U crkvenom kalendaru često se sreće teško čitljiva reč „posle praznika“, kao i slična reč „predslavlje“. Hajde da shvatimo šta oni znače i pogledajmo nekoliko crkvenoslovenskih pojmova koji su povezani sa njima.
Šta je posle gozbe? Post-gozba (u usmenom govoru, na primer, u propovedi, često zvučalo kao „gaziti”) je nastavak slavlja. Period tokom kojeg se za vreme službe čuju molitve i napevi u vezi sa određenim praznikom. Obično je reč o dvanaestorici (dvanaest najvažnijih, osim Vaskrsa) i nekim drugim praznicima. Najduži posle praznika je Vaskrs – traje 38 dana, do Sretenja Gospodnjeg. Proslava ostalih praznika obično traje od jednog do osam dana. Ali pri Ulasku Gospodnjem u Jerusalim uopšte nema poslepraznika, jer odmah posle ovog praznika počinje sasvim poseban period u crkvenom kalendaru – Strasna nedelja.
Poklanjanje praznika Poklanjanje praznika je poslednji dan njegove postpraznike. Služba je ovog dana svečanija nego prethodnih dana, ali manje svečana nego na sam dan praznika.
Predpraznik Predpraznik - dani pripreme pred dvanaesti ili veliki praznik. Za vreme bogosluženja u ovo vreme, uz molitve dana i svetitelja koji se pominju na ovaj dan, počinju da se čitaju molitve posvećene budućem prazniku. Dvanaesti praznici imaju jedan dan predpraznika. Izuzeci su Roždestvo Hristovo (petodnevnica) i Bogojavljenje Gospodnje (četiri dana predpraznika). Takođe, Ulazak Gospodnji u Jerusalim i Trojica (Pedesetnica) nemaju predpraznik. Praznik Porekla Česnih Drveta Životvornog Krsta Gospodnjeg, iako ne pripada ni Dvanaestorici ni Velikima, ima jedan dan predpraznika.
Polovina Pedesetnice Sredina rastojanja od Vaskrsa do Trojice (Pedesetnice) u crkvenom kalendaru obeležava se praznikom Polovina Pedesetnice. Održava se dvadeset i petog dana po Vaskrsu i istovremeno služi kao podsećanje na Vaskrsenje Hristovo i Silazak Svetog Duha na apostole na dan Pedesetnice (Trojice). Sam letnji dan ima sedam dana posle praznika. Praznik Sretanja je veoma star – ustanovljen je u četvrtom veku, ubrzo nakon što je hrišćanstvo postalo državna religija Istočnog rimskog carstva. U crkvi Svete Sofije u Carigradu, Sredina Pedesetnica je bila krsna slava.
Šta je posle gozbe? Post-gozba (u usmenom govoru, na primer, u propovedi, često zvučalo kao „gaziti”) je nastavak slavlja. Period tokom kojeg se za vreme službe čuju molitve i napevi u vezi sa određenim praznikom. Obično je reč o dvanaestorici (dvanaest najvažnijih, osim Vaskrsa) i nekim drugim praznicima. Najduži posle praznika je Vaskrs – traje 38 dana, do Sretenja Gospodnjeg. Proslava ostalih praznika obično traje od jednog do osam dana. Ali pri Ulasku Gospodnjem u Jerusalim uopšte nema poslepraznika, jer odmah posle ovog praznika počinje sasvim poseban period u crkvenom kalendaru – Strasna nedelja.
Poklanjanje praznika Poklanjanje praznika je poslednji dan njegove postpraznike. Služba je ovog dana svečanija nego prethodnih dana, ali manje svečana nego na sam dan praznika.
Predpraznik Predpraznik - dani pripreme pred dvanaesti ili veliki praznik. Za vreme bogosluženja u ovo vreme, uz molitve dana i svetitelja koji se pominju na ovaj dan, počinju da se čitaju molitve posvećene budućem prazniku. Dvanaesti praznici imaju jedan dan predpraznika. Izuzeci su Roždestvo Hristovo (petodnevnica) i Bogojavljenje Gospodnje (četiri dana predpraznika). Takođe, Ulazak Gospodnji u Jerusalim i Trojica (Pedesetnica) nemaju predpraznik. Praznik Porekla Česnih Drveta Životvornog Krsta Gospodnjeg, iako ne pripada ni Dvanaestorici ni Velikima, ima jedan dan predpraznika.
Polovina Pedesetnice Sredina rastojanja od Vaskrsa do Trojice (Pedesetnice) u crkvenom kalendaru obeležava se praznikom Polovina Pedesetnice. Održava se dvadeset i petog dana po Vaskrsu i istovremeno služi kao podsećanje na Vaskrsenje Hristovo i Silazak Svetog Duha na apostole na dan Pedesetnice (Trojice). Sam letnji dan ima sedam dana posle praznika. Praznik Sretanja je veoma star – ustanovljen je u četvrtom veku, ubrzo nakon što je hrišćanstvo postalo državna religija Istočnog rimskog carstva. U crkvi Svete Sofije u Carigradu, Sredina Pedesetnica je bila krsna slava.
Delite:
