U narodnim verovanjima, veliki praznik Bogojavljenje kruniše višemesečni niz zimskih veselja, otvorenih na Svetog Nikolu Zimskog, 19. decembra. Crkva Bogojavljenje svrstava u jedan od dvanaest – dvanaest najvećih praznika u godini, ne računajući Uskrs. Na ovaj dan (kao i dan ranije, na Badnje veče) vrši se obred Velikog vodoosvećenja na izvorima i parohijama crkava. Veruje se da voda koja je osvećena na ovaj praznik ima posebno blagotvornu snagu, pa se vernici trude da je zalihe za buduću upotrebu kako bi joj izdržala čitavu narednu godinu. Mnogo hiljada vernika, sledeći blagočestivo narodno predanje, uranja u novoosvećene krstionice, iskreno verujući da će ih to ojačati i ispuniti blagodatnom snagom.
Događaji praznika Bogojavljenja povezani su sa novozavetnim narativom, pre svega sa Jevanđeljem po Luki. Po njemu je Sin Čovečiji, star trideset godina, izašao da propoveda – a najpre je otišao na reku Jordan. Tamo je prorok Jovan Krstitelj pozvao ljude na pokajanje u iščekivanju Mesijinog dolaska i krstio one koji su verovali njegovom pozivu u rečnim vodama. Ovo nije bilo krštenje u uobičajenom smislu za nas, ali je bio njegov prototip – ili „krštenje pokajanja“. Gospod Isus Hristos je, nastupajući pred Jovanom Krstiteljem i mnogim njegovim sledbenicima, takođe izrazio spremnost da se krsti.
Shvativši ko stoji pred njim, šokirani prorok Jovan je uzviknuo: „Treba mi da se krstim od tebe, a ti dolaziš k meni?“ Međutim, Spasitelj je insistirao na svome, objašnjavajući da na taj način obojica „moraju... da ispune svu pravdu“. U vreme kada je Hristos Gospod ušao u vode Jordana i Jovan Krstitelj je položio ruke na Njegovu glavu uz molitvu: „Nebesa se otvoriše, i Duh Sveti siđe na Njega u telesnom obliku kao golub, i beše glas s neba koji govori: Ti si Sin moj ljubljeni; Zadovoljan sam Tobom!” (Luka 3, 21 – 22). Tako se na dan Krštenja Gospodnjeg Bog, Sveta Trojica, na pristupačan način javio ljudima u svim Svojim ipostasima: Otac kao Glas s neba, Sin kao čovek i Duh Sveti u obliku od golubice. Zato praznik Bogojavljenje ima drugo ime – Bogojavljenje.
Da li je bezgrešni Sin Božiji zahtevao Jovanovo krštenje pokajanja? Naravno da ne. Zašto je onda pozvao proroka da „ispuni svu pravdu“? Donoseći ljudima novo Učenje, Božanski Učitelj je neke stvari učio rečju, druge svojim primerom. Mnogo kasnije, govoreći sa svojim tajnim učenikom, jevrejskim mudracem Nikodimom, Gospod će mu direktno reći: „Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“ (Jn. 3, 5). Krštenje Gospodnje se na tajanstven način ponavlja u Tajni krštenja, izvršeno na svakog novog hrišćanina, pokazujući krštenom put u Carstvo Božije.
Gospod je, ušavši na krštenje u reku Jordan, osvetio ne samo nju, već i sve izvore vode sveta. U spomen na ovo, na praznik Bogojavljenja i prethodne večeri, na Badnje veče, pravoslavni sveštenici i episkopi vrše čin Velikog vodoosvećenja. Nakon što se završi, sve vode sveta su ispunjene Božjim blagoslovom nekoliko sati. Donoseći kući blagoslovenu Bogojavljensku vodu sa izvora i crkava, vernici je koriste kao lek tokom cele godine, molitveno je uzimaju iznutra, umivaju lice ili krope svoju decu.
Što se tiče pomenute tradicije bogojavljenskog kupanja, moramo zapamtiti da ona nisu ni crkvena ustanova, pa čak ni preporuka. Štaviše, oni ne „peru grehe sa čoveka“, kako neki pogrešno tvrde. Pokajanjem i Tajnom Ispovesti gresi se peru sa duše. Uranjanje u ledenu vodu Bogojavljenske fontane okrepljuje telo i jača duh - međutim, samo ako mu zdravlje dozvoljava da učestvuje u tako ekstremnom postupku. Ali ni tada ne treba pokazivati vlastitu izdržljivost od Bogojavljenskog kupanja – dovoljno je tri puta s poštovanjem zaroniti glavu u osvećenu vodu, svaki put nakon toga prekrstivši se rečima: „U ime Oca... i Sina... i Svetoga Duha. Amin“.
Događaji praznika Bogojavljenja povezani su sa novozavetnim narativom, pre svega sa Jevanđeljem po Luki. Po njemu je Sin Čovečiji, star trideset godina, izašao da propoveda – a najpre je otišao na reku Jordan. Tamo je prorok Jovan Krstitelj pozvao ljude na pokajanje u iščekivanju Mesijinog dolaska i krstio one koji su verovali njegovom pozivu u rečnim vodama. Ovo nije bilo krštenje u uobičajenom smislu za nas, ali je bio njegov prototip – ili „krštenje pokajanja“. Gospod Isus Hristos je, nastupajući pred Jovanom Krstiteljem i mnogim njegovim sledbenicima, takođe izrazio spremnost da se krsti.
Shvativši ko stoji pred njim, šokirani prorok Jovan je uzviknuo: „Treba mi da se krstim od tebe, a ti dolaziš k meni?“ Međutim, Spasitelj je insistirao na svome, objašnjavajući da na taj način obojica „moraju... da ispune svu pravdu“. U vreme kada je Hristos Gospod ušao u vode Jordana i Jovan Krstitelj je položio ruke na Njegovu glavu uz molitvu: „Nebesa se otvoriše, i Duh Sveti siđe na Njega u telesnom obliku kao golub, i beše glas s neba koji govori: Ti si Sin moj ljubljeni; Zadovoljan sam Tobom!” (Luka 3, 21 – 22). Tako se na dan Krštenja Gospodnjeg Bog, Sveta Trojica, na pristupačan način javio ljudima u svim Svojim ipostasima: Otac kao Glas s neba, Sin kao čovek i Duh Sveti u obliku od golubice. Zato praznik Bogojavljenje ima drugo ime – Bogojavljenje.
Da li je bezgrešni Sin Božiji zahtevao Jovanovo krštenje pokajanja? Naravno da ne. Zašto je onda pozvao proroka da „ispuni svu pravdu“? Donoseći ljudima novo Učenje, Božanski Učitelj je neke stvari učio rečju, druge svojim primerom. Mnogo kasnije, govoreći sa svojim tajnim učenikom, jevrejskim mudracem Nikodimom, Gospod će mu direktno reći: „Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“ (Jn. 3, 5). Krštenje Gospodnje se na tajanstven način ponavlja u Tajni krštenja, izvršeno na svakog novog hrišćanina, pokazujući krštenom put u Carstvo Božije.
Gospod je, ušavši na krštenje u reku Jordan, osvetio ne samo nju, već i sve izvore vode sveta. U spomen na ovo, na praznik Bogojavljenja i prethodne večeri, na Badnje veče, pravoslavni sveštenici i episkopi vrše čin Velikog vodoosvećenja. Nakon što se završi, sve vode sveta su ispunjene Božjim blagoslovom nekoliko sati. Donoseći kući blagoslovenu Bogojavljensku vodu sa izvora i crkava, vernici je koriste kao lek tokom cele godine, molitveno je uzimaju iznutra, umivaju lice ili krope svoju decu.
Što se tiče pomenute tradicije bogojavljenskog kupanja, moramo zapamtiti da ona nisu ni crkvena ustanova, pa čak ni preporuka. Štaviše, oni ne „peru grehe sa čoveka“, kako neki pogrešno tvrde. Pokajanjem i Tajnom Ispovesti gresi se peru sa duše. Uranjanje u ledenu vodu Bogojavljenske fontane okrepljuje telo i jača duh - međutim, samo ako mu zdravlje dozvoljava da učestvuje u tako ekstremnom postupku. Ali ni tada ne treba pokazivati vlastitu izdržljivost od Bogojavljenskog kupanja – dovoljno je tri puta s poštovanjem zaroniti glavu u osvećenu vodu, svaki put nakon toga prekrstivši se rečima: „U ime Oca... i Sina... i Svetoga Duha. Amin“.
Delite:
