Pravoslavni znaju da je duša besmrtna. Ali šta se dešava sa njom nakon smrti osobe? Zašto je toliko važno da se pomen mrtvima i kako to ispravno uraditi? Šta znači pomen za dušu pokojnika? Danas ćemo razmotriti sva ova pitanja.
Šta je smrt?
Smrt je samo odvajanje duše od tela. Mi sahranjujemo telo, ali duša nastavlja da živi. Ona se vraća Gospodu. O tome govore tekstovi Starog zaveta.
Štaviše, ljudska duša je besmrtna. Ona ne može umreti. Ona mora da ide putem do Boga i da ostane sa Njim. Ali takva je sudbina samo onih koji su za života živeli po zapovestima Božijim, verovali i voleli Isusa, prihvatili Ga. U ovom slučaju, dušu čeka večna blagodat. Ona će naći mir.
Ako je čovek za života sagrešio, odrekao se Gospoda, tada će duši biti teško naći milost Božiju. Ona će patiti i patiti.
Zemaljski život je prilika da se približite Gospodu i obezbedite svojoj duši večni život pored Gospoda.
Ali u ljudskoj prirodi je da greši. Za života ne shvata mnogo. On je u stalnom iskušenju i iskušenju. Samo najpostojaniji su u stanju da se odupru demonima.
Da li to znači da se sve duše muče na nebu? Ne. Gospod je milostiv prema svima. Ali sada oni koji su ostali živi treba da se mole za izgubljenu dušu. Rođaci i rođaci pokojnika imaju priliku da izmole oproštaj od Boga za one koji su umrli u bezakonju i nenaklonosti prema Ocu Nebeskom.
Svaki pravoslavac mora da zapamti: dušama umrlih je potrebna podrška i pomoć živih. Dužnost hrišćana je da se mole i pomene mrtve. Gospod je, prihvativši brojne molitve, u stanju da promeni sudbinu duše i podari joj večni pokoj.
Sudbina duše
Luksuzne sahrane, bogate komemoracije, postavljanje spomenika na grobu voljene osobe nemaju nikakve veze sa sudbinom duše pokojnika. Sveštenstvo kaže da pogrebne svečanosti, organizovane u velikom obimu, ukazuju samo na želju rođaka i prijatelja da bacaju prašinu u oči drugima, da im ukažu na njihov položaj i status. Duši pokojnika ništa od ovoga ne treba.
Nju ne zanima koliko košta kovčeg ili spomenik, koliko je ljudi došlo na pomen večeru i da li ga je uopšte bilo.
Hrana duše u zagrobnom životu je molitva. A savremeni ljudi zaboravljaju na to. Naravno, u kuću pozivamo sveštenika, koji sahranjuje pokojnika. Ali posle pogreba niko se ne moli za dušu, ne traži za nju oproštaj i mir u večnosti.
Za umrle se treba moliti ne samo u crkvi, već i kod kuće. Čitajte posebne molitve pred slikom i upaljenom svećom, živite pošteno i pravedno u sećanju na pokojnika. Tada će duša voljene osobe naći večni mir.
Duša za koju se niko ne moli veoma je bolna. Ona pati i pati. Ovo treba da zapamti svaki pravoslavac.
Kako organizovati komemoraciju?
Dakle, saznali smo da dušu treba pamtiti da bi u zagrobnom životu mogla naći mir. O čemu se radi? Uopšte ne o luksuznim pogrebnim obrocima. Govorimo o molitvi.
Ako dođete na liturgiju, ne zaboravite da dostavite beleške sa imenima umrlih. Sveštenik će im služiti pomen.
Takođe, svaki pravoslavac, čak i oni koji još ne idu u crkvu, imaju priliku da naruče parastos za dušu pokojnika. Ovo je posebno bogosluženje. Ima za cilj pomen mrtvih. Sveštenstvo se pridržava utvrđenih kanona i moli se po svim pravilima.
Kada posetite crkvu, ne zaboravite da se sami pomolite za dušu voljene osobe, stavite sveću, stavite donetu hranu na zadušnicu.
Pažnja! Zabranjeno je unositi mesne proizvode u hram na pomen. Možete staviti slatkiše, suvo voće, kolačiće, žitarice.
Pravoslavni treba da se mole za duše upokojenih i u zidovima kuće. Kupi psaltir. Svako izdanje ima odeljak koji govori koje molitve treba čitati.
Posebno je važno čitati molitve u prvih 40 dana nakon smrti osobe. Tako pomažete duši da dođe do Gospoda.
U znak sećanja na drage, dozvoljeno je davati milostinju onima koji su u nevolji. Ako dajete novac ili hranu, zamolite osobu kojoj pomažete da se pomoli za dušu pokojnika.
Rođaci pokojnika (naročito direktni potomci) imaju jedinstvenu priliku da promene sudbinu duše u zagrobnom životu. Gospod, uslišivši njene molitve, daće joj oproštaj i život večni u miru.
Posebni dani sećanja
Sveštenstvo poziva pravoslavne da se usrdno mole za dušu 3., 9. i 40. dana od upokojenja. Ovih dana izlazi pred Gospoda na poklonjenje. Bog joj određuje sudbinu u zagrobnom životu. Postarajte se da pomen bude organizovan po svim pravilima i da se održi u hramu. Posetite službu ili se pridružite molitvi unutar zidova svog doma. Tako ćeš olakšati sudbinu duše.
Takođe, pokojnika treba sećati molitvom na nezaboravne dane: godišnjicu smrti, rođendan, imendan.
Dakle, sudbina duše u zagrobnom životu zavisi od načina života čoveka na zemlji, od njegovih misli, dela. Ali oni koji ostanu živi u stanju su da posebnom zadušničkom molitvom pomognu duši voljene osobe i time olakšaju njenu patnju.
Šta je smrt?
Smrt je samo odvajanje duše od tela. Mi sahranjujemo telo, ali duša nastavlja da živi. Ona se vraća Gospodu. O tome govore tekstovi Starog zaveta.
Štaviše, ljudska duša je besmrtna. Ona ne može umreti. Ona mora da ide putem do Boga i da ostane sa Njim. Ali takva je sudbina samo onih koji su za života živeli po zapovestima Božijim, verovali i voleli Isusa, prihvatili Ga. U ovom slučaju, dušu čeka večna blagodat. Ona će naći mir.
Ako je čovek za života sagrešio, odrekao se Gospoda, tada će duši biti teško naći milost Božiju. Ona će patiti i patiti.
Zemaljski život je prilika da se približite Gospodu i obezbedite svojoj duši večni život pored Gospoda.
Ali u ljudskoj prirodi je da greši. Za života ne shvata mnogo. On je u stalnom iskušenju i iskušenju. Samo najpostojaniji su u stanju da se odupru demonima.
Da li to znači da se sve duše muče na nebu? Ne. Gospod je milostiv prema svima. Ali sada oni koji su ostali živi treba da se mole za izgubljenu dušu. Rođaci i rođaci pokojnika imaju priliku da izmole oproštaj od Boga za one koji su umrli u bezakonju i nenaklonosti prema Ocu Nebeskom.
Svaki pravoslavac mora da zapamti: dušama umrlih je potrebna podrška i pomoć živih. Dužnost hrišćana je da se mole i pomene mrtve. Gospod je, prihvativši brojne molitve, u stanju da promeni sudbinu duše i podari joj večni pokoj.
Sudbina duše
Luksuzne sahrane, bogate komemoracije, postavljanje spomenika na grobu voljene osobe nemaju nikakve veze sa sudbinom duše pokojnika. Sveštenstvo kaže da pogrebne svečanosti, organizovane u velikom obimu, ukazuju samo na želju rođaka i prijatelja da bacaju prašinu u oči drugima, da im ukažu na njihov položaj i status. Duši pokojnika ništa od ovoga ne treba.
Nju ne zanima koliko košta kovčeg ili spomenik, koliko je ljudi došlo na pomen večeru i da li ga je uopšte bilo.
Hrana duše u zagrobnom životu je molitva. A savremeni ljudi zaboravljaju na to. Naravno, u kuću pozivamo sveštenika, koji sahranjuje pokojnika. Ali posle pogreba niko se ne moli za dušu, ne traži za nju oproštaj i mir u večnosti.
Za umrle se treba moliti ne samo u crkvi, već i kod kuće. Čitajte posebne molitve pred slikom i upaljenom svećom, živite pošteno i pravedno u sećanju na pokojnika. Tada će duša voljene osobe naći večni mir.
Duša za koju se niko ne moli veoma je bolna. Ona pati i pati. Ovo treba da zapamti svaki pravoslavac.
Kako organizovati komemoraciju?
Dakle, saznali smo da dušu treba pamtiti da bi u zagrobnom životu mogla naći mir. O čemu se radi? Uopšte ne o luksuznim pogrebnim obrocima. Govorimo o molitvi.
Ako dođete na liturgiju, ne zaboravite da dostavite beleške sa imenima umrlih. Sveštenik će im služiti pomen.
Takođe, svaki pravoslavac, čak i oni koji još ne idu u crkvu, imaju priliku da naruče parastos za dušu pokojnika. Ovo je posebno bogosluženje. Ima za cilj pomen mrtvih. Sveštenstvo se pridržava utvrđenih kanona i moli se po svim pravilima.
Kada posetite crkvu, ne zaboravite da se sami pomolite za dušu voljene osobe, stavite sveću, stavite donetu hranu na zadušnicu.
Pažnja! Zabranjeno je unositi mesne proizvode u hram na pomen. Možete staviti slatkiše, suvo voće, kolačiće, žitarice.
Pravoslavni treba da se mole za duše upokojenih i u zidovima kuće. Kupi psaltir. Svako izdanje ima odeljak koji govori koje molitve treba čitati.
Posebno je važno čitati molitve u prvih 40 dana nakon smrti osobe. Tako pomažete duši da dođe do Gospoda.
U znak sećanja na drage, dozvoljeno je davati milostinju onima koji su u nevolji. Ako dajete novac ili hranu, zamolite osobu kojoj pomažete da se pomoli za dušu pokojnika.
Rođaci pokojnika (naročito direktni potomci) imaju jedinstvenu priliku da promene sudbinu duše u zagrobnom životu. Gospod, uslišivši njene molitve, daće joj oproštaj i život večni u miru.
Posebni dani sećanja
Sveštenstvo poziva pravoslavne da se usrdno mole za dušu 3., 9. i 40. dana od upokojenja. Ovih dana izlazi pred Gospoda na poklonjenje. Bog joj određuje sudbinu u zagrobnom životu. Postarajte se da pomen bude organizovan po svim pravilima i da se održi u hramu. Posetite službu ili se pridružite molitvi unutar zidova svog doma. Tako ćeš olakšati sudbinu duše.
Takođe, pokojnika treba sećati molitvom na nezaboravne dane: godišnjicu smrti, rođendan, imendan.
Dakle, sudbina duše u zagrobnom životu zavisi od načina života čoveka na zemlji, od njegovih misli, dela. Ali oni koji ostanu živi u stanju su da posebnom zadušničkom molitvom pomognu duši voljene osobe i time olakšaju njenu patnju.
Delite:
