Treća, Krstopoklonska sedmica Velikog posta ove godine, obeležava se proslavom Blagovesti Presvete Bogorodice i Presvete Bogorodice. U godišnjem krugu bogosluženja ovaj praznik je jedan od dvanaest (dvanaest najvećih, osim Vaskrsa) i neprolazni: praznuje se uvek istog dana u godini, 7. aprila po novom stilu (ili 25. marta po na stari stil).
Događaji praznika zasnovani su na jevanđeljskom narativu od apostola Luke. Prema njegovim rečima, Arhangel Gavrilo je poslan odozgo Bogorodici u Nazaret. Pozdravivši Bogorodicu uobičajenom rečju „Raduj se za tu eru“, Božiji Glasnik ju je nazvao blagodatnom – to jest, od svih devojaka i žena, dobila je poseban blagoslov od Gospoda. Arhanđel je doneo Djevi radosnu vest da će Ona začeti i roditi Sina, koga će nazvati Isus: „Biće veliki i nazvaće se Sinom Svevišnjega... i Carstvo Njegovo neće imati kraj“ (Luka 1:32-33).
Bogorodica je upitala arhanđela: „Kako će to biti kad ne poznajem svog muža?“ (Lk. 1,34) – na šta je Gavrilo odgovorio: „Duh Sveti doći će na tebe, i sila Svevišnjega će te zaseniti; zato će se Sveti koji će se roditi zvati Sinom Božijim“ (Lk. 1, 35). Da vas podseti da je Bogu sve moguće, Glasnik je naveo primer rođake Device Marije, Jelisavete, koja se celog života smatrala nerotkinjama, a u dubokoj starosti začela sina: „Jer kod Boga ni reči neće ostati nemoćni“ (Luka 1:37).
Može se samo nagađati šta se dešavalo u srcu petnaestogodišnje Device kada ju je anđeo obavestio da će uskoro postati Majka. Šta god da je bilo, Ona je samo krotko rekla u odgovoru: „Evo sluge Gospodnje; Neka mi bude po reči tvojoj“ (Luka 1:38). Nakon čega ju je napustio Arhangel Gavrilo, a Bogorodica je požurila u planinsku zemlju, u kuću sveštenika Zaharije, koji je bio oženjen njenom rođakom Jelisavetom, budućom majkom Jovana Krstitelja.
Sveto predanje jevanđeljskoj priči dodaje da je u vreme kada je Djevu Mariju posetio Poslanik Božiji, Ona tkala purpurnu zavesu za Jerusalimski hram – naime, u trenutku kada joj se javio arhanđel, Ona je čitala Knjiga proroka Isaije, gde se kaže: „Evo, Djeva će začeti i roditi Sina“ (Is. 7,14). Autor jednog od apokrifa ovome dodaje da je Arhangel Gavrilo prvi put pozdravio Presvetu Bogorodicu „Raduj se kada je izašla iz kuće da crpi vodu iz bunara – međutim, gledajući unazad, nije videla nikoga dalje! k Njoj i požurio da se vrati. Završivši tkanje zavese, Djeva Marija je odnese prvosvešteniku, koji ju je blagoslovio i reče: „Bog je uveličao ime Tvoje, i bićeš blagosloven među svim narodima na zemlji. Ove i druge priče iz Predanja, kao i jevanđelska priča, činile su osnovu za ikonografiju praznika Blagovesti.
Liturgijski tekstovi nazivaju Blagovesti Presvete Bogorodice „početkom našeg spasenja“. U stvari, starozavetna Crkva je vekovima čekala Onoga koji će iskupiti prvobitni greh Adama i Eve i grehe narednih pokolenja – i otvoriti ljudima put u Carstvo Nebesko. Upravo je na dan Blagovesti prvi put objavljeno odozgo o skorom dolasku u svet Spasitelja roda ljudskog. U stvari, sama reč „jevanđelje“ se sa grčkog prevodi kao „dobra vest“.
Prema narodnim verovanjima, Blagovesti je „najveći Božji praznik“, dan kada ni „ptica ne svije gnezdo“. Po dugogodišnjem blagočestivom običaju, kao i na Vaskrs, običaj je da se na Blagovesti puštaju ptice iz kaveza.
U Sergienku
Događaji praznika zasnovani su na jevanđeljskom narativu od apostola Luke. Prema njegovim rečima, Arhangel Gavrilo je poslan odozgo Bogorodici u Nazaret. Pozdravivši Bogorodicu uobičajenom rečju „Raduj se za tu eru“, Božiji Glasnik ju je nazvao blagodatnom – to jest, od svih devojaka i žena, dobila je poseban blagoslov od Gospoda. Arhanđel je doneo Djevi radosnu vest da će Ona začeti i roditi Sina, koga će nazvati Isus: „Biće veliki i nazvaće se Sinom Svevišnjega... i Carstvo Njegovo neće imati kraj“ (Luka 1:32-33).
Bogorodica je upitala arhanđela: „Kako će to biti kad ne poznajem svog muža?“ (Lk. 1,34) – na šta je Gavrilo odgovorio: „Duh Sveti doći će na tebe, i sila Svevišnjega će te zaseniti; zato će se Sveti koji će se roditi zvati Sinom Božijim“ (Lk. 1, 35). Da vas podseti da je Bogu sve moguće, Glasnik je naveo primer rođake Device Marije, Jelisavete, koja se celog života smatrala nerotkinjama, a u dubokoj starosti začela sina: „Jer kod Boga ni reči neće ostati nemoćni“ (Luka 1:37).
Može se samo nagađati šta se dešavalo u srcu petnaestogodišnje Device kada ju je anđeo obavestio da će uskoro postati Majka. Šta god da je bilo, Ona je samo krotko rekla u odgovoru: „Evo sluge Gospodnje; Neka mi bude po reči tvojoj“ (Luka 1:38). Nakon čega ju je napustio Arhangel Gavrilo, a Bogorodica je požurila u planinsku zemlju, u kuću sveštenika Zaharije, koji je bio oženjen njenom rođakom Jelisavetom, budućom majkom Jovana Krstitelja.
Sveto predanje jevanđeljskoj priči dodaje da je u vreme kada je Djevu Mariju posetio Poslanik Božiji, Ona tkala purpurnu zavesu za Jerusalimski hram – naime, u trenutku kada joj se javio arhanđel, Ona je čitala Knjiga proroka Isaije, gde se kaže: „Evo, Djeva će začeti i roditi Sina“ (Is. 7,14). Autor jednog od apokrifa ovome dodaje da je Arhangel Gavrilo prvi put pozdravio Presvetu Bogorodicu „Raduj se kada je izašla iz kuće da crpi vodu iz bunara – međutim, gledajući unazad, nije videla nikoga dalje! k Njoj i požurio da se vrati. Završivši tkanje zavese, Djeva Marija je odnese prvosvešteniku, koji ju je blagoslovio i reče: „Bog je uveličao ime Tvoje, i bićeš blagosloven među svim narodima na zemlji. Ove i druge priče iz Predanja, kao i jevanđelska priča, činile su osnovu za ikonografiju praznika Blagovesti.
Liturgijski tekstovi nazivaju Blagovesti Presvete Bogorodice „početkom našeg spasenja“. U stvari, starozavetna Crkva je vekovima čekala Onoga koji će iskupiti prvobitni greh Adama i Eve i grehe narednih pokolenja – i otvoriti ljudima put u Carstvo Nebesko. Upravo je na dan Blagovesti prvi put objavljeno odozgo o skorom dolasku u svet Spasitelja roda ljudskog. U stvari, sama reč „jevanđelje“ se sa grčkog prevodi kao „dobra vest“.
Prema narodnim verovanjima, Blagovesti je „najveći Božji praznik“, dan kada ni „ptica ne svije gnezdo“. Po dugogodišnjem blagočestivom običaju, kao i na Vaskrs, običaj je da se na Blagovesti puštaju ptice iz kaveza.
U Sergienku
Delite:
