„Dobar čovek iz dobrog blaga izvlači dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo“ (Matej 12:35).
Nakon Adamovog pada, ljudska priroda je postala sklona grehu. Sklonost grehu je po prirodi svojstvena svim ljudima, budući da je to jedna od komponenti prvobitnog greha – sveukupnosti promena u ljudskoj prirodi koje su nastale usled pada praotaca. Greh se proširio i postao veoma uporan i održiv. Upravo je sklonost grehu jedini vidljivi razlog za pristanak čoveka na misli koje sugerišu sile zla.Gospod nas je naučio da činimo dobra dela. Jevanđelisti su nam doneli životnu priču Isusa Hrista: kako je živeo, šta je govorio. Gospod je propovedao, isceljivao: On je sve učinio ne sebe radi, nego radi čoveka. Koliko je čovek verovao, tako je i dobio šta je tražio. I treba da naučimo da činimo dobra dela ne radi sebe. Dobra dela treba da promene ljudsku dušu, da nas nauče da vidimo i primetimo bližnjeg. Važno je koliko smo naučili da primetimo bližnjeg i učinimo nešto za njega, zaboravljajući na sebe.
Dobra dela se čine radi Boga, dakle, proizilaze iz volje Božije, zapovesti. Održavanje zapovesti je suština svih dobrih dela. Glavna stvar je osigurati da su zapovesti u srcu. Oni ljudi koji drže zapovesti u svojim srcima ne iskrivljuju svoj put, ne spotiču se o greh. Neprestano sećanje na zapovesti i proveravanje sa njima celog života je način da držite zakon Božiji u svom srcu.
Zaista smo pozvani da činimo dobra dela – po Jevanđelju. Ali moramo razumeti zašto i za šta to radimo. Sveti Oci poručuju da nisu potrebna samo dela. Pritom je i dalje potrebno imati dobre misli, a u srcu ljubav. „Kao što bolesne oči“, kaže sveti Jovan Zlatousti, „škode zdravima, i kao što onaj ko ima gubu zarazi čiste, tako i ophođenje sa zlima kvari i kvari dobre ljude. I ne samo da bi ih izbegao, nego i da bi ih odsekao, Hristos zapoveda, govoreći: „Ako te sablažnjava desno oko tvoje, iskopaj ga i baci od sebe“ (Mt. 5, 29).
Kako da se odvratimo od zla ako ne znamo od čega da se odvratimo? Kako da težimo dobru ako ne znamo po čemu se ono razlikuje od zla? Šta je zlo? Zlo nije priroda, nije suština. Zlo je određeno delovanje i stanje onoga ko proizvodi zlo.
„Zlo, budući da je nedostatak dobra, može se odnositi samo na ograničena razumna stvorenja u kojima je dobro ograničeno... Bog je beskonačan, a njegova dobrota je beskonačna. Zlo po prirodi zavisi od nas: nepravda, neznanje, lenjost, zavist, ubistva, otrovi, obmane i slični poroci koji oskvrnjuju dušu, stvorenu po liku Tvorca, pomračuju njenu lepotu ”Sveti Ignjatije (Brjančaninov).
Svaka osoba nosi kompleks moralnih vrlina i poroka. Štaviše, često su mani čoveka nastavak njegovih sopstvenih vrlina, i obrnuto. Ali sasvim druga stvar su dobro i zlo kao pojmovi duhovnog poretka. Zlo se ispoljava u nama samima i često nas obuzima. Zlo je, po pravilu, skriveno od svetlosti, ono je u senci. Zlo nas iznutra vara i iskušava, a posebno kada se trudimo da ne činimo zlo, nego dobro. Naša srca su pokvarena i žele ispunjenje svojih želja, a ne zapovesti. Ali zlo vezuje ljude okovima i gura ih na još veće grehe.
Koji je kriterijum po kome se dela čoveka smatraju dobrim ili zlim? Čovek u svom životu postavlja dve linije - liniju dobra i liniju zla. A glavni izbor koji mora napraviti na svom trnovitom životnom putu jeste izbor između sledovanja volji Božijoj i otpora – odbijanja da sledi Božansku volju.
Da biste uradili nešto dobro, vredno i korisno kako za sebe tako i za druge, potrebno je da uložite vreme, trud i da se potrudite. Potrebna je posvećenost, strpljenje i trud. U svakom čoveku postoji želja za dobrim, ali činiti dobro je ogroman posao. Ako ovoj lenjosti dodamo, želju da se dobije sve odjednom - ovde i sada, žudnju za trenutnim zadovoljstvima većine ljudi.
Tako se ispostavlja da u osnovi čovek bira između ta dva ono što je lakše. A najlakše je da odbaciš probleme i nevolje bližnjeg, nevoljnog ili napaćenog, zatvoriš oči i ne mučiš se: mene se to ne tiče. I ćutke proći. Ili jednostavno ne otvaraj vrata. I spavaj mirno, ne uznemiravajući sebe i svoju savest. Sve ide putem manjeg otpora. Zar ovo nisu zla dela?
Prilikom spoljašnjih trudova nailazimo na prepreke, svakojake neprijatnosti, koje narušavaju naše samopoštovanje. Ukroćenjem i ublažavanjem ponosa u ovim situacijama oslobađamo se strasti. Pošto smo slobodni od strasti, možemo da volimo druge, pa čak i neprijatelje. To znači da postajemo sposobni da činimo dobra dela kroz ljubav prema Bogu, prema bližnjem.
Da biste činili dobra dela, potrebno je nešto žrtvovati – vreme, trud, sredstva, inače više ne bi bila dobra, već jednostavna, obična, pa ih je teže učiniti. Ali posle čineći dobra dela, osoba se oseća srećnijom, doživljava osećaj radosti.
Čovek mora raditi u korist drugih prema svojoj snazi i položaju, i to blagovremeno i uredno. Samo vera i vernost Bogu mogu biti pouzdan način da nas spase od zla, od njegove sile i njegovih iskušenja. Praveći ovaj put, potrebno je da izbegnete zlo, da ne dozvolite neprijatelju da dobra dela pretvori u zlo. Problem je kako naučiti da se odupremo zlu, ili bar da mu ne podlegnemo.
Da, činiti zla dela je lako i jednostavno. Ako u srcu nema ljubavi prema bližnjem. Strasti proizvode zlo, pa čak i dobro čovečanstva postaje u njihovom delovanju samo oruđe za zadovoljenje. Duhovno zlo je izvor smrti i put ka večnoj smrti čoveka. Ali pitanje je: da li će onda biti lako? Ne, neće - moraćete da platite za sve u životu. Samo naša dobra dela doneće nam korist i pravu radost i otići će sa nama u večnost.
Naravno da neće biti lako. Na ovom putu će nam se miješati neprijatelji našeg spasenja, mračne sile, ali će nam Gospod svakako pomoći. Nema drugog načina. A dobrim delima možemo samo da pokušamo da zahvalimo Bogu za Njegov dar spasenja.
„Zaista dobra dela dolaze od Boga. Ili, jednostavnije rečeno, hrišćane budi Bog da čine dobra dela, dobijaju snagu i snagu od Boga, rade uz pomoć Njegove blagodati. Ovako svedoči Božja reč: „Bog deluje u vama i po volji i po svojoj volji“ (Filipljanima 2,13) i „Bez Mene ne možete činiti ništa“ (Jn. 15,5)“ Tihon Zadonski.
Delite:
