Prema Svetom pismu, prva osoba koja je napravila alkoholno piće i zloupotrebila ga iz neznanja o njegovim svojstvima bio je starozavetni patrijarh Noje. Od tada pa do danas, čovečanstvo koristi alkohol da bi se opustilo, da bi, makar na kratko, zaboravilo probleme ili jednostavno da bi se oraspoložilo. Međutim, za milione ljudi širom sveta, konzumiranje alkohola izaziva različite probleme: od udaranja u telo i novčanik, do gubitka ugleda i vršenja krivičnih dela.
Da li je onda moguće tvrditi da je alkohol zao? Odgovor na ovo pitanje dat je u Starom zavetu. „Radovanje srcu i uteha duši je vino umereno konzumirano u pravo vreme“, piše mudri Sirahov sin (Sir.31:33). Dakle, zlo je, kada je u pitanju pijenje vina, višak i neblagovremenost, a ne samo piće. Dalje u istoj knjizi direktno se kaže: „Vino je tuga za dušu kad ga piju mnogo, sa razdraženošću i svađom“ (Sir.31,34). Čovek, zapaljen besom, nije u stanju da obuzda svoja osećanja i izliva ih, što često postaje uzrok sukoba, pa čak i zločina.
Isus, Sirahov sin, živeo je u III-II veku pre nove ere u Jerusalimu (i, prema nekim dokazima, u Aleksandriji u Egiptu). Njegova knjiga je uključena u Stari zavet, smeštena između Pesme nad pesmama i knjige proroka Isaije. Posvećen je mudrosti koju je Bog dao čoveku i bavi se mnogim životnim okolnostima i situacijama – uključujući, između ostalog, vinarstvo i pijenje vina. „Vino je dobro za ljudski život ako ga pijete umereno. Šta je život bez vina? stvoren je na radost ljudi ”(Sir.31,31-32), - kaže sin Sirahov. A upozorava i na posledice neumerenog pijenja vina: „Preterana upotreba vina povećava bes bezumnog do spoticanja, umanjuje njegovu snagu i nanosi rane“ (Sir.31,35).
Alkoholna pića raspiruju ljudska čula. Odavde sledi takozvana trpezna etika, uključujući i razumevanje šta ni u kom slučaju ne treba činiti za svečanom trpezom. „Na gozbi uz vino ne prekori bližnjega i ne ponižavaj ga za vreme njegove zabave; ne govori mu uvredljive reči i ne opterećuj ga zahtevima ”(Sir.31:36-37), - kaže ista knjiga. U tom smislu, zanimljivo je pogledati savremenu „korporativnu kulturu“, gde se neformalno okruženje sa dosta alkohola smatra povoljnim za rešavanje problema koji se ne mogu rešiti u radnom okruženju. Veoma sumnjiv pristup!
Sirahov sin ima i uputstvo za ljude koji sposobnost da piju više od drugih okupljenih za stolom smatraju drskim, pa čak i herojskim. „Protiv vina ne pokazuj se hrabar, jer su mnogi od vina uništeni“ (Sir.31:29). Zaista, pored problema koji nastaju odmah nakon pijenja, tako hrabar čovek rizikuje da tokom vremena toliko ubrza da više neće moći da se zaustavi ...
Isto je rečeno u knjizi proroka Isaije: „Teško onima koji su hrabri da piju vino i koji mogu da pripreme žestoko piće“ (Is.5,22). Ovde govorimo o takvoj tuzi koju čovek sam sebi prinosi – i to često ne samo sebi, već i onima koje opsesivno leči alkoholom, naglašavajući njegove izvanredne kvalitete.
Ali da li sama neumerenost dovodi do pijanstva? Zašto neki ljudi na kraju postanu zavisni od alkohola, a drugi ne? Poenta je ovde u osnovnim uzrocima, uključujući delovanje mehanizma o kome su pisali mnogi crkveni oci: kada je čovek upozoren manjim grehom, takoreći, da ne padne u mnogo veći. Iz ovoga se kaže u knjizi Sirahs koja je više puta citirana gore: „Peć ispituje snagu sečiva kaljenjem; tako vino iskušava srca oholih pijanstvom“ (Sir.31:30). Ali ponos je ovde, naravno, samo jedan od mogućih uzroka ove razorne strasti.
Vino zaista razveseljuje, omogućava vam da se opustite - ali postoji i opasnost da tako prijatno, opušteno stanje bude pozadina celog života. Posledice ovoga pominju se u knjizi Poslovica Solomonovih: „Ko voli veselje, osiromašiće; a ko voli vino i mast neće se obogatiti“ (Priče 21,17). Verovatno svako može da se seti primera delovanja takvog odnosa ljudi prema piću vina.
Dakle, „sve ima svoje vreme i za svaku stvar pod nebom svoje vreme“ (Propovednik 3:1), kao što su Propovednik ili Propovednik ispravno primetili u svojoj mudroj knjizi. I takođe precizira kada je vreme za gozbu povoljno: „Idi, jedi hleb svoj s radošću, i pij vino svoje s radošću u srcu svome, kada je Bog zadovoljan delima tvojim“ (Propovednik 9:7).
Na kraju, primećujemo da se u Novom zavetu ovaj pristup piću nije promenio. Spasitelj je čudesno pretvorio vodu u vino na venčanju u Kani Galilejskoj, da bi radost okupljenih da čestitaju mladencima bila potpuna.
Ali šta je sa ljudima za koje je upotreba vina i drugih alkoholnih pića u principu isključena? Definitivno ćemo o tome govoriti u jednom od naših budućih materijala.
V. Sergienko
Da li je onda moguće tvrditi da je alkohol zao? Odgovor na ovo pitanje dat je u Starom zavetu. „Radovanje srcu i uteha duši je vino umereno konzumirano u pravo vreme“, piše mudri Sirahov sin (Sir.31:33). Dakle, zlo je, kada je u pitanju pijenje vina, višak i neblagovremenost, a ne samo piće. Dalje u istoj knjizi direktno se kaže: „Vino je tuga za dušu kad ga piju mnogo, sa razdraženošću i svađom“ (Sir.31,34). Čovek, zapaljen besom, nije u stanju da obuzda svoja osećanja i izliva ih, što često postaje uzrok sukoba, pa čak i zločina.
Isus, Sirahov sin, živeo je u III-II veku pre nove ere u Jerusalimu (i, prema nekim dokazima, u Aleksandriji u Egiptu). Njegova knjiga je uključena u Stari zavet, smeštena između Pesme nad pesmama i knjige proroka Isaije. Posvećen je mudrosti koju je Bog dao čoveku i bavi se mnogim životnim okolnostima i situacijama – uključujući, između ostalog, vinarstvo i pijenje vina. „Vino je dobro za ljudski život ako ga pijete umereno. Šta je život bez vina? stvoren je na radost ljudi ”(Sir.31,31-32), - kaže sin Sirahov. A upozorava i na posledice neumerenog pijenja vina: „Preterana upotreba vina povećava bes bezumnog do spoticanja, umanjuje njegovu snagu i nanosi rane“ (Sir.31,35).
Alkoholna pića raspiruju ljudska čula. Odavde sledi takozvana trpezna etika, uključujući i razumevanje šta ni u kom slučaju ne treba činiti za svečanom trpezom. „Na gozbi uz vino ne prekori bližnjega i ne ponižavaj ga za vreme njegove zabave; ne govori mu uvredljive reči i ne opterećuj ga zahtevima ”(Sir.31:36-37), - kaže ista knjiga. U tom smislu, zanimljivo je pogledati savremenu „korporativnu kulturu“, gde se neformalno okruženje sa dosta alkohola smatra povoljnim za rešavanje problema koji se ne mogu rešiti u radnom okruženju. Veoma sumnjiv pristup!
Sirahov sin ima i uputstvo za ljude koji sposobnost da piju više od drugih okupljenih za stolom smatraju drskim, pa čak i herojskim. „Protiv vina ne pokazuj se hrabar, jer su mnogi od vina uništeni“ (Sir.31:29). Zaista, pored problema koji nastaju odmah nakon pijenja, tako hrabar čovek rizikuje da tokom vremena toliko ubrza da više neće moći da se zaustavi ...
Isto je rečeno u knjizi proroka Isaije: „Teško onima koji su hrabri da piju vino i koji mogu da pripreme žestoko piće“ (Is.5,22). Ovde govorimo o takvoj tuzi koju čovek sam sebi prinosi – i to često ne samo sebi, već i onima koje opsesivno leči alkoholom, naglašavajući njegove izvanredne kvalitete.
Ali da li sama neumerenost dovodi do pijanstva? Zašto neki ljudi na kraju postanu zavisni od alkohola, a drugi ne? Poenta je ovde u osnovnim uzrocima, uključujući delovanje mehanizma o kome su pisali mnogi crkveni oci: kada je čovek upozoren manjim grehom, takoreći, da ne padne u mnogo veći. Iz ovoga se kaže u knjizi Sirahs koja je više puta citirana gore: „Peć ispituje snagu sečiva kaljenjem; tako vino iskušava srca oholih pijanstvom“ (Sir.31:30). Ali ponos je ovde, naravno, samo jedan od mogućih uzroka ove razorne strasti.
Vino zaista razveseljuje, omogućava vam da se opustite - ali postoji i opasnost da tako prijatno, opušteno stanje bude pozadina celog života. Posledice ovoga pominju se u knjizi Poslovica Solomonovih: „Ko voli veselje, osiromašiće; a ko voli vino i mast neće se obogatiti“ (Priče 21,17). Verovatno svako može da se seti primera delovanja takvog odnosa ljudi prema piću vina.
Dakle, „sve ima svoje vreme i za svaku stvar pod nebom svoje vreme“ (Propovednik 3:1), kao što su Propovednik ili Propovednik ispravno primetili u svojoj mudroj knjizi. I takođe precizira kada je vreme za gozbu povoljno: „Idi, jedi hleb svoj s radošću, i pij vino svoje s radošću u srcu svome, kada je Bog zadovoljan delima tvojim“ (Propovednik 9:7).
Na kraju, primećujemo da se u Novom zavetu ovaj pristup piću nije promenio. Spasitelj je čudesno pretvorio vodu u vino na venčanju u Kani Galilejskoj, da bi radost okupljenih da čestitaju mladencima bila potpuna.
Ali šta je sa ljudima za koje je upotreba vina i drugih alkoholnih pića u principu isključena? Definitivno ćemo o tome govoriti u jednom od naših budućih materijala.
V. Sergienko
Delite:
