O tome zašto hrišćani ne rade nedeljom i crkvenim praznicima, već smo detaljno govorili. Da li je moguće kupovati nedeljom? Ukratko, da, možete, ali zavisi kako. Međutim, malo je verovatno da će takav lakonski odgovor nekoga zadovoljiti. Dakle, pogledajmo ovo pitanje malo detaljnije.
Nedelja se zove „Mali Vaskrs“ jer je upravo na ovaj dan u nedelji Gospod Isus Hristos
vaskrsao iz mrtvih. Nedelja je za hrišćane zamenila starozavetnu subotu, koja se poštovala kao dan odmora. „Praznik“ i „praznik“ na ruskom su reči istog korena, ali besposlica samo po sebi nije slavljenje Boga. Apsolutni nerad ne bi dozvolio da u nedelju prisustvujemo bogosluženju, posetimo rodbinu i prijatelje kojima je potrebna naša pažnja i podrška, pomognemo onima koji to traže – jednom rečju, uradimo sve što po hrišćanskom običaju treba da se čini. u nedelju . Hrišćanska doktrina je pre svega upućena čovekovoj duši, stoga je najvažnije kuda su danas usmereni naše srce i um: na božansko ili na svakodnevnu galamu.
Polazeći od toga, treba tretirati i kupovinu u nedelju. Ako voljenoj osobi kupimo duhovnu knjigu ili neku stvar koju on odavno želi da ima, to je sasvim u skladu sa hrišćanskim shvatanjem nedelje.
Ako je ovaj dan jedini kada imamo priliku da posetimo samoposlugu da kupimo namirnice i sve što nam je potrebno za nedelju koja je pred nama, takav izlet se može krenuti, ali, naravno, ne umesto nedeljne službe u hramu. Bolje je da posetite prodavnicu sa svojom porodicom ili sa nekom bliskom osobom kojoj možemo pomoći da nosite torbe za kupovinu. U velikim prodavnicama često rade animatori, održavaju se razni crteži i takmičenja koja bi se deci mogla dopasti. Za njihovo duhovno zdravlje, nedeljni odlazak u supermarket sa porodicom biće poželjniji od nekoliko sati bezumnog buljenja u ekran pametnog telefona.
udno je da kupovina nije uvek usmerena na kupovinu nečega što vam je potrebno. Mnogi ljudi posećuju pijacu samo da bi se motali u gužvi, cenjkali se za razliku u ceni, koja je zapravo zanemarljiva, upoznali se sa nekim, pohvalili se ili požalili na život – i usput razgovarali o poznanstvima, pranju, kako kažu, o svemu kosti svakom od njih u posebno. Takav odlazak u kupovinu, naravno, nema nikakve veze s tim kako hrišćanin pristojno provodi nedeljno popodne. Po pravilu, žene ovako greše - iako mnogi muškarci ovde takođe nisu izuzetak. Za neke od njih, odlazak na građevinu ili pijacu automobila često se završava alkoholnim napitkom „za sastanak“, zbog čega je ostatak nedeljnog popodneva pokvaren ne samo za vlasnika kuće, već i za njegovog cela porodica.
Stoga, uglavnom, poenta nije kupovati nedeljom ili ne kupovati. Ali u onome što nam je na umu, u našim srcima i na našim jezicima u jedini dan u nedelji koji je u potpunosti posvećen Bogu. Šta god da radimo u nedelju, važno je razumeti da li nas ovi postupci približavaju hrišćanskoj slici – ili nas, obrnuto, udaljuju od nje. U tom smislu, reči blaženog Avgustina „voli Boga i čini šta hoćeš“ veoma su dobar savet za čoveka koji razmišlja kako da dostojno provede nedelju.
Nedelja se zove „Mali Vaskrs“ jer je upravo na ovaj dan u nedelji Gospod Isus Hristos
vaskrsao iz mrtvih. Nedelja je za hrišćane zamenila starozavetnu subotu, koja se poštovala kao dan odmora. „Praznik“ i „praznik“ na ruskom su reči istog korena, ali besposlica samo po sebi nije slavljenje Boga. Apsolutni nerad ne bi dozvolio da u nedelju prisustvujemo bogosluženju, posetimo rodbinu i prijatelje kojima je potrebna naša pažnja i podrška, pomognemo onima koji to traže – jednom rečju, uradimo sve što po hrišćanskom običaju treba da se čini. u nedelju . Hrišćanska doktrina je pre svega upućena čovekovoj duši, stoga je najvažnije kuda su danas usmereni naše srce i um: na božansko ili na svakodnevnu galamu.
Polazeći od toga, treba tretirati i kupovinu u nedelju. Ako voljenoj osobi kupimo duhovnu knjigu ili neku stvar koju on odavno želi da ima, to je sasvim u skladu sa hrišćanskim shvatanjem nedelje.
Ako je ovaj dan jedini kada imamo priliku da posetimo samoposlugu da kupimo namirnice i sve što nam je potrebno za nedelju koja je pred nama, takav izlet se može krenuti, ali, naravno, ne umesto nedeljne službe u hramu. Bolje je da posetite prodavnicu sa svojom porodicom ili sa nekom bliskom osobom kojoj možemo pomoći da nosite torbe za kupovinu. U velikim prodavnicama često rade animatori, održavaju se razni crteži i takmičenja koja bi se deci mogla dopasti. Za njihovo duhovno zdravlje, nedeljni odlazak u supermarket sa porodicom biće poželjniji od nekoliko sati bezumnog buljenja u ekran pametnog telefona.
udno je da kupovina nije uvek usmerena na kupovinu nečega što vam je potrebno. Mnogi ljudi posećuju pijacu samo da bi se motali u gužvi, cenjkali se za razliku u ceni, koja je zapravo zanemarljiva, upoznali se sa nekim, pohvalili se ili požalili na život – i usput razgovarali o poznanstvima, pranju, kako kažu, o svemu kosti svakom od njih u posebno. Takav odlazak u kupovinu, naravno, nema nikakve veze s tim kako hrišćanin pristojno provodi nedeljno popodne. Po pravilu, žene ovako greše - iako mnogi muškarci ovde takođe nisu izuzetak. Za neke od njih, odlazak na građevinu ili pijacu automobila često se završava alkoholnim napitkom „za sastanak“, zbog čega je ostatak nedeljnog popodneva pokvaren ne samo za vlasnika kuće, već i za njegovog cela porodica.
Stoga, uglavnom, poenta nije kupovati nedeljom ili ne kupovati. Ali u onome što nam je na umu, u našim srcima i na našim jezicima u jedini dan u nedelji koji je u potpunosti posvećen Bogu. Šta god da radimo u nedelju, važno je razumeti da li nas ovi postupci približavaju hrišćanskoj slici – ili nas, obrnuto, udaljuju od nje. U tom smislu, reči blaženog Avgustina „voli Boga i čini šta hoćeš“ veoma su dobar savet za čoveka koji razmišlja kako da dostojno provede nedelju.
Delite:
