Verovatno će se mnogi ovde odmah setiti reči nekada popularne pesme „Radonjež”: „Cipele sa gumenim đonom, duga crna suknja do prstiju, ranac, maramica, brojanica”... Svima je jasno da ovo je ironija. Ali ozbiljno, treba li pravoslavac, bilo da je muškarac ili žena, da uz pomoć odeće ističe svoju pripadnost Crkvi, gde god da se nalazi – na poslu, u šetnji ili u samoposluzi?
Sa izletima u hram, sve je jasno. Gotovo svaki pravoslavni sajt navodi da muškarac ne treba da nosi šorts i majice bez rukava, žena ne treba da nosi pantalone ili suknju koja je prekratka, a glava joj svakako mora biti pokrivena. Ali provodimo nekoliko sati nedeljno u hramu — šta je sa ostatkom vremena? Ima li jasna uputstva za to?
Hrišćani žive u različitim zemljama. U nekima od njih su zahtevi za odevanjem, svakodnevnim i prazničnim, veoma strogi; u drugima – potpuno demokratski, svedeni na jedno pravilo: nosite ono u čemu se osećate prijatno. Ali hrišćanstvo je kao doktrina upućeno pre svega ljudskoj duši, a ne spoljašnjem poštovanju rituala. Iz tog razloga, sledbenici vere Hristove mogu se spolja malo razlikovati od ostalih stanovnika svojih zemalja - ali se u isto vreme prilično snažno razlikuju od njih po svom unutrašnjem raspoloženju i ponašanju.
Postoji, međutim, 62. kanon VI Vaseljenskog sabora (681) koji propisuje „nijedan muž ne treba da se oblači u žensku odeću, niti žena u odeću svojstvenu njenom mužu“. Međutim, potrebno je slediti ga, kao i druga pravila otaca Crkve, sa razumom. Na primer, suknje i pantalone u naše vreme imaju ženstvenu siluetu i šiju se isključivo za žene - nijedan muškarac pri zdravoj pameti ne bi to nosio. I naprotiv, suknja, koju doživljavamo isključivo kao žensku odeću, u nizu zemalja – Grčkoj, Škotskoj, Japanu i nekim drugim – deo je tradicionalne muške nošnje i nosi se u posebnim prilikama.
Hrišćanstvo je religija ljubavi i radosti. Ako svuda nosimo crnu, čvrsto zakopčanu odeću, sa sumornim izrazom lica, to će imati vrlo malo veze sa samim duhom vere u Hrista. „Radujte se svagda“ (1. Solunjanima 5:16), podseća apostol Pavle hrišćane. Kakva je samo radost ako je čovek obučen sedam dana u nedelji kao na bdenju!
Ako postoje neka pravila kojih se hrišćani moraju pridržavati u oblačenju, ona se mogu svesti na dve reči: pristojnost i skromnost. Neskromno je da se čovek pojavi na ulici bez košulje ili majice – osim ako, naravno, ne postavlja asfalt. Neskromno je da žena – ako se ne sunča na plaži – svima pokazuje da se susreće sa svojim golim stomakom, pa makar to moda nalagala. Ali umerena upotreba kozmetike i parfema, ako je prihvaćena u zemlji prebivališta, sasvim je prihvatljiva za hrišćanku. „Pomažite glavu svoju i umijte lice svoje (Mt. 6,17)“, kaže Gospod onima koji poste, podsećajući ih da postač ni u kom slučaju ne treba da izgleda sumorno i iznemoglo. A ne postiti – još više.
Što se tiče relevantnosti, to je još jednostavnije. Duga suknja će biti prikladna za odlazak u hram ili krštenje, ali je malo verovatno da će biti pogodna za planinarenje ili vožnju biciklom. Papuče-japanke su veoma udobne kod kuće ili na moru, ali će izazvati ironiju na gradskoj ulici ili u kancelariji. Ali ženski šal je skoro univerzalan - imajući osećaj ukusa, možete ga pokupiti bukvalno za svaku priliku!
Mislim da bi bilo umesno da završimo našu kratku diskusiju rečima poznate umetnice-dizajnerke Ljubov Loginove, koje joj je izgovorila posle senzacionalne revije pravoslavne ženske odeće (kako zamišljaju modni dizajneri), koja je održana 2011. godine u nakitu
Estet. kuća. „U odeći koja se može pripisati pravoslavnom kodeksu oblačenja, glavna stvar je elegancija i strogost, ali nije neophodno da haljina bude zatvorena, sa postoljem do vrata. Neophodno je uzeti u obzir karakteristike i tip ženske figure. Smatram da pravoslavna odeća ne treba da bude ograničena na uske granice, ona može biti šarena, elegantna, ali odabrana sa ukusom i u skladu sa pravilima pristojnosti. Voleo bih da pravoslavne žene svojom odećom usađuju u ljude ukus za dostojanstveno i otmeno oblačenje, a mnoge bi uvidele da da bi se pokazale, uopšte nije potrebno da budu goli. Odeća uokviruje, naglašava prirodnu, prirodnu lepotu. Odeća pokazuje stepen vaspitanosti žene, stepen njenog razumevanja situacije i mesta na koje je došla. Tako je oduvek bilo“. Dodajmo: ovo se u jednoj ili drugoj meri odnosi i na mušku odeću.
Sa izletima u hram, sve je jasno. Gotovo svaki pravoslavni sajt navodi da muškarac ne treba da nosi šorts i majice bez rukava, žena ne treba da nosi pantalone ili suknju koja je prekratka, a glava joj svakako mora biti pokrivena. Ali provodimo nekoliko sati nedeljno u hramu — šta je sa ostatkom vremena? Ima li jasna uputstva za to?
Hrišćani žive u različitim zemljama. U nekima od njih su zahtevi za odevanjem, svakodnevnim i prazničnim, veoma strogi; u drugima – potpuno demokratski, svedeni na jedno pravilo: nosite ono u čemu se osećate prijatno. Ali hrišćanstvo je kao doktrina upućeno pre svega ljudskoj duši, a ne spoljašnjem poštovanju rituala. Iz tog razloga, sledbenici vere Hristove mogu se spolja malo razlikovati od ostalih stanovnika svojih zemalja - ali se u isto vreme prilično snažno razlikuju od njih po svom unutrašnjem raspoloženju i ponašanju.
Postoji, međutim, 62. kanon VI Vaseljenskog sabora (681) koji propisuje „nijedan muž ne treba da se oblači u žensku odeću, niti žena u odeću svojstvenu njenom mužu“. Međutim, potrebno je slediti ga, kao i druga pravila otaca Crkve, sa razumom. Na primer, suknje i pantalone u naše vreme imaju ženstvenu siluetu i šiju se isključivo za žene - nijedan muškarac pri zdravoj pameti ne bi to nosio. I naprotiv, suknja, koju doživljavamo isključivo kao žensku odeću, u nizu zemalja – Grčkoj, Škotskoj, Japanu i nekim drugim – deo je tradicionalne muške nošnje i nosi se u posebnim prilikama.
Hrišćanstvo je religija ljubavi i radosti. Ako svuda nosimo crnu, čvrsto zakopčanu odeću, sa sumornim izrazom lica, to će imati vrlo malo veze sa samim duhom vere u Hrista. „Radujte se svagda“ (1. Solunjanima 5:16), podseća apostol Pavle hrišćane. Kakva je samo radost ako je čovek obučen sedam dana u nedelji kao na bdenju!
Ako postoje neka pravila kojih se hrišćani moraju pridržavati u oblačenju, ona se mogu svesti na dve reči: pristojnost i skromnost. Neskromno je da se čovek pojavi na ulici bez košulje ili majice – osim ako, naravno, ne postavlja asfalt. Neskromno je da žena – ako se ne sunča na plaži – svima pokazuje da se susreće sa svojim golim stomakom, pa makar to moda nalagala. Ali umerena upotreba kozmetike i parfema, ako je prihvaćena u zemlji prebivališta, sasvim je prihvatljiva za hrišćanku. „Pomažite glavu svoju i umijte lice svoje (Mt. 6,17)“, kaže Gospod onima koji poste, podsećajući ih da postač ni u kom slučaju ne treba da izgleda sumorno i iznemoglo. A ne postiti – još više.
Što se tiče relevantnosti, to je još jednostavnije. Duga suknja će biti prikladna za odlazak u hram ili krštenje, ali je malo verovatno da će biti pogodna za planinarenje ili vožnju biciklom. Papuče-japanke su veoma udobne kod kuće ili na moru, ali će izazvati ironiju na gradskoj ulici ili u kancelariji. Ali ženski šal je skoro univerzalan - imajući osećaj ukusa, možete ga pokupiti bukvalno za svaku priliku!
Mislim da bi bilo umesno da završimo našu kratku diskusiju rečima poznate umetnice-dizajnerke Ljubov Loginove, koje joj je izgovorila posle senzacionalne revije pravoslavne ženske odeće (kako zamišljaju modni dizajneri), koja je održana 2011. godine u nakitu
Estet. kuća. „U odeći koja se može pripisati pravoslavnom kodeksu oblačenja, glavna stvar je elegancija i strogost, ali nije neophodno da haljina bude zatvorena, sa postoljem do vrata. Neophodno je uzeti u obzir karakteristike i tip ženske figure. Smatram da pravoslavna odeća ne treba da bude ograničena na uske granice, ona može biti šarena, elegantna, ali odabrana sa ukusom i u skladu sa pravilima pristojnosti. Voleo bih da pravoslavne žene svojom odećom usađuju u ljude ukus za dostojanstveno i otmeno oblačenje, a mnoge bi uvidele da da bi se pokazale, uopšte nije potrebno da budu goli. Odeća uokviruje, naglašava prirodnu, prirodnu lepotu. Odeća pokazuje stepen vaspitanosti žene, stepen njenog razumevanja situacije i mesta na koje je došla. Tako je oduvek bilo“. Dodajmo: ovo se u jednoj ili drugoj meri odnosi i na mušku odeću.
Delite:
