27. novembra Crkva praznuje pomen apostola 12. Filipa. On je pozvan od Gospoda da služi odmah posle Andreja i Petra, budući da je, kao i oni, rodom iz ribarskog sela Vitsaida u Galileji. Grob Svetog Filipa otkriven je prošle decenije u turskom Pamukkaleu, istorijskom Hijerapolju gde je apostol poginuo oko 90. godine nove ere, razapet naopačke.
Iako sva četiri kanonska jevanđelja, kao i knjiga Dela apostolskih, izveštavaju o apostolu Filipu, u Svetom pismu o njemu nema mnogo podataka. Ali ono što se o njemu govori u Novom Zavetu omogućava nam da zamislimo lik ovog apostola, koji se među prvima odazvao pozivu Gospoda Isusa Hrista i bez sumnje Ga sledio. Filip je praktičan i razuman. Uoči čuda umnoženja hlebova, on, razgovarajući sa Spasiteljem, primećuje da dvesta denara koji stoje na raspolaganju apostolima nije dovoljno da nahrani mnoštvo naroda koji se okupio da sluša propoved Sina. čoveka (Jovan 6:5-7). On je nesumnjivo osetljiva i saosećajna osoba. Na dan ulaska Gospodnjeg u Jerusalim, Filipu se obraćaju neverni Heleni sa molbom da im pokaže Učitelja koji je nedavno vaskrsao mrtve. Imajući svako pravo da odbije ljude koji nisu pripadali starozavetnoj Crkvi (kao što bi svaki Jevrejin učinio), Filip umesto toga odlazi kod Andreja, a sa njim i kod Hrista, kako bi Grcima upriličio susret sa Njim (Jn. 12). : 20-22).
Uz sve ovo, Filip, kao i ostali apostoli, još uvek ne razume u potpunosti šta misli Božanski Učitelj kada kaže: „Ja i Otac jedno smo“ (Jn. 10,30). Na Tajnoj večeri Filip pita: „Gospode! pokaži nam Oca, i dosta nam je“ (Jn. 14,8). I čuje u odgovoru: „Toliko sam dugo s tobom, a ti Me ne poznaješ, Filipe? Ko je video mene video je Oca; kako kažeš, pokaži nam Oca? Zar ne verujete da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam govorim, ne govorim od Sebe; Otac koji prebiva u meni, on čini dela“ (Jovan 14:9-10). Biće potrebno Raspeće i Vaskrsenje Hristovo, Njegovo Vaznesenje na nebo i Silazak Svetoga Duha Filipu i ostalim učesnicima te Vaskršnje trpeze da shvate šta im je Sin Božiji rekao: „Verujte mi da sam u Otac i Otac u Meni; ali ako nije tako, onda Mi verujte po samim delima. Zaista, zaista vam kažem, ko veruje u Mene, činiće dela koja i ja činim“ (Jovan 14:11-12).
Kasnije, propovedajući veru Hristovu u Galileji, Heladi i Maloj Aziji, Filip je više puta potkrepljivao svoja dela čudima. Prema predanju, jednom je apostol vaskrsao bebu koju je držala u naručju neutešna majka, a drugi put, pred razjarenom masom, mrtvaca koji su nosili ispred pogrebne povorke u prolazu. Apostol Filip je isceljivao one sa suvim rukama i one koje su ugrizle zmije, a skoro slepima vratio vid. Jednog dana su Jevreji, predvođeni prvosveštenikom, koji je stigao u Heladu, ušli u spor sa Filipom i apostol ih je razotkrio u lažima o Vaskrslom. Huleći na Hrista, Jevreji su pohrlili da biju Filipa – ali su odmah oslepeli. Kasnije im se, molitvom apostola, vratio vid – i neki od pokajanih Jevreja primili su sveto krštenje.
Međutim, apostolova propoved nije svuda i ne uvek dopirala do srca ljudi. Iz mnogih sela prognani su sveti Filip i njegova sestra, pravedna Marijamna, koja ga je pratila na putovanjima, bacajući za njima kamenje. Poslednje dane svog života apostol je proveo u Jerapolju, gde je krstio i iscelio ženu tamošnjeg gradskog upravnika. Ime ovog mesta na jugozapadu poluostrva Mala Azija bukvalno se prevodi kao „sveti grad“. Hijerapolj je bio pun svetilišta paganskih bogova – helenskih, rimskih, istočnjačkih, gde su se njihovi poštovaoci hrlili iz celog naseljenog sveta. 90. godine mnogi od onih koji su dolazili u Jerapolj prvi put su čuli za Sina Božijeg od svetog Filipa i drugog apostola Vartolomeja, koji je takođe tamo stigao. Zbog negiranja paganskih božanstava i propovedanja Jednog Boga, oba apostola su razapeta na krstovima po nalogu gradskog vladara. Ali odmah je počeo zemljotres, a narod koji je bio prisutan na pogubljenju, verujući u Boga Filipa i Vartolomeja, zahtevao je da se skinu sa krstova – što je odmah i učinjeno. Međutim, apostol Filip, koji se do kraja molio za svoje mučitelje, već je bio mrtav. Vartolomej, ozdravivši, krsti mnoge vernike i postavi episkopa nad njima.
Sestra Svetog Filipa Marijamna sahranila je telo svog brata, a sama je otišla sa apostolom Vartolomejem u Jermeniju. U petom veku, kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva, nad grobom apostola Filipa je podignut mučenik - osmougaoni hram sa grobnom kapelom, izgrađen od zlatnog travertina. U 11. veku su ga, kao i druge hrišćanske svetinje Jerapolja, uništili Turci, koji su ove teritorije zauzeli Vizantijcima. Evropski putnici koji su posetili ova mesta u 19. veku videli su samo divlje koze i gubavce kako se kriju od ljudskih očiju među ruševinama drevne crkve.
U protekloj deceniji, italijanski arheolozi pod vođstvom Frančeska Andrije, iskopavali su vizantijskog hrama iz 5. veka u Pamukkaleu, u Turskoj, otkrili su da je izgrađen oko grobne kapele iz 1. veka. Na njenu starost ukazuju mermerni stubovi sa izuzetnom dekoracijom iz rimskog perioda, krstovi, barijere sa ornamentima i dekorativni elementi u vidu palmi postavljenih u nišama iz istog vremena. Iz grobnice vodi hodnik, čiji su zidovi ukrašeni izuzetnim mozaicima koji prikazuju ribe. Ovo je direktna referenca na jevanđelsko čudo umnoženja hlebova i riba, kome je prisustvovao apostol Filip, koji je izrazio zabrinutost da okupljeni narod možda nema dovoljno hrane!Istočni kalendar, vernici – pravoslavci, katolici, deca jermenska crkva – okupljaju se ovde svake godine. Dolaze ovde da odaju uspomenu na apostola, čije su mošti oko 560. godine prenete u Rim, gde se i danas nalaze, u crkvi Dvanaestorice apostola.
Po pravoslavnom kalendaru, Dan sećanja na apostola Filipa je poslednji dan pre nastupanja Krsnog posta. Zbog toga se višednevni zimski post, koji se završava na Rođenje Hristovo, naziva i Filipov.
Iako sva četiri kanonska jevanđelja, kao i knjiga Dela apostolskih, izveštavaju o apostolu Filipu, u Svetom pismu o njemu nema mnogo podataka. Ali ono što se o njemu govori u Novom Zavetu omogućava nam da zamislimo lik ovog apostola, koji se među prvima odazvao pozivu Gospoda Isusa Hrista i bez sumnje Ga sledio. Filip je praktičan i razuman. Uoči čuda umnoženja hlebova, on, razgovarajući sa Spasiteljem, primećuje da dvesta denara koji stoje na raspolaganju apostolima nije dovoljno da nahrani mnoštvo naroda koji se okupio da sluša propoved Sina. čoveka (Jovan 6:5-7). On je nesumnjivo osetljiva i saosećajna osoba. Na dan ulaska Gospodnjeg u Jerusalim, Filipu se obraćaju neverni Heleni sa molbom da im pokaže Učitelja koji je nedavno vaskrsao mrtve. Imajući svako pravo da odbije ljude koji nisu pripadali starozavetnoj Crkvi (kao što bi svaki Jevrejin učinio), Filip umesto toga odlazi kod Andreja, a sa njim i kod Hrista, kako bi Grcima upriličio susret sa Njim (Jn. 12). : 20-22).
Uz sve ovo, Filip, kao i ostali apostoli, još uvek ne razume u potpunosti šta misli Božanski Učitelj kada kaže: „Ja i Otac jedno smo“ (Jn. 10,30). Na Tajnoj večeri Filip pita: „Gospode! pokaži nam Oca, i dosta nam je“ (Jn. 14,8). I čuje u odgovoru: „Toliko sam dugo s tobom, a ti Me ne poznaješ, Filipe? Ko je video mene video je Oca; kako kažeš, pokaži nam Oca? Zar ne verujete da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam govorim, ne govorim od Sebe; Otac koji prebiva u meni, on čini dela“ (Jovan 14:9-10). Biće potrebno Raspeće i Vaskrsenje Hristovo, Njegovo Vaznesenje na nebo i Silazak Svetoga Duha Filipu i ostalim učesnicima te Vaskršnje trpeze da shvate šta im je Sin Božiji rekao: „Verujte mi da sam u Otac i Otac u Meni; ali ako nije tako, onda Mi verujte po samim delima. Zaista, zaista vam kažem, ko veruje u Mene, činiće dela koja i ja činim“ (Jovan 14:11-12).
Kasnije, propovedajući veru Hristovu u Galileji, Heladi i Maloj Aziji, Filip je više puta potkrepljivao svoja dela čudima. Prema predanju, jednom je apostol vaskrsao bebu koju je držala u naručju neutešna majka, a drugi put, pred razjarenom masom, mrtvaca koji su nosili ispred pogrebne povorke u prolazu. Apostol Filip je isceljivao one sa suvim rukama i one koje su ugrizle zmije, a skoro slepima vratio vid. Jednog dana su Jevreji, predvođeni prvosveštenikom, koji je stigao u Heladu, ušli u spor sa Filipom i apostol ih je razotkrio u lažima o Vaskrslom. Huleći na Hrista, Jevreji su pohrlili da biju Filipa – ali su odmah oslepeli. Kasnije im se, molitvom apostola, vratio vid – i neki od pokajanih Jevreja primili su sveto krštenje.
Međutim, apostolova propoved nije svuda i ne uvek dopirala do srca ljudi. Iz mnogih sela prognani su sveti Filip i njegova sestra, pravedna Marijamna, koja ga je pratila na putovanjima, bacajući za njima kamenje. Poslednje dane svog života apostol je proveo u Jerapolju, gde je krstio i iscelio ženu tamošnjeg gradskog upravnika. Ime ovog mesta na jugozapadu poluostrva Mala Azija bukvalno se prevodi kao „sveti grad“. Hijerapolj je bio pun svetilišta paganskih bogova – helenskih, rimskih, istočnjačkih, gde su se njihovi poštovaoci hrlili iz celog naseljenog sveta. 90. godine mnogi od onih koji su dolazili u Jerapolj prvi put su čuli za Sina Božijeg od svetog Filipa i drugog apostola Vartolomeja, koji je takođe tamo stigao. Zbog negiranja paganskih božanstava i propovedanja Jednog Boga, oba apostola su razapeta na krstovima po nalogu gradskog vladara. Ali odmah je počeo zemljotres, a narod koji je bio prisutan na pogubljenju, verujući u Boga Filipa i Vartolomeja, zahtevao je da se skinu sa krstova – što je odmah i učinjeno. Međutim, apostol Filip, koji se do kraja molio za svoje mučitelje, već je bio mrtav. Vartolomej, ozdravivši, krsti mnoge vernike i postavi episkopa nad njima.
Sestra Svetog Filipa Marijamna sahranila je telo svog brata, a sama je otišla sa apostolom Vartolomejem u Jermeniju. U petom veku, kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva, nad grobom apostola Filipa je podignut mučenik - osmougaoni hram sa grobnom kapelom, izgrađen od zlatnog travertina. U 11. veku su ga, kao i druge hrišćanske svetinje Jerapolja, uništili Turci, koji su ove teritorije zauzeli Vizantijcima. Evropski putnici koji su posetili ova mesta u 19. veku videli su samo divlje koze i gubavce kako se kriju od ljudskih očiju među ruševinama drevne crkve.
U protekloj deceniji, italijanski arheolozi pod vođstvom Frančeska Andrije, iskopavali su vizantijskog hrama iz 5. veka u Pamukkaleu, u Turskoj, otkrili su da je izgrađen oko grobne kapele iz 1. veka. Na njenu starost ukazuju mermerni stubovi sa izuzetnom dekoracijom iz rimskog perioda, krstovi, barijere sa ornamentima i dekorativni elementi u vidu palmi postavljenih u nišama iz istog vremena. Iz grobnice vodi hodnik, čiji su zidovi ukrašeni izuzetnim mozaicima koji prikazuju ribe. Ovo je direktna referenca na jevanđelsko čudo umnoženja hlebova i riba, kome je prisustvovao apostol Filip, koji je izrazio zabrinutost da okupljeni narod možda nema dovoljno hrane!Istočni kalendar, vernici – pravoslavci, katolici, deca jermenska crkva – okupljaju se ovde svake godine. Dolaze ovde da odaju uspomenu na apostola, čije su mošti oko 560. godine prenete u Rim, gde se i danas nalaze, u crkvi Dvanaestorice apostola.
Po pravoslavnom kalendaru, Dan sećanja na apostola Filipa je poslednji dan pre nastupanja Krsnog posta. Zbog toga se višednevni zimski post, koji se završava na Rođenje Hristovo, naziva i Filipov.
Delite:
