Strast i kockanje, ona je zavisnost od kockanja - jedna od najtežih zavisnosti kojoj je osoba podložna. Ako je kod alkoholizma ili zavisnosti od droga moguće barem zaustaviti hemijsku zavisnost uz pomoć lekova, dajući čoveku šansu za novi, trezveni život, onda kod zavisnosti od kockanja hemijske zavisnosti jednostavno nema. Strast za kockanjem direktno utiče na ljudsku psihu i sakati njegovu dušu. Zbog toga se zavisnost od kockanja u mnogim zemljama klasifikuje kao mentalna bolest.
Zavisnost od kockanja ne nastaje iznenada. On ima dva glavna razloga: dosadu - ne zna šta da radi sa sobom i želju za "besplatom" - profitom koji se dobija bez truda. Odavno je primećeno da početnik kockar, posetilac hale automata ili kladionice koja prihvata opklade, u početku ima sreće. Za vernika je ovde očigledno delovanje palih duhova – demona, koji postavljaju mreže kako bi u njih zarobili čoveka. Ali ova akcija je nevidljiva za samog igrača: on, po pravilu, primećuje svoju zavisnost kada se već formira, a njegova volja je potpuno podređena igri. „Ko je nečim pobeđen, taj je i rob“ (2. Pet. 2, 19) – piše apostol Petar; kockar, tako, rasipa bogomdanu slobodu volje u potrazi za uspehom, za iluziju pobede.
Novac je materijalni ekvivalent ostvarenih sposobnosti i napora. „Ko obrađuje svoju zemlju, nasitiće se hlebom, a ko lovi zablude, trpeće muke“ (Priče 12, 11), kaže mudri Solomon. Ako, koristeći internet pretragu i prateći sudbinu ljudi koji su osvojili velike sume u kazinu ili na lutriji, možete saznati veoma zanimljivu stvar. Većina njih nije uspela da razumno raspolaže novcem koji im je pao i jednostavno ga proćerda; mnogi od ovih ljudi su tragično završili svoje živote.
Crkva Hristova se drži verovanja da čovek mora da zarađuje za život svakodnevnim radom. „Šest dana radi i radi sav svoj posao“ (Izlazak 20:9) – ova zapovest je aktuelna danas kao što je bila pre hiljadama godina kada je data čoveku. Odnos prema zarađenom novcu je potpuno drugačiji od onog prema novcu dobijenom nasumično; Valjanost ovog zapažanja će verovatno svi potvrditi.
Trka za pobedom, koja se potom pretvara u gubitak neuporedivo većih, beskrajnih dugova, malodušnosti, očajanja, pijanstva, razorenih porodica, samoubistva – plodovi kockanja su uvek isti, ma koji vek bio. Znajući to, oci Crkve iz prvih vekova hrišćanske ere zauzeli su beskompromisan stav prema kocki. Po pedesetom kanonu Šestog vaseljenskog sabora (681) duhovnik zatečen u igri biva svrgnut od sveštenstva, mirjanin se izopštava iz crkvenog pričešća, odnosno ne može da ide u crkvu na zajedničku molitvu, ispovedi se i pričešćuje. .
Šta je potrebno da se oslobodite strasti kockanja, ako lek koji leči od toga, medicina ne poznaje? Pre svega, prepoznavanje sopstvene zavisnosti od toga. Pa ipak – čvrsto uverenje da Gospod Isus Hristos, koji je okajao grehe ljudi, ima moć da isceli i ovu strast. Svakodnevna molitva pokajanja, redovna ispovest, Sveto Pričešće mogu naterati kockarskog demona da se povuče. Ovde je veoma važna i podrška rodbine i prijatelja zavisnika. Ništa manje važno nije sećanje da se čovek rađa da ostavi nešto iza sebe na ovoj zemlji, da ovaj svet učini bar malo boljim nego što je bio pre.
Zar ne igrate karte ili backgammon ne za novac pripadaju ludomaniji? Ili kompjuterski „šetači“ i „pucači“, gde igrač ne samo da ne dobija profit, već i dodatno plaća (barem za potrošen saobraćaj na internetu)? Da, sve ovo je takođe oblik kockanja. Lišen sticajem okolnosti mogućnosti da se za njih veže, čovek postaje razdražljiv, agresivan, ne može ni da misli ni na šta drugo. Osim ako profit koji on očekuje da dobije od takve igre nije psihološke, a ne materijalne prirode. Priroda strasti koja obuzima igrače je ista kao i kod igrača za kartaškim stolom u kazinu.
V. Sergienko
Zavisnost od kockanja ne nastaje iznenada. On ima dva glavna razloga: dosadu - ne zna šta da radi sa sobom i želju za "besplatom" - profitom koji se dobija bez truda. Odavno je primećeno da početnik kockar, posetilac hale automata ili kladionice koja prihvata opklade, u početku ima sreće. Za vernika je ovde očigledno delovanje palih duhova – demona, koji postavljaju mreže kako bi u njih zarobili čoveka. Ali ova akcija je nevidljiva za samog igrača: on, po pravilu, primećuje svoju zavisnost kada se već formira, a njegova volja je potpuno podređena igri. „Ko je nečim pobeđen, taj je i rob“ (2. Pet. 2, 19) – piše apostol Petar; kockar, tako, rasipa bogomdanu slobodu volje u potrazi za uspehom, za iluziju pobede.
Novac je materijalni ekvivalent ostvarenih sposobnosti i napora. „Ko obrađuje svoju zemlju, nasitiće se hlebom, a ko lovi zablude, trpeće muke“ (Priče 12, 11), kaže mudri Solomon. Ako, koristeći internet pretragu i prateći sudbinu ljudi koji su osvojili velike sume u kazinu ili na lutriji, možete saznati veoma zanimljivu stvar. Većina njih nije uspela da razumno raspolaže novcem koji im je pao i jednostavno ga proćerda; mnogi od ovih ljudi su tragično završili svoje živote.
Crkva Hristova se drži verovanja da čovek mora da zarađuje za život svakodnevnim radom. „Šest dana radi i radi sav svoj posao“ (Izlazak 20:9) – ova zapovest je aktuelna danas kao što je bila pre hiljadama godina kada je data čoveku. Odnos prema zarađenom novcu je potpuno drugačiji od onog prema novcu dobijenom nasumično; Valjanost ovog zapažanja će verovatno svi potvrditi.
Trka za pobedom, koja se potom pretvara u gubitak neuporedivo većih, beskrajnih dugova, malodušnosti, očajanja, pijanstva, razorenih porodica, samoubistva – plodovi kockanja su uvek isti, ma koji vek bio. Znajući to, oci Crkve iz prvih vekova hrišćanske ere zauzeli su beskompromisan stav prema kocki. Po pedesetom kanonu Šestog vaseljenskog sabora (681) duhovnik zatečen u igri biva svrgnut od sveštenstva, mirjanin se izopštava iz crkvenog pričešća, odnosno ne može da ide u crkvu na zajedničku molitvu, ispovedi se i pričešćuje. .
Šta je potrebno da se oslobodite strasti kockanja, ako lek koji leči od toga, medicina ne poznaje? Pre svega, prepoznavanje sopstvene zavisnosti od toga. Pa ipak – čvrsto uverenje da Gospod Isus Hristos, koji je okajao grehe ljudi, ima moć da isceli i ovu strast. Svakodnevna molitva pokajanja, redovna ispovest, Sveto Pričešće mogu naterati kockarskog demona da se povuče. Ovde je veoma važna i podrška rodbine i prijatelja zavisnika. Ništa manje važno nije sećanje da se čovek rađa da ostavi nešto iza sebe na ovoj zemlji, da ovaj svet učini bar malo boljim nego što je bio pre.
Zar ne igrate karte ili backgammon ne za novac pripadaju ludomaniji? Ili kompjuterski „šetači“ i „pucači“, gde igrač ne samo da ne dobija profit, već i dodatno plaća (barem za potrošen saobraćaj na internetu)? Da, sve ovo je takođe oblik kockanja. Lišen sticajem okolnosti mogućnosti da se za njih veže, čovek postaje razdražljiv, agresivan, ne može ni da misli ni na šta drugo. Osim ako profit koji on očekuje da dobije od takve igre nije psihološke, a ne materijalne prirode. Priroda strasti koja obuzima igrače je ista kao i kod igrača za kartaškim stolom u kazinu.
V. Sergienko
Delite:
