Pomaleosvećenje ima pravilan crkveni naziv – Svetosavlje. Pravoslavni katihizis govori o ovom obredu, tokom kojeg se ulje (osvećeno biljno ulje) koristi za pomazivanje tela. Bolesni hrišćanin se nada da će dobiti Božiju blagodat za isceljenje duše i tela.
U „Pravoslavnom katihizisu” nalazi se opis značenja ovog svetog čina, koji se sastoji u uticaju na vernika blagodati ili spasonosne sile Božije.
Protojerej Andrej Čiženko piše da Crkva govori o Svetim Tajnama kao o svom glavnom oružju, moćnom, tajanstvenom delovanju blagodati koje daje Duh Sveti. Pod njegovim uticajem čovek se menja, spasavajući svoju dušu.
Poznato je o sedam Tajni na kojima Crkva počiva. Oni su njen temelj, temelj. Sveto Pismo govori o Premudrosti, koja je dovršila izgradnju svoje kuće i stvaranje njenih sedam stubova. Zaklao se kurban, a nakon rastakanja vina u kući se pripremala trpeza. Sluge Premudrosti, na njenu zapovest, otidoše u gradska brda i sve prozvaše bezumnima. Slaboumna iz Premudrosti čula je poziv za trpezu, gde je goste počastila svojim hlebom i rastvorenim vinom, zamolila ih da zaborave na bezumlje i žive razumom.
Protojerej Andrej Čiženko tvrdi da je Crkva tako opisana, a sam Svemogući je Premudrost. Nakon što je stvorio kuću za Sebe, stvorio je njene potporne kamene temeljce. Ovo je sedam sakramenata. Samu zgradu Svevišnji je nazvao Crkvom.
Tajna Evharistije je posebna. Hleb i vino ne znače namirnice. Bog je rastvorio materiju, koju je obdario svojstvima Tela i Krvi Hristove.
Za vreme sakramenata vernik oseća izuzetno moćan uticaj blagodati poslate od Duha Svetoga, što dovodi do spasonosne promene u hrišćaninu.
Crkva smatra da je suština čoveka duhovna i materijalna. Tajne imaju svoju vidljivu stranu, koja se manifestuje u njihovom objektivnom ovaploćenju. Reč je o hlebu, vinu i vodi kada se služi Evharistija. Sveštenstvo, pokajanje i brak su Tajne koje su praćene posebnim molitvama. Nakon što je pokajnik izvršio pokajanje, na glavu mu se stavlja epitrahilj ili sveštenička desnica. Kada je izvršena Hirotonija, polažu se ruke episkopa.
Osvećenje (osvećenje) se vrši uz upotrebu ulja i vina. Sveto Jevanđelje sadrži priču o Samarjaninu. Tokom putovanja video je ranjenog čoveka kojeg su razbojnici umalo ubili. Samarjanin se smilovao na njega, prišao mu i, previjajući mu rane, polio ih uljem i vinom.
Sveti apostol Jakov, brat Spasitelja, rekao je da se bolesni obraćaju crkvenim prezviterima sa molbom da nad njima pročitaju molitve i pomažu ih uljem u ime Gospoda našeg Isusa Hrista. Zahvaljujući njegovoj veri i molitvi, bolesnik će biti isceljen. Spasitelj će mu pomoći da se oporavi. I takvom verniku će biti dato oproštenje njegovih greha.
Svetinja je odvojena od svetovnog života. Isto se može reći i za hram. Rukopoloženi duhovnik je takođe odvojen od sveta. Pričešće se odvija uz upotrebu hleba, vina i vode, koji su takođe odvojeni od sveta. Upotreba Tela i Krvi Hristove, svešteničke odežde ili svete vode u svakodnevnom životu je greh.
Neki hrišćani misle i postupaju drugačije. Ima ljudi koji dolaze u hram na pomazivanje sa uljem u litarskoj tegli ili flaši od dva litra. Sveto ulje nije potrebno pravom verniku u takvim količinama. Nagomilavanje svetinja za budućnost nikome nije koristilo. Posle nekog vremena takav pita sveštenika šta da radi sa prošlogodišnjim osvećenim uljem.
Ali postoje čak i ljudi koji koriste ovu svetinju za kuvanje (salate, žitarice) kao obično suncokretovo ulje. Takvi postupci se mogu nazvati pravim svetogrđem. Čovek svojim postupcima skrnavi svetinju. Trebalo bi da ode u hram na ispovest.
U „Priručniku duhovnika“ je naznačeno šta treba učiniti sa supstancom nad kojom je izvršeno jeleosvećenje. Kada se obavi Sveta Tajna, ostatke mahuna, žita i ulja treba spaliti u hramu, gde se nalazi posebna mangala za pripremu tamjana koji se koristi u kadionici. Preostalo sveto ulje uliva se u kandila ispred ikona. Ne možeš to odneti kući.
U „Svešteničkom priručniku“ se kaže da nakon prihvatanja Tajne Jeleosvećenja, vernik mora tri puta da se pokloni onima koji su je izvršili i da kaže: „Blagoslovite, sveti oci (Sveti oče) i oprostite meni grešnom (grešnom)“ ( tri puta). Nakon dobijanja svešteničkog blagoslova, treba otputovati sa blagodarnošću Gospodu.Telo i duša vernika u ovom trenutku biće ispunjeni blagodaću Božijom, koja daje isceljenje i život.
U „Pravoslavnom katihizisu” nalazi se opis značenja ovog svetog čina, koji se sastoji u uticaju na vernika blagodati ili spasonosne sile Božije.
Protojerej Andrej Čiženko piše da Crkva govori o Svetim Tajnama kao o svom glavnom oružju, moćnom, tajanstvenom delovanju blagodati koje daje Duh Sveti. Pod njegovim uticajem čovek se menja, spasavajući svoju dušu.
Poznato je o sedam Tajni na kojima Crkva počiva. Oni su njen temelj, temelj. Sveto Pismo govori o Premudrosti, koja je dovršila izgradnju svoje kuće i stvaranje njenih sedam stubova. Zaklao se kurban, a nakon rastakanja vina u kući se pripremala trpeza. Sluge Premudrosti, na njenu zapovest, otidoše u gradska brda i sve prozvaše bezumnima. Slaboumna iz Premudrosti čula je poziv za trpezu, gde je goste počastila svojim hlebom i rastvorenim vinom, zamolila ih da zaborave na bezumlje i žive razumom.
Protojerej Andrej Čiženko tvrdi da je Crkva tako opisana, a sam Svemogući je Premudrost. Nakon što je stvorio kuću za Sebe, stvorio je njene potporne kamene temeljce. Ovo je sedam sakramenata. Samu zgradu Svevišnji je nazvao Crkvom.
Tajna Evharistije je posebna. Hleb i vino ne znače namirnice. Bog je rastvorio materiju, koju je obdario svojstvima Tela i Krvi Hristove.
Za vreme sakramenata vernik oseća izuzetno moćan uticaj blagodati poslate od Duha Svetoga, što dovodi do spasonosne promene u hrišćaninu.
Crkva smatra da je suština čoveka duhovna i materijalna. Tajne imaju svoju vidljivu stranu, koja se manifestuje u njihovom objektivnom ovaploćenju. Reč je o hlebu, vinu i vodi kada se služi Evharistija. Sveštenstvo, pokajanje i brak su Tajne koje su praćene posebnim molitvama. Nakon što je pokajnik izvršio pokajanje, na glavu mu se stavlja epitrahilj ili sveštenička desnica. Kada je izvršena Hirotonija, polažu se ruke episkopa.
Osvećenje (osvećenje) se vrši uz upotrebu ulja i vina. Sveto Jevanđelje sadrži priču o Samarjaninu. Tokom putovanja video je ranjenog čoveka kojeg su razbojnici umalo ubili. Samarjanin se smilovao na njega, prišao mu i, previjajući mu rane, polio ih uljem i vinom.
Sveti apostol Jakov, brat Spasitelja, rekao je da se bolesni obraćaju crkvenim prezviterima sa molbom da nad njima pročitaju molitve i pomažu ih uljem u ime Gospoda našeg Isusa Hrista. Zahvaljujući njegovoj veri i molitvi, bolesnik će biti isceljen. Spasitelj će mu pomoći da se oporavi. I takvom verniku će biti dato oproštenje njegovih greha.
Svetinja je odvojena od svetovnog života. Isto se može reći i za hram. Rukopoloženi duhovnik je takođe odvojen od sveta. Pričešće se odvija uz upotrebu hleba, vina i vode, koji su takođe odvojeni od sveta. Upotreba Tela i Krvi Hristove, svešteničke odežde ili svete vode u svakodnevnom životu je greh.
Neki hrišćani misle i postupaju drugačije. Ima ljudi koji dolaze u hram na pomazivanje sa uljem u litarskoj tegli ili flaši od dva litra. Sveto ulje nije potrebno pravom verniku u takvim količinama. Nagomilavanje svetinja za budućnost nikome nije koristilo. Posle nekog vremena takav pita sveštenika šta da radi sa prošlogodišnjim osvećenim uljem.
Ali postoje čak i ljudi koji koriste ovu svetinju za kuvanje (salate, žitarice) kao obično suncokretovo ulje. Takvi postupci se mogu nazvati pravim svetogrđem. Čovek svojim postupcima skrnavi svetinju. Trebalo bi da ode u hram na ispovest.
U „Priručniku duhovnika“ je naznačeno šta treba učiniti sa supstancom nad kojom je izvršeno jeleosvećenje. Kada se obavi Sveta Tajna, ostatke mahuna, žita i ulja treba spaliti u hramu, gde se nalazi posebna mangala za pripremu tamjana koji se koristi u kadionici. Preostalo sveto ulje uliva se u kandila ispred ikona. Ne možeš to odneti kući.
U „Svešteničkom priručniku“ se kaže da nakon prihvatanja Tajne Jeleosvećenja, vernik mora tri puta da se pokloni onima koji su je izvršili i da kaže: „Blagoslovite, sveti oci (Sveti oče) i oprostite meni grešnom (grešnom)“ ( tri puta). Nakon dobijanja svešteničkog blagoslova, treba otputovati sa blagodarnošću Gospodu.Telo i duša vernika u ovom trenutku biće ispunjeni blagodaću Božijom, koja daje isceljenje i život.
Delite:
