„Da bismo videli Boga u Njegovom Promislu, potrebna je čistota uma, srca i tela. Da bi se stekla čistota, potreban je život po zapovestima Jevanđelja“ (Ignjatije Brjančaninov).
Čovečanstvo je na dar dobilo dva moralna kodeksa: starozavetni zakon – deset zapovesti koje je Mojsije primio od Boga na gori Sinaj i upisane na Pločama zaveta, i novozavetni zakon – Jevanđelje, koje je poznato kao Beseda o goru Gospoda našeg Isusa Hrista.
Osnova jevanđelskog zakona koji je uspostavio Spasitelj je ljubav i težnja ka duhovnom savršenstvu. „Dajem vam novu zapovest, da volite jedni druge“ i „Budite savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski“. Gospod je sačuvao za čoveka važnost držanja deset zapovesti, ali ih je dopunio blaženstvima koja nas vode ka Bogu.
Ljudska duša ne može ostati prazna. A ako iz nje isteramo greh, onda na njegovo mesto treba da nastanimo stanje duha koje ga ispunjava radošću i ljubavlju prema bližnjem – približavajući dušu Bogu. Blaženstva su izražena u Spasiteljevoj besedi na gori, gde je
On detaljno objasnio kako pravi hrišćanin treba da gradi svoj život.
Hristos je postavio Blaženstva kao jedinstveni sistem duhovnog savršenstva. Ove zapovesti govore ljudima kako hrišćanin treba da postigne savršenstvo i blaženstvo, koje vrline mogu čoveka da približe Gospodu. Sve zapovesti blaženstva su zapovesti vrhunske sreće.
I zaista, kako pokazuje duhovno iskustvo, blaženstva su omogućila čoveku da shvati kojih grehova treba da se čuva i šta treba da čini da bi našao istinsku radost. Ispunjenje jevanđelskih zapovesti jeste delatna vera hrišćanina.
Šta je "blaženstvo"?
Govoreći o blaženstvu, Isus Hristos je ukazao na izvor sreće, koji ispunjava srce radošću i pomaže da se pronađe smisao života već u ovom grešnom svetu. Reč je o ličnom odnosu sa Bogom. Blaženstvo u razumevanju Hrista je pravedno stanje uma i srca, težnja ka jedinstvu sa Tvorcem. Blaženstvo je sveukupnost onih osobina koje čoveka čine srećnim.
Sveti Oci blaženstvom nazivaju najviše stanje duhovnog i telesnog bića, koje postižu vernici na putu sticanja blagodati Duha Svetoga, prevazilaženja unutrašnjih protivrečnosti, sticanja jedinstva sa Bogom, spasenja i večnog života.
Kao i u čitavom hrišćanstvu, blaženstva su ispunjena duhom ljubavi i uče kako se postupa. Stoga se ponekad nazivaju moralnim, moralnim zapovestima hrišćanstva. Na osnovu ovoga možemo izvući nedvosmislen zaključak: zapovesti blaženstva ne treba izvršavati selektivno, već sve – od prve do poslednje. A pošto je Bog Ljubav, onda nas sjedinjenje sa Bogom pridružuje onom najvišem, što se ljudskim jezikom zove ljubav.
Spasitelj je dao ljudima devet blaženstava, od kojih svako ima svoj smisao i značaj.
Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.
Duhovno siromaštvo znači poniznost, viziju svog pravog stanja. Obećano je Carstvo Nebesko siromasima duhom, smirenima. Ljudi koji znaju da sve što imaju nije njihova zasluga, već dar Božiji, shvatiće sve poslano kao sredstvo za postizanje Carstva Nebeskog. Jer Carstvo Nebesko je Božanska ljubav.
Blago onima koji tuguju, jer će se utešiti.
Zapovest da se plače znači pokajnički plač zbog svojih greha. Dat nam je najveći dar od Boga – pokajanje, mogućnost da se vratimo Bogu, da tražimo od Njega oproštaj. Pokajanje je toliko važno jer bez njega je nemoguće približiti se Bogu. Blažene suze možemo nazvati i suzama saosećanja, empatije prema drugima, kada smo prožeti njihovom tugom i pokušavamo da im pomognemo.
Blaženi su krotki, jer će naslediti zemlju.
Krotost je miran, smiren, tih duh koji je čovek stekao u svom srcu. Ovo je poslušnost volji Božijoj i vrlina mira u duši i mira sa drugima. Krotki i smerni hrišćani će naći mir i spokoj za svoje duše i u zemaljskom životu i u životu sledećeg veka. „Krotost je znak velike snage; da biste bili krotki, morate imati plemenitu, hrabru i veoma visoku dušu“ (Jovan Zlatoust).
Blago onima koji su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.
Crkva je nosilac istine i ispravnog znanja o Bogu, svetu i čoveku. Istina se mora poželjeti kao hrana i piće. Za ovom istinom treba da žudi svaki hrišćanin kada čita Sveto pismo i spise otaca Crkve.
Blaženi milostivi, jer će oni biti pomilovani.
Bog sve nas uči nesebičnoj ljubavi, tako da dela milosrđa činimo ne radi nagrade, već iz ljubavi prema samoj osobi. Ljudi koji tvore dela milosrđa biće pomilovani od Boga, izbavljeni od večne osude na strašnom sudu Božijem. „Milost srca otkriva se oproštenjem uvreda i uvreda“ (Ava Isaija).
Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti.
U hrišćanskom shvatanju, ljudi koji su čisti srcem čisti su dušom i umom od grešnih pomisli i želja. Samo čovek čiste duše, čistih misli može pristupiti Bogu, gledati Ga duhovnim vidom čista duša i srce. Ispunjavanjem zapovesti čovekovo srce se čisti.
Blaženi mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati.
U Jevanđelju je veoma visoko postavljena zapovest o miru sa ljudima i pomirenju zaraćenih. Takvi se ljudi nazivaju sinovima Božijim – u svom podvigu upodobljavaju se samom Sinu Božijem, Hristu Spasitelju, Koji je pomirio ljude sa Bogom, obnovio vezu razorenu gresima i otpadanjem čovečanstva od Boga.
Blaženi su progonjeni pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.
Ova zapovest govori o prinudama i progonima za pravdu Božiju. Put hrišćanina je uvek težak, težak put ratnika Hristovog. Stoga, onima koji su gonjeni za istinu, za pobožni život, i koji krotko trpe gonjenje, Gospod obećava Carstvo Nebesko.
Blago tebi kada te prekore i progone i kleveću na svaki način nepravedno za mene. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaša na nebesima.
Ovde se govori o najvišoj projavi ljubavi prema Bogu – o spremnosti da se život da za Hrista, za veru u Njega. Gospod obećava blagosloven život svima koji su progonjeni zbog svoje vere. „U duši se blagodat Duha Svetoga posmatra ispunjenjem zapovesti, a ispunjenje zapovesti se postavlja kao osnov za dobijanje dara blagodati Božije“ (Simeon Novi Bogoslov).
Dve hiljade godina je prošlo otkako nam je Hristos dao devet blaženstava i razumevanje da je čovek biće koje voli. Shvatanje da je ovo jedina šansa za spas savremenog sveta.
„Svaka zapovest Božija je sveta tajna: ona se otkriva njenim ispunjenjem i onako kako se ispunjava“ (Ignjatije Brjančaninov).
Čovečanstvo je na dar dobilo dva moralna kodeksa: starozavetni zakon – deset zapovesti koje je Mojsije primio od Boga na gori Sinaj i upisane na Pločama zaveta, i novozavetni zakon – Jevanđelje, koje je poznato kao Beseda o goru Gospoda našeg Isusa Hrista.
Osnova jevanđelskog zakona koji je uspostavio Spasitelj je ljubav i težnja ka duhovnom savršenstvu. „Dajem vam novu zapovest, da volite jedni druge“ i „Budite savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski“. Gospod je sačuvao za čoveka važnost držanja deset zapovesti, ali ih je dopunio blaženstvima koja nas vode ka Bogu.
Ljudska duša ne može ostati prazna. A ako iz nje isteramo greh, onda na njegovo mesto treba da nastanimo stanje duha koje ga ispunjava radošću i ljubavlju prema bližnjem – približavajući dušu Bogu. Blaženstva su izražena u Spasiteljevoj besedi na gori, gde je
On detaljno objasnio kako pravi hrišćanin treba da gradi svoj život.
Hristos je postavio Blaženstva kao jedinstveni sistem duhovnog savršenstva. Ove zapovesti govore ljudima kako hrišćanin treba da postigne savršenstvo i blaženstvo, koje vrline mogu čoveka da približe Gospodu. Sve zapovesti blaženstva su zapovesti vrhunske sreće.
I zaista, kako pokazuje duhovno iskustvo, blaženstva su omogućila čoveku da shvati kojih grehova treba da se čuva i šta treba da čini da bi našao istinsku radost. Ispunjenje jevanđelskih zapovesti jeste delatna vera hrišćanina.
Šta je "blaženstvo"?
Govoreći o blaženstvu, Isus Hristos je ukazao na izvor sreće, koji ispunjava srce radošću i pomaže da se pronađe smisao života već u ovom grešnom svetu. Reč je o ličnom odnosu sa Bogom. Blaženstvo u razumevanju Hrista je pravedno stanje uma i srca, težnja ka jedinstvu sa Tvorcem. Blaženstvo je sveukupnost onih osobina koje čoveka čine srećnim.
Sveti Oci blaženstvom nazivaju najviše stanje duhovnog i telesnog bića, koje postižu vernici na putu sticanja blagodati Duha Svetoga, prevazilaženja unutrašnjih protivrečnosti, sticanja jedinstva sa Bogom, spasenja i večnog života.
Kao i u čitavom hrišćanstvu, blaženstva su ispunjena duhom ljubavi i uče kako se postupa. Stoga se ponekad nazivaju moralnim, moralnim zapovestima hrišćanstva. Na osnovu ovoga možemo izvući nedvosmislen zaključak: zapovesti blaženstva ne treba izvršavati selektivno, već sve – od prve do poslednje. A pošto je Bog Ljubav, onda nas sjedinjenje sa Bogom pridružuje onom najvišem, što se ljudskim jezikom zove ljubav.
Spasitelj je dao ljudima devet blaženstava, od kojih svako ima svoj smisao i značaj.
Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.
Duhovno siromaštvo znači poniznost, viziju svog pravog stanja. Obećano je Carstvo Nebesko siromasima duhom, smirenima. Ljudi koji znaju da sve što imaju nije njihova zasluga, već dar Božiji, shvatiće sve poslano kao sredstvo za postizanje Carstva Nebeskog. Jer Carstvo Nebesko je Božanska ljubav.
Blago onima koji tuguju, jer će se utešiti.
Zapovest da se plače znači pokajnički plač zbog svojih greha. Dat nam je najveći dar od Boga – pokajanje, mogućnost da se vratimo Bogu, da tražimo od Njega oproštaj. Pokajanje je toliko važno jer bez njega je nemoguće približiti se Bogu. Blažene suze možemo nazvati i suzama saosećanja, empatije prema drugima, kada smo prožeti njihovom tugom i pokušavamo da im pomognemo.
Blaženi su krotki, jer će naslediti zemlju.
Krotost je miran, smiren, tih duh koji je čovek stekao u svom srcu. Ovo je poslušnost volji Božijoj i vrlina mira u duši i mira sa drugima. Krotki i smerni hrišćani će naći mir i spokoj za svoje duše i u zemaljskom životu i u životu sledećeg veka. „Krotost je znak velike snage; da biste bili krotki, morate imati plemenitu, hrabru i veoma visoku dušu“ (Jovan Zlatoust).
Blago onima koji su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.
Crkva je nosilac istine i ispravnog znanja o Bogu, svetu i čoveku. Istina se mora poželjeti kao hrana i piće. Za ovom istinom treba da žudi svaki hrišćanin kada čita Sveto pismo i spise otaca Crkve.
Blaženi milostivi, jer će oni biti pomilovani.
Bog sve nas uči nesebičnoj ljubavi, tako da dela milosrđa činimo ne radi nagrade, već iz ljubavi prema samoj osobi. Ljudi koji tvore dela milosrđa biće pomilovani od Boga, izbavljeni od večne osude na strašnom sudu Božijem. „Milost srca otkriva se oproštenjem uvreda i uvreda“ (Ava Isaija).
Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti.
U hrišćanskom shvatanju, ljudi koji su čisti srcem čisti su dušom i umom od grešnih pomisli i želja. Samo čovek čiste duše, čistih misli može pristupiti Bogu, gledati Ga duhovnim vidom čista duša i srce. Ispunjavanjem zapovesti čovekovo srce se čisti.
Blaženi mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati.
U Jevanđelju je veoma visoko postavljena zapovest o miru sa ljudima i pomirenju zaraćenih. Takvi se ljudi nazivaju sinovima Božijim – u svom podvigu upodobljavaju se samom Sinu Božijem, Hristu Spasitelju, Koji je pomirio ljude sa Bogom, obnovio vezu razorenu gresima i otpadanjem čovečanstva od Boga.
Blaženi su progonjeni pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.
Ova zapovest govori o prinudama i progonima za pravdu Božiju. Put hrišćanina je uvek težak, težak put ratnika Hristovog. Stoga, onima koji su gonjeni za istinu, za pobožni život, i koji krotko trpe gonjenje, Gospod obećava Carstvo Nebesko.
Blago tebi kada te prekore i progone i kleveću na svaki način nepravedno za mene. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaša na nebesima.
Ovde se govori o najvišoj projavi ljubavi prema Bogu – o spremnosti da se život da za Hrista, za veru u Njega. Gospod obećava blagosloven život svima koji su progonjeni zbog svoje vere. „U duši se blagodat Duha Svetoga posmatra ispunjenjem zapovesti, a ispunjenje zapovesti se postavlja kao osnov za dobijanje dara blagodati Božije“ (Simeon Novi Bogoslov).
Dve hiljade godina je prošlo otkako nam je Hristos dao devet blaženstava i razumevanje da je čovek biće koje voli. Shvatanje da je ovo jedina šansa za spas savremenog sveta.
„Svaka zapovest Božija je sveta tajna: ona se otkriva njenim ispunjenjem i onako kako se ispunjava“ (Ignjatije Brjančaninov).
Delite:
