Posle izdaje i potonjeg Judinog samoubistva, od dvanaest najbližih Hristovih učenika, ostalo je jedanaest vernih. Da bi nadoknadili nedostatak, apostoli su žrebom izabrali dvanaestog Matiju, pedesetogodišnjeg rodom iz Vitlejema, koji je svojevremeno učio kod Simeona Bogonosca, i čuvši propoved Spasitelja, koji je nesumnjivo išao za Njim. .
Ali, u stvari, zašto je trebalo da bude tačno dvanaest apostola? 12 – broj izvesne punoće: dvanaest sinova Jakovljevih, dvanaest meseci u godini, dvanaest hlebova, dvanaest vrata Nebeskog Jerusalima... Zbog toga je broj apostola svakako morao biti popunjen do 12 – što je učinjeno, kao otprilike u prvoj glavi novozavetne knjige Dela apostolskih.
Posle Vaznesenja Gospodnjeg, Petar se obratio još desetorici apostola i, prisećajući se Judinog izbijanja iz redova učenika i onoga što je rečeno u knjizi psalama: „Neka drugi uzme dostojanstvo svoje“ (Dela 1, 20), predloži da izabrati dvanaesti. Za upražnjeno mesto bila su dva kandidata: Josif Barsaba, zvani Justus, i Matija. Pomolivši se Gospodu sa molbom da ukaže na Njemu ugodnu osobu, učenici su bacili žreb za ovu dvojicu – i on je pao na Matiju, nakon čega je „uvršten među jedanaest apostola“ (Dela 1, 20).
Zapravo, ovo je sve što Novi zavet izveštava o dvanaestom apostolu. Dalja služba svetog Matije je poznata iz Svetog predanja. Hristovi učenici su ponovo bacili žreb o tome gde njihovi apostoli treba da idu sa propovedom – to je bila uobičajena praksa za to doba. Matiji je palo da ponese svetlost vere Hristove u Partiju i neki grad Mirmidon. Gde je tačno bio, nejasno je; ali je upravo u ovom gradu bio zatočen sveti Matija zbog svoje propovedi, iz koje ga je izbavio Andrej Prvozvani, koji je neko vreme delio svoje apostolske trudove sa Matijom.
Jednom su neznabošci naterali apostola Matiju da popije otrovano piće, nakon čega je trebalo da oslepe. Ali, sećajući se reči Spasitelja, „i ako nešto smrtonosno piju, neće im škoditi“ (Mk. 16,18), Matej je ispio otrov, posle čega je ne samo ostao živ i zdrav, nego je, pomolivši se, izlečio od otrova četrdeset drugih zatvorenika koji su bili slepi.
Vrativši se sa dugih misionarskih putovanja u Judeju, apostol Matija je nastavio da propoveda Hrista u Svetoj zemlji. Zbog čega je Sinedrionom osuđen na smrt. Prema jednoj verziji, kamenovan je do smrti, po drugoj je razapet na krstu; neki izvori dodaju da su mučitelji odsekli glavu već umrlom Matiji. Na ovaj ili onaj način, apostol Dvanaestorice Matije primio je mučenički venac oko 63. godine, nekoliko godina pre razaranja Jerusalima od strane Rimljana.
U 4. veku ravnoapostolna carica Jelena, koja je tražila Krst Gospodnji u Jerusalimu, našla je pored njega i mnoge druge mošti – svedočanstvo jevanđeljske priče. Među njima je i glava apostola Matije. Skoro hiljadu godina ova svetinja se nalazila u Carigradu, gde je bila otvorena za obožavanje hodočasnika. Sada čestiti poglavar Dvanaestog apostola boravi u Nemačkoj, u gradu Triru, u kripti crkve Svetog Matije u opatiji koja nosi njegovo ime.
U paraboli o vlasniku kuće i onima koje je on unajmio da rade u vinogradu, Sin Božiji u alegorijskoj formi otkriva da će svako ko se bori za trud – pre ili kasnije – sigurno dobiti svoju platu. A u neko drugo vreme direktno kaže: „Ko napusti kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili decu, ili zemlje, radi imena Moga, dobiće stostruko i naslediće život večni. Mnogi koji su prvi biće poslednji, a poslednji će biti prvi (Matej 19:27-30). Nema sumnje da je sveti Matija, koji je poslednji pristupio dvanaestorici, dobio u večnom životu ništa manju nagradu, čast ostalih jedanaestorica apostola iz najužeg kruga Hristovih učenika.
Ali, u stvari, zašto je trebalo da bude tačno dvanaest apostola? 12 – broj izvesne punoće: dvanaest sinova Jakovljevih, dvanaest meseci u godini, dvanaest hlebova, dvanaest vrata Nebeskog Jerusalima... Zbog toga je broj apostola svakako morao biti popunjen do 12 – što je učinjeno, kao otprilike u prvoj glavi novozavetne knjige Dela apostolskih.
Posle Vaznesenja Gospodnjeg, Petar se obratio još desetorici apostola i, prisećajući se Judinog izbijanja iz redova učenika i onoga što je rečeno u knjizi psalama: „Neka drugi uzme dostojanstvo svoje“ (Dela 1, 20), predloži da izabrati dvanaesti. Za upražnjeno mesto bila su dva kandidata: Josif Barsaba, zvani Justus, i Matija. Pomolivši se Gospodu sa molbom da ukaže na Njemu ugodnu osobu, učenici su bacili žreb za ovu dvojicu – i on je pao na Matiju, nakon čega je „uvršten među jedanaest apostola“ (Dela 1, 20).
Zapravo, ovo je sve što Novi zavet izveštava o dvanaestom apostolu. Dalja služba svetog Matije je poznata iz Svetog predanja. Hristovi učenici su ponovo bacili žreb o tome gde njihovi apostoli treba da idu sa propovedom – to je bila uobičajena praksa za to doba. Matiji je palo da ponese svetlost vere Hristove u Partiju i neki grad Mirmidon. Gde je tačno bio, nejasno je; ali je upravo u ovom gradu bio zatočen sveti Matija zbog svoje propovedi, iz koje ga je izbavio Andrej Prvozvani, koji je neko vreme delio svoje apostolske trudove sa Matijom.
Jednom su neznabošci naterali apostola Matiju da popije otrovano piće, nakon čega je trebalo da oslepe. Ali, sećajući se reči Spasitelja, „i ako nešto smrtonosno piju, neće im škoditi“ (Mk. 16,18), Matej je ispio otrov, posle čega je ne samo ostao živ i zdrav, nego je, pomolivši se, izlečio od otrova četrdeset drugih zatvorenika koji su bili slepi.
Vrativši se sa dugih misionarskih putovanja u Judeju, apostol Matija je nastavio da propoveda Hrista u Svetoj zemlji. Zbog čega je Sinedrionom osuđen na smrt. Prema jednoj verziji, kamenovan je do smrti, po drugoj je razapet na krstu; neki izvori dodaju da su mučitelji odsekli glavu već umrlom Matiji. Na ovaj ili onaj način, apostol Dvanaestorice Matije primio je mučenički venac oko 63. godine, nekoliko godina pre razaranja Jerusalima od strane Rimljana.
U 4. veku ravnoapostolna carica Jelena, koja je tražila Krst Gospodnji u Jerusalimu, našla je pored njega i mnoge druge mošti – svedočanstvo jevanđeljske priče. Među njima je i glava apostola Matije. Skoro hiljadu godina ova svetinja se nalazila u Carigradu, gde je bila otvorena za obožavanje hodočasnika. Sada čestiti poglavar Dvanaestog apostola boravi u Nemačkoj, u gradu Triru, u kripti crkve Svetog Matije u opatiji koja nosi njegovo ime.
U paraboli o vlasniku kuće i onima koje je on unajmio da rade u vinogradu, Sin Božiji u alegorijskoj formi otkriva da će svako ko se bori za trud – pre ili kasnije – sigurno dobiti svoju platu. A u neko drugo vreme direktno kaže: „Ko napusti kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili decu, ili zemlje, radi imena Moga, dobiće stostruko i naslediće život večni. Mnogi koji su prvi biće poslednji, a poslednji će biti prvi (Matej 19:27-30). Nema sumnje da je sveti Matija, koji je poslednji pristupio dvanaestorici, dobio u večnom životu ništa manju nagradu, čast ostalih jedanaestorica apostola iz najužeg kruga Hristovih učenika.
Delite:
