Skoro svaki dan u godini u crkvenom kalendaru posvećen je sećanju na jednog ili drugog sveca. Međutim, postoji veliki broj svetitelja Božijih, čiji su podvizi do sada nepoznati ljudima – ali, naravno, poznati Gospodu. Da bi se svima njima kolektivno odao počast – i onima poznatim zemaljskoj Crkvi i onima još nepoznatim – u prvu nedelju po Trojici (Pedesetnice) održava se saborno slavlje, koje se zove Nedelja Svih Svetih. Ove 2024. godine ovaj praznik pada 30. juna.
Dan u čast i slavu Svih Svetih poznat je Crkvi od prelaza iz 4. u 5. vek. Ali datum njegove proslave dugo je ostao neodređen. Ako propoved svetog Jovana Zlatoustog ukazuje na dan sličan sadašnjem, onda se u pesmama svetog Jefrema Sirina pominje datum 13. maj. Izvori VI-VII veka govore o danu 16. aprila kao prazniku u čast „svih apostola i svih svetih koji su prihvatili njihovo učenje“... Konačno, u 9. veku, Studit, a posle njega Jerusalimska povelja, konačno odredi vreme proslavljanja dana Svih Svetih kao prve nedelje (nedelje) posle praznika Pedesetnice. U ovome postoji neosporna logika. I pored toga što su svetitelji Božiji sijali u različito vreme, u različitim zemljama i ubrajani su u različita lica, svi su postigli svetost blagodaću Svetog Duha, koji je na dan Pedesetnice sišao u Crkvu.
Ikonografija praznika Svih Svetih seže do Otkrovenja knjige Otkrovenja Jovana Bogoslova (Apokalipse) i prikazuje trijumf pravednika u raju. U gornjem centru slike, po pravilu, nalazi se slika Svete Trojice. Ispod, okružena činovima anđela, nalazi se Presveta Bogorodica, Prva među Svima Svetima, i Jovan Krstitelj, koji je pripremio puteve sveta da ljudi prigrle Učenje Sina Božijeg. Ispod, po licima svetosti, nalazi se mnoštvo praotaca, proroka, apostola, mučenika, ispovednika, svetitelja, svetitelja, pravednika i drugih svetitelja Božijih.
U narodnim verovanjima, Nedelja Svih svetih je bila snažno povezana sa ispraćajem proleća. Ovaj dan je bio u pratnji kumera koji su se zabavljali, svirali muzičke instrumente i išli od kuće do kuće u nadi da će dobiti poslasticu. Pošto je sutradan počeo Petrovski post, domaćice su pekle pite sa jajima, a sam dan se zvao „Post od jaja“. Na obalama reka, često uz svetlost vatri, seljani su delili gozbe. Na Dan Svih Svetih i tokom cele prethodne nedelje, preporučalo se hodanje bosonogo po rosi – verovalo se da se tako može poboljšati zdravlje. Pošto Nedelja Svih svetih nije samo nedelja, već i praznik, kategorički nije preporučljivo raditi u bašti ili uopšte na zemlji, ići u šumu ili čak plivati u jezercima. Ovo poslednje je, najverovatnije, povezano sa prehrišćanskim verovanjima Slovena, prema kojima se Nedelja Svih Svetih zvala „Rusalska“.
Dan u čast i slavu Svih Svetih poznat je Crkvi od prelaza iz 4. u 5. vek. Ali datum njegove proslave dugo je ostao neodređen. Ako propoved svetog Jovana Zlatoustog ukazuje na dan sličan sadašnjem, onda se u pesmama svetog Jefrema Sirina pominje datum 13. maj. Izvori VI-VII veka govore o danu 16. aprila kao prazniku u čast „svih apostola i svih svetih koji su prihvatili njihovo učenje“... Konačno, u 9. veku, Studit, a posle njega Jerusalimska povelja, konačno odredi vreme proslavljanja dana Svih Svetih kao prve nedelje (nedelje) posle praznika Pedesetnice. U ovome postoji neosporna logika. I pored toga što su svetitelji Božiji sijali u različito vreme, u različitim zemljama i ubrajani su u različita lica, svi su postigli svetost blagodaću Svetog Duha, koji je na dan Pedesetnice sišao u Crkvu.
Ikonografija praznika Svih Svetih seže do Otkrovenja knjige Otkrovenja Jovana Bogoslova (Apokalipse) i prikazuje trijumf pravednika u raju. U gornjem centru slike, po pravilu, nalazi se slika Svete Trojice. Ispod, okružena činovima anđela, nalazi se Presveta Bogorodica, Prva među Svima Svetima, i Jovan Krstitelj, koji je pripremio puteve sveta da ljudi prigrle Učenje Sina Božijeg. Ispod, po licima svetosti, nalazi se mnoštvo praotaca, proroka, apostola, mučenika, ispovednika, svetitelja, svetitelja, pravednika i drugih svetitelja Božijih.
U narodnim verovanjima, Nedelja Svih svetih je bila snažno povezana sa ispraćajem proleća. Ovaj dan je bio u pratnji kumera koji su se zabavljali, svirali muzičke instrumente i išli od kuće do kuće u nadi da će dobiti poslasticu. Pošto je sutradan počeo Petrovski post, domaćice su pekle pite sa jajima, a sam dan se zvao „Post od jaja“. Na obalama reka, često uz svetlost vatri, seljani su delili gozbe. Na Dan Svih Svetih i tokom cele prethodne nedelje, preporučalo se hodanje bosonogo po rosi – verovalo se da se tako može poboljšati zdravlje. Pošto Nedelja Svih svetih nije samo nedelja, već i praznik, kategorički nije preporučljivo raditi u bašti ili uopšte na zemlji, ići u šumu ili čak plivati u jezercima. Ovo poslednje je, najverovatnije, povezano sa prehrišćanskim verovanjima Slovena, prema kojima se Nedelja Svih Svetih zvala „Rusalska“.
Delite:
