„Voleo bih da mi je tetka Valja postala kuma! Kakve poklone uvek daje…“, sanjivo kaže devojka. Često tako shvatamo ulogu kumova – kao ljudi koji mogu biti korisni nama ili našoj deci u raznim životnim situacijama. U međuvremenu, ovo apsolutno nije pravi pristup.
Uloga kumova je da promovišu duhovni rast novog hrišćanina, bilo da je dete ili odrasla osoba. Da li će kum ili kuma moći često da se viđa sa kumčetom, poverljivo komunicira sa njim, ide zajedno u crkvu, objašnjava stvari za koje mu je ponekad neprijatno da pita roditelje? Upravo odgovore na ova pitanja treba staviti u prvi plan kada je u pitanju izbor kumova u svetom krštenju. Na kraju krajeva, primaoci – bukvalno: ljudi koji primaju čoveka na ruke iz krstionice – treba da postanu vodiči u svet pravoslavlja za osobu koja se krsti.
Kum mora ne samo da se sam krsti, već i da poznaje bar početke hrišćanske dogme, molitve „Oče naš“, „Bogorodice Djevo“, „Verujem“, „Da vaskrsne Bog“, da ima predstavu o o čemu se govori u Svetom pismu. Sveštenik će sigurno pitati o tome pre krštenja - i, ako je potrebno, prvo pozvati kandidate za ulogu kumova na razgovor o osnovama pravoslavlja. Međutim, postoje situacije kada kršteni i njegov kum (kum) istovremeno primaju sveto Krštenje – i tada dugi niz godina zajedno posećuju hram.
Što se tiče kumova – predstavnika druge vere, Crkva priznaje da je jedan od primalaca, otac ili majka, bio nepravoslavni hrišćanin – na primer, katolik ili staroverac. Ali drugi primalac u ovom slučaju svakako mora biti kršten u pravoslavlje.
Ako već krstite odraslu osobu, možete i bez kumova. Detetu ili tinejdžeru je potreban kum, barem jedan, bez greške: devojčici je potrebna kuma, dečaku je potreban kum. A ako ih ima dvoje, još bolje. Ponekad je jedan kum prisutan na krštenju, a drugi, odsutan, se uz njegovu saglasnost upisuje kao kum. Ovo je dozvoljeno ako će kasnije oba kuma komunicirati sa svojim kumčetom, a svaki je za njega vidljiv primer života pravoslavnog čoveka.
Ali šta ako je obrnuto? Ako je kum ili kuma počeo da vodi život daleko od hrišćanskih ideja o moralu – ili se, recimo, učlanio u sektu i otpao od Crkve? Tada treba uzeti blagoslov od sveštenika da neko drugi preuzme dužnost kuma – makar privremeno, dok se izgubljeni ne vrati dostojnom, sadržajnom životu.
Žena i muž ne mogu biti kumovi istom detetu. Za kumove možete pozvati baku, sestru, ujaka, tasta, nekog drugog rođaka – ponavljamo, ako je i sam kršten. Trudnica, suprotno uobičajenoj zabludi, može postati kuma. Mišljenje da neko od kumova svakako mora da bude oženjen i da ima decu ostaje samo mišljenje - i, pritom, nosi racionalno zrno. Ako je osoba uspela da stvori porodicu i preuzme odgovornost za podizanje deteta, verovatno će ozbiljno shvatiti duhovno vaspitanje svog kumčeta.
Što se tiče poklona za krštenje, kumovi obično daju krštenju bestelesni krst, ponekad i lančić. Ko brine o ostalim troškovima vezanim za krštenje – roditelji ili kumovi – nije stvar principa. Dobro je ako naknadno kumče dobije poklone od kuma i (ili) kume upravo na dane velikih crkvenih praznika - Uskrsa, Božića, Trojice i drugih. A takođe i do imendana - dana njegovog nebeskog zaštitnika, čije je ime dato osobi na krštenju - godišnjicama stupanja u crkveni brak i drugim važnim datumima u njegovom životu. Međutim, mora se imati na umu da su pokloni prijatna, ali ne i glavna komponenta duhovne zajednice koja je jednom zaključena između osobe i njegovih kumova iz fonta. Glavno je da kum i kuma budu u stanju da čoveku otvore vrata u svet pravoslavlja - tako da, ušavši tamo, poželi da u njemu ostane doživotno.
V. Sergienko
Uloga kumova je da promovišu duhovni rast novog hrišćanina, bilo da je dete ili odrasla osoba. Da li će kum ili kuma moći često da se viđa sa kumčetom, poverljivo komunicira sa njim, ide zajedno u crkvu, objašnjava stvari za koje mu je ponekad neprijatno da pita roditelje? Upravo odgovore na ova pitanja treba staviti u prvi plan kada je u pitanju izbor kumova u svetom krštenju. Na kraju krajeva, primaoci – bukvalno: ljudi koji primaju čoveka na ruke iz krstionice – treba da postanu vodiči u svet pravoslavlja za osobu koja se krsti.
Kum mora ne samo da se sam krsti, već i da poznaje bar početke hrišćanske dogme, molitve „Oče naš“, „Bogorodice Djevo“, „Verujem“, „Da vaskrsne Bog“, da ima predstavu o o čemu se govori u Svetom pismu. Sveštenik će sigurno pitati o tome pre krštenja - i, ako je potrebno, prvo pozvati kandidate za ulogu kumova na razgovor o osnovama pravoslavlja. Međutim, postoje situacije kada kršteni i njegov kum (kum) istovremeno primaju sveto Krštenje – i tada dugi niz godina zajedno posećuju hram.
Što se tiče kumova – predstavnika druge vere, Crkva priznaje da je jedan od primalaca, otac ili majka, bio nepravoslavni hrišćanin – na primer, katolik ili staroverac. Ali drugi primalac u ovom slučaju svakako mora biti kršten u pravoslavlje.
Ako već krstite odraslu osobu, možete i bez kumova. Detetu ili tinejdžeru je potreban kum, barem jedan, bez greške: devojčici je potrebna kuma, dečaku je potreban kum. A ako ih ima dvoje, još bolje. Ponekad je jedan kum prisutan na krštenju, a drugi, odsutan, se uz njegovu saglasnost upisuje kao kum. Ovo je dozvoljeno ako će kasnije oba kuma komunicirati sa svojim kumčetom, a svaki je za njega vidljiv primer života pravoslavnog čoveka.
Ali šta ako je obrnuto? Ako je kum ili kuma počeo da vodi život daleko od hrišćanskih ideja o moralu – ili se, recimo, učlanio u sektu i otpao od Crkve? Tada treba uzeti blagoslov od sveštenika da neko drugi preuzme dužnost kuma – makar privremeno, dok se izgubljeni ne vrati dostojnom, sadržajnom životu.
Žena i muž ne mogu biti kumovi istom detetu. Za kumove možete pozvati baku, sestru, ujaka, tasta, nekog drugog rođaka – ponavljamo, ako je i sam kršten. Trudnica, suprotno uobičajenoj zabludi, može postati kuma. Mišljenje da neko od kumova svakako mora da bude oženjen i da ima decu ostaje samo mišljenje - i, pritom, nosi racionalno zrno. Ako je osoba uspela da stvori porodicu i preuzme odgovornost za podizanje deteta, verovatno će ozbiljno shvatiti duhovno vaspitanje svog kumčeta.
Što se tiče poklona za krštenje, kumovi obično daju krštenju bestelesni krst, ponekad i lančić. Ko brine o ostalim troškovima vezanim za krštenje – roditelji ili kumovi – nije stvar principa. Dobro je ako naknadno kumče dobije poklone od kuma i (ili) kume upravo na dane velikih crkvenih praznika - Uskrsa, Božića, Trojice i drugih. A takođe i do imendana - dana njegovog nebeskog zaštitnika, čije je ime dato osobi na krštenju - godišnjicama stupanja u crkveni brak i drugim važnim datumima u njegovom životu. Međutim, mora se imati na umu da su pokloni prijatna, ali ne i glavna komponenta duhovne zajednice koja je jednom zaključena između osobe i njegovih kumova iz fonta. Glavno je da kum i kuma budu u stanju da čoveku otvore vrata u svet pravoslavlja - tako da, ušavši tamo, poželi da u njemu ostane doživotno.
V. Sergienko
Delite:
