Svima je poznat izraz „Sumnjavi Tomas“, koji se koristi kada žele da pričaju o večno sumnjičavoj, sumnjivoj osobi. Ali da li je to bio apostol Toma Blizanac, jedan od dvanaest Hristovih apostola, čije ime seže unazad? Da bismo ovo razumeli, obratimo se Svetom pismu i Predanju, koje sadrži podatke o ovom Spasiteljevom učeniku.
Jevanđelje po Jovanu kaže da je, propustivši pojavljivanje Vaskrslog Učitelja apostolima, Toma izjavio: „Ako ne vidim na rukama Njegovim tragove od eksera, i ne stavim prst svoj u tragove od eksera, i ne stavim ruku svoju u Njegovu stranu, neću verovati“ (Jovan 20, 25). Ponovo se javivši učenicima, Hristos je pozvao Tomu da dodirne njegove rane kako bi potvrdio svoje vaskrsenje u telu – nakon čega je Toma rekao: „Gospod moj i Bog moj!“ (Jovan 20:28). Da li je Toma odlučio da dodirne Hristove rane? Mislim da nije – bar jevanđelist o tome ne govori.
Gospod je rekao Tomi: „Poverovao si jer si Me video; Blago onima koji ne videše, a poverovaše“ (Jovan 20:29). U svakodnevnom životu zdrava količina skepticizma sprečava čoveka da bude lakoveran; u duhovnom životu sumnja umanjuje veru u čovekovo srce i sprečava ga da postigne ono stanje koje Hristos postavlja kao neophodan uslov za ulazak u Carstvo Nebesko („...Bićete kao deca“, Matej 18:3). Možda je Toma bio malo više skeptik od bilo kog drugog Hristovog učenika, ali kada je video Učitelja, verovao je u njegovo Vaskrsenje bezuslovno.
Uz sve ovo, apostol Toma je bio hrabar i odlučan čovek. Kada su ostali apostoli odvraćali Hrista od odlaska u kuću pokojnog Lazara, govoreći da je u opasnosti, Toma je, naprotiv, pozvao: „Dođi i umrećemo sa Njim“ (Jn. 11,16). Godinama kasnije - to je već poznato iz Predanja - Toma, saznavši za Bogorodičinu smrt kasnije od svih ostalih, nije imao vremena za Njeno pogrebenje. Odmah napustivši sve svoje poslove, on požuri u Jerusalim, gde poče da moli apostole da otvore grob Prečiste kako bi se oprostili od Nje. Kada je kamen bio odvaljen, Hristovi učenici sa čuđenjem videše da telo Bogorodice nije unutra – Gospod ga je uzeo na nebo da trulež ne dotakne telo kroz koje je Sin Božiji jednom došao na svet god. ljudski oblik. Tako se Tomino zakašnjenje pokazalo kao proviđenje – zahvaljujući njemu hrišćani su postali svedoci još jednog od velikih čuda, kojih se sećamo svake godine na Veliku Gospojinu.
U propovedanju Jevanđelja, Toma je otišao dalje od ostalih apostola. Propovedao je jevanđelje Vaskrslog Hrista u Etiopiji, Mesopotamiji, Partiji i konačno stigao u zemlje Indije. Ovde, kao i u drugim zemljama koje je posetio, Toma je osnovao hrišćansku zajednicu, krstio mnoge i rukopoložio neke za starešine i đakone. Preobrativši u Hrista ženu i sina jednog od lokalnih kraljeva, apostol Toma je osuđen na smrt i proboden kopljima. Zatim je kralj, koji je osudio apostola na smrt, i sam prihvatio sveto krštenje, videvši kako je njegov nećak isceljen od šake peska iz groba apostola Tome.
Kasnije su mošti apostola Tome hrišćani preneli iz indijskog Madrasa u Edesu, zatim, u 11. veku, na grčko ostrvo Hios, i konačno, 1258. godine, u italijansku Ortonu, gde su i danas. Kažiprst apostola nalazi se u crkvi Svetog krsta u Rimu.
Ako je apostol Toma u nekom smislu bio skeptik pre nego što mu se javio Vaskrsli Hristos, onda je kasnije, verom u njega, izgonio demone, isceljivao teške bolesne i činio razna čuda (jednom, zatvoren, ostavio ga je do kraja). zid). Pod uticajem blagodati ljudi se menjaju – promenio se i apostol Toma. I danas mu se mole oni koje su obuzimale sumnje – i oni koji osećaju da im vera nije dovoljno jaka.
Jevanđelje po Jovanu kaže da je, propustivši pojavljivanje Vaskrslog Učitelja apostolima, Toma izjavio: „Ako ne vidim na rukama Njegovim tragove od eksera, i ne stavim prst svoj u tragove od eksera, i ne stavim ruku svoju u Njegovu stranu, neću verovati“ (Jovan 20, 25). Ponovo se javivši učenicima, Hristos je pozvao Tomu da dodirne njegove rane kako bi potvrdio svoje vaskrsenje u telu – nakon čega je Toma rekao: „Gospod moj i Bog moj!“ (Jovan 20:28). Da li je Toma odlučio da dodirne Hristove rane? Mislim da nije – bar jevanđelist o tome ne govori.
Gospod je rekao Tomi: „Poverovao si jer si Me video; Blago onima koji ne videše, a poverovaše“ (Jovan 20:29). U svakodnevnom životu zdrava količina skepticizma sprečava čoveka da bude lakoveran; u duhovnom životu sumnja umanjuje veru u čovekovo srce i sprečava ga da postigne ono stanje koje Hristos postavlja kao neophodan uslov za ulazak u Carstvo Nebesko („...Bićete kao deca“, Matej 18:3). Možda je Toma bio malo više skeptik od bilo kog drugog Hristovog učenika, ali kada je video Učitelja, verovao je u njegovo Vaskrsenje bezuslovno.
Uz sve ovo, apostol Toma je bio hrabar i odlučan čovek. Kada su ostali apostoli odvraćali Hrista od odlaska u kuću pokojnog Lazara, govoreći da je u opasnosti, Toma je, naprotiv, pozvao: „Dođi i umrećemo sa Njim“ (Jn. 11,16). Godinama kasnije - to je već poznato iz Predanja - Toma, saznavši za Bogorodičinu smrt kasnije od svih ostalih, nije imao vremena za Njeno pogrebenje. Odmah napustivši sve svoje poslove, on požuri u Jerusalim, gde poče da moli apostole da otvore grob Prečiste kako bi se oprostili od Nje. Kada je kamen bio odvaljen, Hristovi učenici sa čuđenjem videše da telo Bogorodice nije unutra – Gospod ga je uzeo na nebo da trulež ne dotakne telo kroz koje je Sin Božiji jednom došao na svet god. ljudski oblik. Tako se Tomino zakašnjenje pokazalo kao proviđenje – zahvaljujući njemu hrišćani su postali svedoci još jednog od velikih čuda, kojih se sećamo svake godine na Veliku Gospojinu.
U propovedanju Jevanđelja, Toma je otišao dalje od ostalih apostola. Propovedao je jevanđelje Vaskrslog Hrista u Etiopiji, Mesopotamiji, Partiji i konačno stigao u zemlje Indije. Ovde, kao i u drugim zemljama koje je posetio, Toma je osnovao hrišćansku zajednicu, krstio mnoge i rukopoložio neke za starešine i đakone. Preobrativši u Hrista ženu i sina jednog od lokalnih kraljeva, apostol Toma je osuđen na smrt i proboden kopljima. Zatim je kralj, koji je osudio apostola na smrt, i sam prihvatio sveto krštenje, videvši kako je njegov nećak isceljen od šake peska iz groba apostola Tome.
Kasnije su mošti apostola Tome hrišćani preneli iz indijskog Madrasa u Edesu, zatim, u 11. veku, na grčko ostrvo Hios, i konačno, 1258. godine, u italijansku Ortonu, gde su i danas. Kažiprst apostola nalazi se u crkvi Svetog krsta u Rimu.
Ako je apostol Toma u nekom smislu bio skeptik pre nego što mu se javio Vaskrsli Hristos, onda je kasnije, verom u njega, izgonio demone, isceljivao teške bolesne i činio razna čuda (jednom, zatvoren, ostavio ga je do kraja). zid). Pod uticajem blagodati ljudi se menjaju – promenio se i apostol Toma. I danas mu se mole oni koje su obuzimale sumnje – i oni koji osećaju da im vera nije dovoljno jaka.
Delite:
