevanđelista Luke i Marka, ona je bolovala od bolesti posedovanja – međutim, Hristos Gospod je iz nje isterao sedam demona. Nakon što je Božanski Učitelj izašao da propoveda, Marija je, verujući da je On zaista Sin Božiji, zajedno sa drugim ženama krenula za Njim, slušajući reč Spasitelja i brinući se za Njega koliko su umeli tokom bezbrojnih prelazaka između gradova i sela. . Zajedno sa Bogorodicom, jevanđelistom Jovanom i njegovom majkom (takođe Marijom), Marija Magdalina je stajala kod Krsta Gospodnjeg tokom Raspeća, doživljavajući užas i tugu - a zatim sela nasuprot groba kada je telo Spasitelja pripremano. za sahranu. Došavši na grob Hristov sa drugim ženama mironosicama ujutru trećeg dana, Marija Magdalina je videla anđela kako sedi na kamenu odvaljenom od ulaza, koji je rekao: „Ne plašite se. Tražite Isusa iz Nazareta, raspetog; Vaskrse, nema ga ovde“ (Marko 16:6). Prema svedočenju jevanđeliste Jovana, Marija Magdalina je prva videla Vaskrslog Hrista i pojurila ka Njemu – međutim, On joj je to zabranio i naredio joj da obavesti apostole da se uznosi k Ocu (Jn. 20: 11-18).
Ni u jednom od navedenih jevanđeljskih fragmenata se ne pominje činjenica da je Marija Magdalina navodno bila bludnica. Odakle onda uopšte ova izjava? To je zbog greške jednog od papa, Grigorija Velikog, koji je napisao još jedno pismo pastvi 591. godine. U njemu je poistovetio grešnicu Mariju iz Vitanije, koja je pomazala Spasiteljeve noge mirom, sa Marijom Magdalenom. Uprkos činjenici da nijedno jevanđelje ne navodi puno ime te žene koja je tada plakala kosom obrisala Hristove noge (Lk. 7:37-48). Ova greška je počela da se umnožava u narodnim verovanjima, a grešnik se brzo pretvorio u bludnicu. Inače, prema Svetom pismu, Gospod je oprostio grehe toj ženi.
Crkveno Predanje ne zna ništa o navodno nepriličnom životu Marije Magdalene. Naprotiv, u njoj se navodi da je svetiteljka otišla u Rim, gde je razgovarala sa carem Tiberijem, govoreći mu o ubijenom i vaskrslom Hristu – a zatim predala crveno jaje, kao simbol vaskrsenja posle smrti. (Smatra se da je u znak sećanja na taj susret uspostavljen običaj farbanja jaja za Uskrs.) Propovedajući jevanđelje u Rimu dugo, Marija Magdalina se, po Predanju, potom preselila u Malu Aziju, u Efes, gde je pomagao apostolu Jovanu Bogoslovu u njegovim trudovima. Konkretno, u velikoj meri iz njenih reči je napisana dvadeseta glava Jevanđelja koje je on sastavio. U Efesu se završio zemaljski put Marije Magdalene, koja je u dubokoj starosti otišla ka Gospodu.
Mošti svete (a ne grešne) Marije Magdalene u 9. veku svečano su prenete iz Efesa u Carigrad, u manastir Svetog Lazara. A onda, u doba krstaških ratova, u Rim, gde su položeni pod oltar Lateranske katedrale. Deo moštiju svetitelja Božijeg prenet je u Francusku, kod Marseja, gde je nad svetom moštiju podignut velelepni hram.
Sveta Marija Magdalina je ubrajana među ravnoapostolne ne samo zato što je propovedala Jevanđelje kao Hristovi učenici. Ali i zbog činjenice – čak i pre svega zbog činjenice da je ona prva od onih koji žive na zemlji prepoznala i objavila Radosnu vest: „Hristos vaskrse!”
Delite:
