Pokrov Presvete Bogorodice i Presvete Bogorodice jedan je od velikih praznika. Zanimljivo je da ga od svih uzastopnih pravoslavnih crkava vrši samo ruska. Ovo je dvostruko neobično ako pogledamo istoriju koja je poslužila za uspostavljanje ove proslave.
Po Predanju, krajem 9. ili početkom 10. veka ruska flota od mnogih brodova sa vojnicima približila se Carigradu. Vizantijska vojska koju je predvodio car u to vreme bila je u pohodu daleko od prestonice - i malobrojnim stanovnicima koji su ostali u gradu, njegov pad je izgledao gotovo neizbežan. Mnogo ljudi se okupilo u hramu Vlahernae, sa suzama moleći Caricu Nebesku za zaštitu.
Među njima je bio i čuveni blaženi Andrej Konstantinopoljski sa svojim duhovnim čedom, mladićem Epifanijem. U jednom trenutku tokom službe blaženi mu se obratio: „Vidiš li Gospođu i Gospođu sveta?“ Podigavši oči, Epifanije ugleda pod svodovima hrama Bogorodicu okruženu svetiteljima – Svoje pokrivalo je raširila na stotine poklonika – veliko platno pokrivalo joj je glavu. Od svih koji su bili u hramu, ovo viđenje je bilo vidljivo samo dvojici – Andreju i Bogojavljenju... Izašavši posle izvesnog vremena iz hrama, ljudi su saznali da je oluja na moru oterala ruske brodove daleko od obale, razbacujući ih po moru. Carigrad je spasen. I Rusi su otišli na svoj sever, razmišljajući o čudesnoj sili koja je odjednom pritekla u pomoć Grcima.
Blaženi knez Andrej Bogoljubski (1110 – 1174) veoma je poštovao svog nebeskog pokrovitelja – blaženog Andreja Carigradskog – i dobro poznavao njegov život. Upravo je on, veliki knez Andrej, inicirao uspostavljanje praznika Pokrova Presvete Bogorodice u Rusiji - i graditelj prvih Pokrovskih crkava i manastira. Jedna od njih, crkva Pokrova na Nerlu, i danas se smatra remek-delom drevne ruske arhitekture predmongolskog doba. A spomen blaženopočivšeg Andreja, Hrista jurodivog radi, praznuje se narednog dana posle praznika Pokrova – 15. oktobra.
Iako Pokrov nije jedan od dvanaest (dvanaest najvećih posle Vaskrsa) praznika, u narodu je jedan od najomiljenijih u crkvenom kalendaru dugi niz vekova. Na Pokrovu se završavaju poljoprivredni radovi i javljaju se prvi mrazevi - ujutru priroda, kao ćebe, pokriva zemlju mrazom. Tradicionalno su na Pokrovu u Rusiji otvoreni sajmovi na kojima su se nudili plodovi nove žetve. Devojke su uveče počele da se okupljaju na okupljanjima. Od tog istog dana, „kada se jesen sretne sa zimom“, počela je serija veselih venčanja. Zbog velike ljubavi naroda ovaj praznik ima mnogo naziva: Pokrov, Treći prečist dan, Prvo zazimje, Svatovi, Zasidki, Obsičane...
Ali, naravno, glavna stvar u prazniku Pokrova Presvete Bogorodice je naše neprestano sećanje na zastupništvo Carice Nebeske za svakog od hrišćana. Njenoj zaštiti pribegavamo u teškim životnim situacijama, kako na ovaj praznik, tako i na bilo koji drugi dan, ponavljajući reči molitve: „Raduj se, Radosti naša, od svakoga zla pokrij nas poštenim omoforom Tvojim“.
Po Predanju, krajem 9. ili početkom 10. veka ruska flota od mnogih brodova sa vojnicima približila se Carigradu. Vizantijska vojska koju je predvodio car u to vreme bila je u pohodu daleko od prestonice - i malobrojnim stanovnicima koji su ostali u gradu, njegov pad je izgledao gotovo neizbežan. Mnogo ljudi se okupilo u hramu Vlahernae, sa suzama moleći Caricu Nebesku za zaštitu.
Među njima je bio i čuveni blaženi Andrej Konstantinopoljski sa svojim duhovnim čedom, mladićem Epifanijem. U jednom trenutku tokom službe blaženi mu se obratio: „Vidiš li Gospođu i Gospođu sveta?“ Podigavši oči, Epifanije ugleda pod svodovima hrama Bogorodicu okruženu svetiteljima – Svoje pokrivalo je raširila na stotine poklonika – veliko platno pokrivalo joj je glavu. Od svih koji su bili u hramu, ovo viđenje je bilo vidljivo samo dvojici – Andreju i Bogojavljenju... Izašavši posle izvesnog vremena iz hrama, ljudi su saznali da je oluja na moru oterala ruske brodove daleko od obale, razbacujući ih po moru. Carigrad je spasen. I Rusi su otišli na svoj sever, razmišljajući o čudesnoj sili koja je odjednom pritekla u pomoć Grcima.
Blaženi knez Andrej Bogoljubski (1110 – 1174) veoma je poštovao svog nebeskog pokrovitelja – blaženog Andreja Carigradskog – i dobro poznavao njegov život. Upravo je on, veliki knez Andrej, inicirao uspostavljanje praznika Pokrova Presvete Bogorodice u Rusiji - i graditelj prvih Pokrovskih crkava i manastira. Jedna od njih, crkva Pokrova na Nerlu, i danas se smatra remek-delom drevne ruske arhitekture predmongolskog doba. A spomen blaženopočivšeg Andreja, Hrista jurodivog radi, praznuje se narednog dana posle praznika Pokrova – 15. oktobra.
Iako Pokrov nije jedan od dvanaest (dvanaest najvećih posle Vaskrsa) praznika, u narodu je jedan od najomiljenijih u crkvenom kalendaru dugi niz vekova. Na Pokrovu se završavaju poljoprivredni radovi i javljaju se prvi mrazevi - ujutru priroda, kao ćebe, pokriva zemlju mrazom. Tradicionalno su na Pokrovu u Rusiji otvoreni sajmovi na kojima su se nudili plodovi nove žetve. Devojke su uveče počele da se okupljaju na okupljanjima. Od tog istog dana, „kada se jesen sretne sa zimom“, počela je serija veselih venčanja. Zbog velike ljubavi naroda ovaj praznik ima mnogo naziva: Pokrov, Treći prečist dan, Prvo zazimje, Svatovi, Zasidki, Obsičane...
Ali, naravno, glavna stvar u prazniku Pokrova Presvete Bogorodice je naše neprestano sećanje na zastupništvo Carice Nebeske za svakog od hrišćana. Njenoj zaštiti pribegavamo u teškim životnim situacijama, kako na ovaj praznik, tako i na bilo koji drugi dan, ponavljajući reči molitve: „Raduj se, Radosti naša, od svakoga zla pokrij nas poštenim omoforom Tvojim“.
Delite:
