Čini se, šta je tu neshvatljivo? Pravedniku je zlom voljom odsečena glava – u znak sećanja na njegovu tragičnu pogibiju, i ustanovljen je strogi jednodnevni post. Ovo je tačno, ali ne sasvim. 11. septembar je i dalje veliki praznik, a ne dan sećanja, i pored tragičnih događaja koji se pamte na ovaj datum. I postimo na ovaj dan ugledajući se na podvižnički život svetitelja, kome su po Bogorodici posvećeni najzapamćeniji dani u crkvenom kalendaru.
„Od rođenih od žena nije nastao veći od Jovana Krstitelja“ (Matej 11, 10-11), rekao je Gospod Isus Hristos o svom Preteči i pre nego što je svoj podvig zapečatio mučeništvom. Prorok Jovan je živeo u pustinji, moleći se, poučavajući učenike i jedući divlji med i skakavce (vrsta skakavca). On je propovedao skori dolazak Mesije, pozivao ljude da se za to pripreme dubokim pokajanjem i krstio ih u vodama reke Jordan. Voljom Božijom izvršio je Krštenje na Samog Spasitelja – ovaj događaj se seća na veliki praznik Bogojavljenja. Ali čak i nakon što je Hrist izašao da propoveda, Jovan Krstitelj je nastavio da poziva na pokajanje i osuđuje zloću ljudi, bez obzira na njihova lica.
Prorok Jovan i tetrarh (jedan od četiri rimska vladara Judeje) Irod Antipa osudili su ga da je otvoreno živeo sa Irodijadom, ženom njegovog brata, što je bilo grubo kršenje institucija starozavetne crkve. Zbog osude Iroda, svetitelj je uhvaćen i bačen u tamnicu – opaki vladar nije smeo da ga ubije, bojeći se gneva naroda.
Jednog dana Irodijadina ćerka Saloma je igrala na gozbi Iroda Antipe, što se veoma obradovalo vladaru – i on se zakleo da će ispuniti svaku njenu želju. Poučena od svoje majke, Salomija je tražila od Iroda glavu Jovana Krstitelja. Irod se rastužio, ali nije mogao da prekrši svoju reč i naredio je da se proroku odseče glava. Što je i učinjeno. Odsečena glava Preteče uneta je u banket salu na poslužavniku i data Irodijadinoj kćeri. Telo pravednika sahranili su učenici Jovana Krstitelja.
Evo takvog, kako kažu, tužnog praznika. Ali ovo je samo na prvi, površan pogled. Jovan Krstitelj je dao svoj život za istinu, a odgovorni za njegovu smrt nastavili su da žive u grehu i laži – i umrli su bez pokajanja. Iz Svetog predanja se zna da kraj Iroda Antipe, Irodijade i Salome nije bio miran, već se desio u potpunom skladu sa rečima psalmiste: „Smrt grešnika je surova, i oni koji mrze pravednike sagrešiće“ (Ps. 33:22). Konkretno, Irod je postao žrtva klevetničke optužbe svog sopstvenog nećaka, koji je zatražio njegovo mesto, uklonjen od strane rimskog cara i poslat u izgnanstvo u Galiju, gde je i ubijen.
Mnogo je narodnih običaja vezanih za praznik Usekovanja glave Jovana Krstitelja. Neki od njih su pobožni, drugi se graniče sa sujeverjem. Ovo poslednje uključuje, na primer, zabranu upotrebe predmeta za sečenje i seckanje na ovaj dan, što navodno vređa sećanje na proroka. Zapravo, 11. septembra, kao i na svaki drugi veliki praznik, Crkva ne blagosilja nijedan posao osim najhitnijeg – bez obzira da li je vezan za sečenje i sečenje ili ne. „Ovo je današnji praznik: šta ćete poduzeti u odnosu na ono o čemu smo danas čuli u Jevanđelju?“, pita se mitropolit suroški Antonije u svojoj besedi za ovaj dan.
Nesumnjivo, dobra narodna tradicija je ukidanje bilo kakvih zabavnih događaja za Usekovanje glave Jovana Krstitelja – igranja, pevanja, glasne muzike, priredbi i ostalog – svega što se u narodu povezivalo sa gozbom u palati zlog Iroda Antipe. Na kraju krajeva, post, prema svom doktrinarnom shvatanju, podrazumeva ne samo odbijanje određenih vrsta hrane, već i koncentrisanu pažnju usmerenu ka unutra, na svoje misli i osećanja, svest o učinjenim greškama i pokajanje za njih. Upravo na lično pokajanje pozivao je prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan u svojim propovedima do samog dana svoje smrti.
„Od rođenih od žena nije nastao veći od Jovana Krstitelja“ (Matej 11, 10-11), rekao je Gospod Isus Hristos o svom Preteči i pre nego što je svoj podvig zapečatio mučeništvom. Prorok Jovan je živeo u pustinji, moleći se, poučavajući učenike i jedući divlji med i skakavce (vrsta skakavca). On je propovedao skori dolazak Mesije, pozivao ljude da se za to pripreme dubokim pokajanjem i krstio ih u vodama reke Jordan. Voljom Božijom izvršio je Krštenje na Samog Spasitelja – ovaj događaj se seća na veliki praznik Bogojavljenja. Ali čak i nakon što je Hrist izašao da propoveda, Jovan Krstitelj je nastavio da poziva na pokajanje i osuđuje zloću ljudi, bez obzira na njihova lica.
Prorok Jovan i tetrarh (jedan od četiri rimska vladara Judeje) Irod Antipa osudili su ga da je otvoreno živeo sa Irodijadom, ženom njegovog brata, što je bilo grubo kršenje institucija starozavetne crkve. Zbog osude Iroda, svetitelj je uhvaćen i bačen u tamnicu – opaki vladar nije smeo da ga ubije, bojeći se gneva naroda.
Jednog dana Irodijadina ćerka Saloma je igrala na gozbi Iroda Antipe, što se veoma obradovalo vladaru – i on se zakleo da će ispuniti svaku njenu želju. Poučena od svoje majke, Salomija je tražila od Iroda glavu Jovana Krstitelja. Irod se rastužio, ali nije mogao da prekrši svoju reč i naredio je da se proroku odseče glava. Što je i učinjeno. Odsečena glava Preteče uneta je u banket salu na poslužavniku i data Irodijadinoj kćeri. Telo pravednika sahranili su učenici Jovana Krstitelja.
Evo takvog, kako kažu, tužnog praznika. Ali ovo je samo na prvi, površan pogled. Jovan Krstitelj je dao svoj život za istinu, a odgovorni za njegovu smrt nastavili su da žive u grehu i laži – i umrli su bez pokajanja. Iz Svetog predanja se zna da kraj Iroda Antipe, Irodijade i Salome nije bio miran, već se desio u potpunom skladu sa rečima psalmiste: „Smrt grešnika je surova, i oni koji mrze pravednike sagrešiće“ (Ps. 33:22). Konkretno, Irod je postao žrtva klevetničke optužbe svog sopstvenog nećaka, koji je zatražio njegovo mesto, uklonjen od strane rimskog cara i poslat u izgnanstvo u Galiju, gde je i ubijen.
Mnogo je narodnih običaja vezanih za praznik Usekovanja glave Jovana Krstitelja. Neki od njih su pobožni, drugi se graniče sa sujeverjem. Ovo poslednje uključuje, na primer, zabranu upotrebe predmeta za sečenje i seckanje na ovaj dan, što navodno vređa sećanje na proroka. Zapravo, 11. septembra, kao i na svaki drugi veliki praznik, Crkva ne blagosilja nijedan posao osim najhitnijeg – bez obzira da li je vezan za sečenje i sečenje ili ne. „Ovo je današnji praznik: šta ćete poduzeti u odnosu na ono o čemu smo danas čuli u Jevanđelju?“, pita se mitropolit suroški Antonije u svojoj besedi za ovaj dan.
Nesumnjivo, dobra narodna tradicija je ukidanje bilo kakvih zabavnih događaja za Usekovanje glave Jovana Krstitelja – igranja, pevanja, glasne muzike, priredbi i ostalog – svega što se u narodu povezivalo sa gozbom u palati zlog Iroda Antipe. Na kraju krajeva, post, prema svom doktrinarnom shvatanju, podrazumeva ne samo odbijanje određenih vrsta hrane, već i koncentrisanu pažnju usmerenu ka unutra, na svoje misli i osećanja, svest o učinjenim greškama i pokajanje za njih. Upravo na lično pokajanje pozivao je prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan u svojim propovedima do samog dana svoje smrti.
Delite:
