Često se moraju pročitati izjave poput: „Strasna nedelja je vrhunac, vrhunac Velikog posta“. Ovo nije sasvim tačno – ili bolje rečeno, uopšte nije tačno. Strasna nedelja je veoma poseban period u godišnjem liturgijskom ciklusu. Post je ovih dana maksimalno pojačan, ali ova nedelja više ne važi za Veliki post.
U crkvenim knjigama Veliki post se inače naziva „sveta slava“, što ukazuje na njegovo trajanje: 40 dana. Tako se završava uveče uoči Lazareve subote. Nakon toga sledi Cvetna nedelja – to je i Ulazak Gospodnji u Jerusalim, jedini dvanaesti praznik koji nema poslepraznika. A nema ga jer uveče istog dana počinje Strasna nedelja, kada se sećaju poslednjih dana Spasiteljevog života, Tajne večere, Njegove muke, raspeća, pogreba, silaska u ad. U ovo vreme, vernici su maksimalno udaljeni od svojih poslova i saosećaju sa Hristom - ovo je smisao Stradanja.
Reč "strast" u ovom slučaju ima značenje "stradanja". Ako je moguće, na Strastnoj treba što češće dolaziti u hram. Ako iz nekog razloga nije bilo moguće postiti na Časnu slavu, učinite to barem sada. Svaki od dana ove nedelje zove se Veliki. Od ponedeljka do srede (dana kada je Juda izdao Hrista) u crkvama se služi Liturgija Pređeosvećenih darova.
Veliki četvrtak, koji se u narodu naziva i „Prečista“, je dan Tajne večere, poslednje trpeze Gospodnje sa učenicima, tokom koje je ustanovio Tajnu Evharistije ili Pričešća. U Pravoslavnoj Crkvi vekovima postoji tradicija da se na današnji dan i sami pričestite – naravno, prethodno se dobro pripremivši i ispovedivši. U nekim parohijama, gde nastojatelj lično poznaje sve parohijane i kako su proveli Veliki post, mogu se pričestiti bez ispovesti. Ali na ovo ne treba računati: bolje je unapred uložiti napore i pravilno se pripremiti za prihvatanje Tela i Krvi Hristove ujutru na liturgiji.
Na Veliki četvrtak uveče u crkvama se čita 12 strasnih jevanđelja. Ovo je veoma stroga i svečana služba, tokom koje se vernici mole sa upaljenim svećama u rukama. Posle bogosluženja, ljudi nose „strasnu” vatru kući, pažljivo pokrivajući od vetra upaljene sveće i fenjere.
Veliki petak je dan raspeća Gospoda i Boga našeg Isusa Hrista. Na današnji dan u hramovima se vrši obred Sahranjivanja. Iz oltara se uz pratnju posebnih napeva vadi plaštanica, njom se pravi krug oko crkve, pa je ponovo unose unutra i stavljaju na „kovčeg“, posebno uzvišenje u sredini hrama, ukrašena cvećem i namazana tamjanom. Na današnji dan čak i oni koji su tokom godine retko posećivali hram dolaze da se poklone plaštanici u znak strahopoštovanja zbog iskupiteljske smrti Spasiteljeve. Plaštanica ostaje na ovom mestu do uveče sledećeg dana.
Na Veliku subotu pravoslavni hramovi obeležavaju uspomenu na Silazak Hristov u pakao i Njegovu pobedu nad đavolom i smrću. „Gospod je sišao u podzemlje, najavljujući i ovde svoj dolazak i objavljujući oproštenje grehova onima koji veruju u Njega. U Njega su poverovali svi koji su se uzdali u Njega, odnosno oni koji su predskazivali Njegov dolazak i služili Njegovim naredbama, pravednici, proroci i patrijarsi, kojima je, kao i nama, oprostio grehe“, kaže Sveti Irinej Lionski o ovo.
Velika subota se naziva i tiha ili blagoslovena subota. Na današnji dan, pre liturgije, sva odežda u hramu se menja iz crne u belu. A posle jutarnje službe u parohijama hramova počinje osvećenje uskršnjih kolača, jaja i druge hrane, koju verni narod donosi uoči susreta svetlog Vaskrsenja Hristovog – Vaskrsa Gospodnjeg.
U crkvenim knjigama Veliki post se inače naziva „sveta slava“, što ukazuje na njegovo trajanje: 40 dana. Tako se završava uveče uoči Lazareve subote. Nakon toga sledi Cvetna nedelja – to je i Ulazak Gospodnji u Jerusalim, jedini dvanaesti praznik koji nema poslepraznika. A nema ga jer uveče istog dana počinje Strasna nedelja, kada se sećaju poslednjih dana Spasiteljevog života, Tajne večere, Njegove muke, raspeća, pogreba, silaska u ad. U ovo vreme, vernici su maksimalno udaljeni od svojih poslova i saosećaju sa Hristom - ovo je smisao Stradanja.
Reč "strast" u ovom slučaju ima značenje "stradanja". Ako je moguće, na Strastnoj treba što češće dolaziti u hram. Ako iz nekog razloga nije bilo moguće postiti na Časnu slavu, učinite to barem sada. Svaki od dana ove nedelje zove se Veliki. Od ponedeljka do srede (dana kada je Juda izdao Hrista) u crkvama se služi Liturgija Pređeosvećenih darova.
Veliki četvrtak, koji se u narodu naziva i „Prečista“, je dan Tajne večere, poslednje trpeze Gospodnje sa učenicima, tokom koje je ustanovio Tajnu Evharistije ili Pričešća. U Pravoslavnoj Crkvi vekovima postoji tradicija da se na današnji dan i sami pričestite – naravno, prethodno se dobro pripremivši i ispovedivši. U nekim parohijama, gde nastojatelj lično poznaje sve parohijane i kako su proveli Veliki post, mogu se pričestiti bez ispovesti. Ali na ovo ne treba računati: bolje je unapred uložiti napore i pravilno se pripremiti za prihvatanje Tela i Krvi Hristove ujutru na liturgiji.
Na Veliki četvrtak uveče u crkvama se čita 12 strasnih jevanđelja. Ovo je veoma stroga i svečana služba, tokom koje se vernici mole sa upaljenim svećama u rukama. Posle bogosluženja, ljudi nose „strasnu” vatru kući, pažljivo pokrivajući od vetra upaljene sveće i fenjere.
Veliki petak je dan raspeća Gospoda i Boga našeg Isusa Hrista. Na današnji dan u hramovima se vrši obred Sahranjivanja. Iz oltara se uz pratnju posebnih napeva vadi plaštanica, njom se pravi krug oko crkve, pa je ponovo unose unutra i stavljaju na „kovčeg“, posebno uzvišenje u sredini hrama, ukrašena cvećem i namazana tamjanom. Na današnji dan čak i oni koji su tokom godine retko posećivali hram dolaze da se poklone plaštanici u znak strahopoštovanja zbog iskupiteljske smrti Spasiteljeve. Plaštanica ostaje na ovom mestu do uveče sledećeg dana.
Na Veliku subotu pravoslavni hramovi obeležavaju uspomenu na Silazak Hristov u pakao i Njegovu pobedu nad đavolom i smrću. „Gospod je sišao u podzemlje, najavljujući i ovde svoj dolazak i objavljujući oproštenje grehova onima koji veruju u Njega. U Njega su poverovali svi koji su se uzdali u Njega, odnosno oni koji su predskazivali Njegov dolazak i služili Njegovim naredbama, pravednici, proroci i patrijarsi, kojima je, kao i nama, oprostio grehe“, kaže Sveti Irinej Lionski o ovo.
Velika subota se naziva i tiha ili blagoslovena subota. Na današnji dan, pre liturgije, sva odežda u hramu se menja iz crne u belu. A posle jutarnje službe u parohijama hramova počinje osvećenje uskršnjih kolača, jaja i druge hrane, koju verni narod donosi uoči susreta svetlog Vaskrsenja Hristovog – Vaskrsa Gospodnjeg.
Delite:
