"Kakvo pitanje! – uzviknuće drugi bez oklevanja. „Naravno, on to odbacuje: na kraju krajeva, sodomija je smrtni greh!“ I, žureći da odgovori, pogrešiće u ovom slučaju. Hrišćanska crkva ne odbacuje grešnika, već greh – i tu je ogromna razlika. Zaista, postoje ljudske zajednice koje kada se čovek spotakne bivaju zauvek žigosane kao izopćenici. I njemu Crkva ostavlja otvorena vrata – ali ga prihvata samo kroz iskreno pokajanje i potpuno ispravljanje života.
Sa stanovišta nevernika, homoseksualnost uopšte nije greh, nije kršenje prirodnih zakona, već jednostavno čovekov lični izbor. Ali sledbenici većine svetskih religija to smatraju ozbiljnim porokom. „Ne ležati s muškarcem kao sa ženom: to je gadost“ (Lev. 18:22), kaže starozavetna knjiga Levitska. I Novi zavet svedoči o istome: „Ne dajte se zavesti: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni zli ljudi, ni homoseksualci, ni lopovi, ni gramzivci, ni pijanice, ni huligani, ni iznuđivači neće naslediti carstvo Božije“ (1. Kor. 6,9–10), piše apostol Pavle. Odakle ova, kako se sada kaže, netrpeljivost?
Religija, a posebno hrišćanstvo, je zaista netolerantna prema poroku. Objašnjenje za ovo je u samom značenju reči: religio u prevodu sa latinskog znači „veza“. Za vernika je očigledno da su svi ljudi povezani jedni sa drugima u Bogu – dakle, delovanje jednog čoveka ima posledice ne samo na njega, već i na druge. Setite se biblijske priče o Sodomi i Gomori – u ovim gradovima nisu živeli samo homoseksualci (o čemu svedoči prisustvo dece među meštanima), već su svi njihovi stanovnici bili istrebljeni, izuzev porodice pravednog Lota. Stoga su fraze poput „ovo je moj izbor i ja to nikome ne namećem“ ili zabluda ili čista obmana. S obzirom na broj manifestacija osoba sa raznim seksualnim devijacijama, koje se otvoreno odvijaju u mnogim zemljama uz podršku vlasti, koliko su one prisiljene!
Istovremeno, rađanje ljudi koji doživljavaju ne prirodnu privlačnost prema suprotnom polu, već neprirodnu privlačnost prema svom, činjenica je koja se ne može poreći. Kako treba da žive, po Crkvi koja odbacuje homoseksualne odnose? Za promenu, okrenimo se iskustvu ne pravoslavne crkve, poznate po beskompromisnosti po pitanju koje nas zanima, već katoličke crkve. Njen Katihizis o tome kaže sledeće: „Ljudi koji su skloni homoseksualizmu pozvani su na čednost. Zahvaljujući vrlinama samosavladavanja koje neguju unutrašnju slobodu, ponekad uz pomoć nesebičnog prijateljstva, molitve i blagodati sakramenata, ovi ljudi mogu i treba da se postepeno i odlučno približavaju hrišćanskom savršenstvu.” Crkva tako deli homoseksualno ponašanje i homoseksualnu privlačnost.
Međutim, Pravoslavna Crkva takođe razdvaja ove dve pojave, klasifikujući prvu kao greh, a drugu kao strast koja je podložna duhovnom isceljenju. „Ne osuđuje se želja, već akcija; greh postaje greh ne kada imaš poriv i boriš se protiv njega, nego kada mu podlegneš“, kaže mitropolit suroški Antonije.
Strast privlačnosti prema osobama istog pola može se dobro prevazići ako osoba ima iskrenu nameru da se rastane od nje i spremna je da prihvati hrišćanski život sa njegovim spasonosnim tajnama i obredima. Postoji mnogo primera za to, koji datiraju još iz vremena drevne crkve. Nabrajajući grehe svojstvene stanovnicima Korinta (naveli smo ih na početku ovog materijala), apostol Pavle piše hrišćanima ovog grada: „I takvi su bili neki od vas; ali ste bili oprani, ali ste se posvetili, ali ste bili opravdani u ime Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg. Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve mi je dozvoljeno, ali ništa da me ne poseduje“ (1. Kor. 6, 12). Čovek je obdaren slobodom izbora – ali je obdaren i razumom da donosi ispravne odluke, a ne one koje mu se čine lakim ili prijatnim, ali istovremeno vode u smrt.
Sa stanovišta nevernika, homoseksualnost uopšte nije greh, nije kršenje prirodnih zakona, već jednostavno čovekov lični izbor. Ali sledbenici većine svetskih religija to smatraju ozbiljnim porokom. „Ne ležati s muškarcem kao sa ženom: to je gadost“ (Lev. 18:22), kaže starozavetna knjiga Levitska. I Novi zavet svedoči o istome: „Ne dajte se zavesti: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni zli ljudi, ni homoseksualci, ni lopovi, ni gramzivci, ni pijanice, ni huligani, ni iznuđivači neće naslediti carstvo Božije“ (1. Kor. 6,9–10), piše apostol Pavle. Odakle ova, kako se sada kaže, netrpeljivost?
Religija, a posebno hrišćanstvo, je zaista netolerantna prema poroku. Objašnjenje za ovo je u samom značenju reči: religio u prevodu sa latinskog znači „veza“. Za vernika je očigledno da su svi ljudi povezani jedni sa drugima u Bogu – dakle, delovanje jednog čoveka ima posledice ne samo na njega, već i na druge. Setite se biblijske priče o Sodomi i Gomori – u ovim gradovima nisu živeli samo homoseksualci (o čemu svedoči prisustvo dece među meštanima), već su svi njihovi stanovnici bili istrebljeni, izuzev porodice pravednog Lota. Stoga su fraze poput „ovo je moj izbor i ja to nikome ne namećem“ ili zabluda ili čista obmana. S obzirom na broj manifestacija osoba sa raznim seksualnim devijacijama, koje se otvoreno odvijaju u mnogim zemljama uz podršku vlasti, koliko su one prisiljene!
Istovremeno, rađanje ljudi koji doživljavaju ne prirodnu privlačnost prema suprotnom polu, već neprirodnu privlačnost prema svom, činjenica je koja se ne može poreći. Kako treba da žive, po Crkvi koja odbacuje homoseksualne odnose? Za promenu, okrenimo se iskustvu ne pravoslavne crkve, poznate po beskompromisnosti po pitanju koje nas zanima, već katoličke crkve. Njen Katihizis o tome kaže sledeće: „Ljudi koji su skloni homoseksualizmu pozvani su na čednost. Zahvaljujući vrlinama samosavladavanja koje neguju unutrašnju slobodu, ponekad uz pomoć nesebičnog prijateljstva, molitve i blagodati sakramenata, ovi ljudi mogu i treba da se postepeno i odlučno približavaju hrišćanskom savršenstvu.” Crkva tako deli homoseksualno ponašanje i homoseksualnu privlačnost.
Međutim, Pravoslavna Crkva takođe razdvaja ove dve pojave, klasifikujući prvu kao greh, a drugu kao strast koja je podložna duhovnom isceljenju. „Ne osuđuje se želja, već akcija; greh postaje greh ne kada imaš poriv i boriš se protiv njega, nego kada mu podlegneš“, kaže mitropolit suroški Antonije.
Strast privlačnosti prema osobama istog pola može se dobro prevazići ako osoba ima iskrenu nameru da se rastane od nje i spremna je da prihvati hrišćanski život sa njegovim spasonosnim tajnama i obredima. Postoji mnogo primera za to, koji datiraju još iz vremena drevne crkve. Nabrajajući grehe svojstvene stanovnicima Korinta (naveli smo ih na početku ovog materijala), apostol Pavle piše hrišćanima ovog grada: „I takvi su bili neki od vas; ali ste bili oprani, ali ste se posvetili, ali ste bili opravdani u ime Gospoda našeg Isusa Hrista i Duhom Boga našeg. Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve mi je dozvoljeno, ali ništa da me ne poseduje“ (1. Kor. 6, 12). Čovek je obdaren slobodom izbora – ali je obdaren i razumom da donosi ispravne odluke, a ne one koje mu se čine lakim ili prijatnim, ali istovremeno vode u smrt.
Delite:
