Verovatno svi, čak i daleko od života Crkve, znaju za godišnji ciklus hrišćanskih službi: da je na početku godine Roždestvo Hristovo, u proleće – Vaskrs, u leto – Trojica, u pad – Pokrov Bogorodice ... Međutim, osim godišnjeg ciklusa u pravoslavnoj tradiciji postoji i sedmociklusni ciklus. Jednostavno, svaki od sedam dana u nedelji (na slovenskom – nedelje) posvećen je nekome ili nečemu – anđelima, svecima, najvažnijim događajima Svete istorije. Ovo ne samo da ostavlja pečat na prirodu bogosluženja svakog dana, već postavlja posebno raspoloženje za molitve i razmišljanja vernih.
Nedelja od koje počinje odbrojavanje inače se naziva Mali Uskrs. Ovaj dan je posvećen Gospodu Isusu Hristu i Njegovom Vaskrsenju. Iako se nedeljni liturgijski ciklus u Crkvi formirao tek od 10. do 11. veka, već je u ranim hrišćanskim zajednicama uspostavljeno posebno poštovanje nedelje. Danas, kao i pre skoro dve hiljade godina, na današnji dan ostavljamo po strani svoje poslove i idemo u hram, na bogosluženje. Međutim, nisu sve stvari neprikladne u nedelju – na primer, pomoć drugima, dobrotvorne akcije, posete bolesnima i ljudima kojima je potrebna podrška sasvim su u skladu sa duhom ovog dana.
Ponedeljak je u hrišćanskoj tradiciji posvećen anđeoskom svetu i arhanđelu bestelesnih nebeskih sila – arhanđelu Mihailu. Svaka osoba, počevši od dana krštenja, ima svog anđela čuvara. Molitve mu se čuju i na bogosluženjima ovoga dana; na njih treba obratiti posebnu pažnju u ponedeljak i za vreme kućne molitve. Monasi koji se ugledaju na život anđela (naravno, zbog ljudske prirode) često poste ponedeljkom – pored obaveznog posta ustanovljenog sredom i petkom.
Utorak je posvećen starozavetnim svetiteljima: praocima, pravednicima, prorocima i, posebno, najvećem među njima (Mt. 11, 19) – Krstitelju Gospodnjem Jovanu Preteči. Molitve upućene njemu ovog dana su posebno usrdne; pokajanje će biti prigodna tema za razmišljanje u utorak. Na kraju krajeva, to je bilo pripremno krštenje pokajanja da je Jovan prorok krstio ljude u vodama Jordana. Bez pokajanja, ljudska duša, opterećena gresima, ne može da sadrži jevanđelsko učenje.
Sreda je, po pravoslavnom predanju, dan izdaje Hrista od Jude Iskariotskog i početak stradanja Spasitelja. Ovaj dan je obično posti (osim ako crkveni kalendar ne propisuje drugačije – kao, na primer, u vreme Božića ili Svetle nedelje). Izdaja Sina Božijeg dovela je apostola odstupnika do strašnog kraja. Ali da li i mi sami odstupamo od Hrista i Njegovih zapovesti kada dozvolimo da nas rutina svakodnevnih poslova osakati? Od ovog dana u nedelji bilo bi umesno da sebi postavite takvo pitanje.
Četvrtak je dan prve Evharistije, koju je Gospod u krugu svojih učenika služio za vreme Tajne večere. Zbog toga se u četvrtak pravoslavni hrišćani molitveno sećaju svetih apostola, koji su u ceo svet doneli svetlost vere Hristove – kao i velikog svetitelja Božijeg Nikolaja Čudotvorca. Sveti Mir Likijski, arhiepiskop Nikolaj, živeo je u III-IV veku naše ere i za razliku od apostola nije poznavao Gospoda u Njegovom zemaljskom životu. Međutim, on Ga je tako duboko shvatio u svom srcu da je dobio dar da u Njegovo ime čini najveća čuda, zadivljujući i hrišćane i neznabošce. U tom smislu, Nikolaj Ugodnik je za svakog od nas primer za šta je sposoban čovek koji je dostigao savršenu veru i ljubav.
Petak je dan sećanja na raspeće Gospoda Isusa Hrista, koji je prihvatio smrt da bi se iskupio za ljudske grehe počinjene od Adamovog vremena. Hrišćani u Krstu Gospodnjem ne vide oruđe ponižavajućeg pogubljenja, kako su Rimljani nameravali, već oruđe ljudskog spasenja. Svako od nas u svetom krštenju je takođe bio očišćen od greha – ali koliko cenimo blagodat primljenu u ovoj tajni? O ovome vredi razmisliti u petak, koji je, kao i sreda, obično posni dan.
Konačno, u subotu se sećaju svi novozavetni svetitelji, a Prva među njima je Bogorodica i Presveta Marija. Njenom zastupništvu i molitvenom zastupništvu svetih pribegavamo kada nam je potrebna podrška i pomoć – odnosno svakog dana Božijeg... Osim toga, subota iz starozavetnih vremena je dan odmora. „Ovo je za vas subota odmora i ponizite svoje duše“ (Levitska 23:32). Hrišćanska crkva nije odbacila ovu instituciju, već je ispunila drugim značenjem. Subotom je bogosluženje u crkvama svečanije nego radnim danima.
Na današnji dan služe se parastosi za umrle – odnosno za ljude koji su završili svoj zemaljski put, ali im je i dalje potrebna naša molitvena podrška i milostinja u njihovom sećanju. Na ovaj dan bi bilo prikladno rano ujutru podneti belešku o upokojenju rođaka i prijatelja - i moliti se za njih sami, kod kuće ili u hramu. Što se tiče svakodnevnih poslova, hrišćanima nije zabranjeno da ih rade subotom – glavno je da se duhovni poslovi ne smeju ostaviti zapostavljenim zbog naše svakodnevne aktivnosti.
Pored godišnjeg i nedeljnog ciklusa, Crkva ima i dnevni liturgijski ciklus, o sigurno ćemo razgovarati drugi put.
V. Sergienko
Delite:
