Danas se i od necrkvenih ljudi mogu čuti reči: „Postim!“. Najčešće se to odnosi na apstinenciju od mesa i mlečnih namirnica. Ali smisao posta nije u posebnoj ishrani, iako je blagotvorna za zdravlje. Njegova suština je pokajanje. I to se ne postiže samo namerom. Za postizanje pokajanog stanja duše uoči Vaskrsa – Hristovog Vaskrsenja – Crkva je ustanovila Veliki post: Četrdesetodnevnicu sa posebnom Strasnom sedmicom posle njega.
U prva četiri dana Velikog posta u pravoslavnim hramovima čita se pokajni kanon svetog Andreja Kritskog. Velikim se naziva ne samo zbog svoje veličine: sadrži 250 tropara (stihova). Ali pre svega zbog njegovog kolosalnog pokajničkog dejstva na dušu vernika. "Dušo moja, zašto spavaš?" – proglašava čtec na kraju šeste ode kanona. Radi pogodnosti poklonika, zbog svoje velike veličine, kanon je podeljen na četiri dela od po šest pesama, koje se uzastopno čitaju u ponedeljak, utorak, sredu i četvrtak prve nedelje Velikog posta, kada su sve službe u crkve su posebno dugačke.
Napisan u ritmičkoj prozi, Veliki pokajni kanon je razgovor između čoveka i njegove sopstvene duše. Pred čitaocem (i slušaocem) se otvara slika pada čoveka: od proterivanja Adama i Eve iz raja – do dana zemaljskog života Spasitelja. Tokom ovih milenijuma, ljudsko srce je toliko otvrdnulo da, čak i kada su svojim očima videli Boga ovaploćenog, mnogi Ga nisu prepoznali i nisu poslušali Njegove reči. "Ustani, dušo moja!" – pozivljivo zvuči pod svodovima crkava u danima čitanja Velikog pokajnog kanona.
Često čovek pomisli: zašto bih se uopšte kajao ako nisam počinio velike grehe - nisam ukrao, nisam ubio, nisam oduzeo tuđe žene? Hriste. Teško je to preneti rečima, ali svakom čoveku koji je dostojno prošao Veliki post i prvi put posle Vaskršnje službe rekao „Hristos vaskrse!”, ovaj osećaj je poznat. Verovatno možete živeti bez toga. Ali to će biti neki drugi život. Život bez Hrista.
Bilo bi nepravedno ne reći bar nekoliko reči o autoru Velikog kanona, Svetom Andreju Kritskom. Arhiepiskop grada Gortina na ostrvu Krit, izuzetan duhovni pesnik, besednik i teolog, živeo je u VII-VIII veku od rođenja Hristovog. Rođen nem, govor je stekao sa sedam godina, posle Svetog Pričešća. Kritski svetac je bio učesnik velikih događaja u životu Crkve, posebno VI Vaseljenskog Sabora; odolevao je jeresima, sam pravio greške – ali je potom doneo iskreno pokajanje. Sveti Andrej je stvorio sam žanr kanona, koji se od tada široko koristi u pravoslavnom bogosluženju i kućnoj molitvi. Sveti Andrej nije bio samo himnograf, pisac kanona i duhovnih pesama, već i melodija, odnosno kompozitor, kako bi danas rekli. Veliki pokajni kanon je najpoznatije delo svetog Andreja Kritskog. U Rusiji je njegovo glavno delo prilagođeno za izvođenje u horskoj polifoniji - i u ovom obliku zvuči do danas.
Kod kuće se može čitati i Veliki kanon – rečeno od početka do kraja, ova podugačka molitva trajaće oko dva sata. Ovom sredstvu vernici pribegavaju kada okolnosti ne dozvoljavaju prisustvovanje bogosluženjima prve nedelje Velikog posta, na kojoj se čita kanon. Istovremeno, treba imati na umu da saborna molitva u crkvi mnogo više doprinosi osećanju pokajanja nego samo čitanje kanona kod kuće.
Međutim, i u ovom slučaju, mogućnost da se u crkvi molite uz čitanje kanona Sv. Vernici još imaju Andreja Kritskog. U četvrtak pete nedelje Velikog posta (tačnije, na večernjoj službi u sredu – uostalom, crkveni dan počinje uveče prethodnog kalendarskog datuma) pokajni kanon će se pročitati u celini. Ovaj dan u crkvenoj tradiciji naziva se „Marijino stajanje“ – u znak sećanja na časnu Mariju Egipćanku, koja je silom pokajanja i milošću Božijom doživela istinski preobražaj i došla od najdubljeg stepena greha do najvišeg, koji moguće je za čoveka, svetost.
U prva četiri dana Velikog posta u pravoslavnim hramovima čita se pokajni kanon svetog Andreja Kritskog. Velikim se naziva ne samo zbog svoje veličine: sadrži 250 tropara (stihova). Ali pre svega zbog njegovog kolosalnog pokajničkog dejstva na dušu vernika. "Dušo moja, zašto spavaš?" – proglašava čtec na kraju šeste ode kanona. Radi pogodnosti poklonika, zbog svoje velike veličine, kanon je podeljen na četiri dela od po šest pesama, koje se uzastopno čitaju u ponedeljak, utorak, sredu i četvrtak prve nedelje Velikog posta, kada su sve službe u crkve su posebno dugačke.
Napisan u ritmičkoj prozi, Veliki pokajni kanon je razgovor između čoveka i njegove sopstvene duše. Pred čitaocem (i slušaocem) se otvara slika pada čoveka: od proterivanja Adama i Eve iz raja – do dana zemaljskog života Spasitelja. Tokom ovih milenijuma, ljudsko srce je toliko otvrdnulo da, čak i kada su svojim očima videli Boga ovaploćenog, mnogi Ga nisu prepoznali i nisu poslušali Njegove reči. "Ustani, dušo moja!" – pozivljivo zvuči pod svodovima crkava u danima čitanja Velikog pokajnog kanona.
Često čovek pomisli: zašto bih se uopšte kajao ako nisam počinio velike grehe - nisam ukrao, nisam ubio, nisam oduzeo tuđe žene? Hriste. Teško je to preneti rečima, ali svakom čoveku koji je dostojno prošao Veliki post i prvi put posle Vaskršnje službe rekao „Hristos vaskrse!”, ovaj osećaj je poznat. Verovatno možete živeti bez toga. Ali to će biti neki drugi život. Život bez Hrista.
Bilo bi nepravedno ne reći bar nekoliko reči o autoru Velikog kanona, Svetom Andreju Kritskom. Arhiepiskop grada Gortina na ostrvu Krit, izuzetan duhovni pesnik, besednik i teolog, živeo je u VII-VIII veku od rođenja Hristovog. Rođen nem, govor je stekao sa sedam godina, posle Svetog Pričešća. Kritski svetac je bio učesnik velikih događaja u životu Crkve, posebno VI Vaseljenskog Sabora; odolevao je jeresima, sam pravio greške – ali je potom doneo iskreno pokajanje. Sveti Andrej je stvorio sam žanr kanona, koji se od tada široko koristi u pravoslavnom bogosluženju i kućnoj molitvi. Sveti Andrej nije bio samo himnograf, pisac kanona i duhovnih pesama, već i melodija, odnosno kompozitor, kako bi danas rekli. Veliki pokajni kanon je najpoznatije delo svetog Andreja Kritskog. U Rusiji je njegovo glavno delo prilagođeno za izvođenje u horskoj polifoniji - i u ovom obliku zvuči do danas.
Kod kuće se može čitati i Veliki kanon – rečeno od početka do kraja, ova podugačka molitva trajaće oko dva sata. Ovom sredstvu vernici pribegavaju kada okolnosti ne dozvoljavaju prisustvovanje bogosluženjima prve nedelje Velikog posta, na kojoj se čita kanon. Istovremeno, treba imati na umu da saborna molitva u crkvi mnogo više doprinosi osećanju pokajanja nego samo čitanje kanona kod kuće.
Međutim, i u ovom slučaju, mogućnost da se u crkvi molite uz čitanje kanona Sv. Vernici još imaju Andreja Kritskog. U četvrtak pete nedelje Velikog posta (tačnije, na večernjoj službi u sredu – uostalom, crkveni dan počinje uveče prethodnog kalendarskog datuma) pokajni kanon će se pročitati u celini. Ovaj dan u crkvenoj tradiciji naziva se „Marijino stajanje“ – u znak sećanja na časnu Mariju Egipćanku, koja je silom pokajanja i milošću Božijom doživela istinski preobražaj i došla od najdubljeg stepena greha do najvišeg, koji moguće je za čoveka, svetost.
Delite:
