U pravoslavnoj crkvi postoji sedam Svetih Tajni. Ali postoji tajna koja je kruna ostalih tajni – ovo je Sveto Pričešće, ili Evharistija. Mi postajemo pravoslavni hrišćani kada počnemo da živimo u Hristu i učestvujemo u životu Crkve, u njenim Tajnama.
Tajna Pričešća, ili Evharistija (grčki – „Zahvalnica”), zauzima centralno mesto u crkvenom bogoslužbenom krugu i životu Pravoslavne Crkve. Ovo je Tajna Hrišćanske Crkve, u kojoj vernik pod vidom hleba i vina prima (okušava) samo Telo i Krv Gospoda Isusa Hrista i kroz to se tajanstveno sjedinjuje sa Bogom i postaje pričasnik večnih. život.
Zahvalnost Bogu je glavni sadržaj ove službe.
Evharistija je Tajna koju Crkva stvara. Spasitelj je rekao: „Ko jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jovan 6:54). Ovim rečima Gospod je ukazao na potrebu da svi hrišćani imaju najtešnje sjedinjenje sa Njim u Tajni Pričešća.
„Ne smemo se povući iz Pričešća Gospodnjeg jer sebe prepoznajemo kao grešnike. Ali sve više i više je potrebno žuriti k njemu radi isceljenja duše i očišćenja duha, međutim, sa takvom smirenošću duha i vere da, smatrajući sebe nedostojnima primanja takve blagodati, želimo još više isceljenja naših rane. Inače, ni jednom godišnje se ne može dostojno pričestiti, kao što to čine neki... ceneći dostojanstvo, osvećenje i dobročinstvo Nebeskih Tajni tako da misle da samo sveti i neporočni treba da ih primaju; ali bi bilo bolje misliti da nas ove Tajne, saopštavanjem blagodati, čine čistima i svetima“. Sveti Jovan Kasijan Rimljanin.
Tajna Evharistije mora postati za pravoslavnog hrišćanina potreba duše, bez čijeg ispunjenja je nemoguće živeti. Čovek koji čita Sveto Pismo i poznaje Jevanđelje ubeđen je da je Sveto Telo i Krv Hristova velika, a bez Pričešća je nemoguće naslediti život večni.
Za Tajnu Pričešća potrebno je pripremiti se molitvom, postom i pokajanjem. Veoma je važno zapamtiti da priprema za Pričešće treba da bude ne samo ispunjavanje određenih propisa, već ceo život, izgrađen na principima Jevanđelja. Glavna priprema za pričešće u Pravoslavnoj Crkvi treba da se odvija u duši.
Koliko puta godišnje se pričešćujete? Pitanje učestalosti pričešćivanja Crkva prepušta sveštenicima i ispovednicima da odluče: koliko često da se pričešćuju, koliko dugo i koliko strogo pre toga. Monah Serafim Sarovski je na pitanje koliko često treba da se pričešćuje, odgovorio: „Što češće, to bolje“. Kada dođete u hram, obratite se svešteniku sa ovim pitanjem, on će vam sigurno dati uputstva, koja mogu postati glavno pravilo vašeg duhovnog života zajedno sa Crkvom.
Sveštenici blagosiljaju svakoga da se pričesti na različite načine, verujući da svako ima dovoljno prema svojim mogućnostima. U svakom slučaju, ako čovek ispoveda pravoslavlje, treba da se pričesti najmanje pet puta godišnje – po jednom u višednevnim postovima: Veliki post, Petrovski post, Uspenski i Božićni post, kao i na imendan (im. dan).
U svakom slučaju, ovo pitanje treba da se reši pojedinačno sa svojim ispovednikom. U nedostatku duhovnog mentora, mora se pridržavati opštih preporuka koje proizilaze iz prakse savremene Crkve i pričešćivati se jednom u tri do četiri nedelje. Ako u blizini nema hrama, svakako morate naći priliku da se pričestite bar jednom godišnje, barem – inače možete otpasti od Crkve. Ponekad sveštenici blagosiljaju i češće pričešće, ali to je pre izuzetak nego pravilo.
Oni koji žele da se dostojno pričeste Svetim Hristovim Tajnama moraju se za nekoliko dana molitveno pripremiti za to. Za to je potrebno sve usrdnije moliti se ujutru i uveče kod kuće, čitati Sveto Pismo i prisustvovati bogosluženjima. Pre dana pričešća morate biti na večernjoj službi.
Za molitvenu pripremu za Sveto Pričešće, uoči pričešća, potrebno je pročitati kanone: pokajanje Gospodu našem Isusu Hristu, molitvu Presvetoj Bogorodici, Anđelu Čuvaru, kao i nastavak Svetog Pričešća. Uz molitvena pravila Crkva propisuje uzdržavanje od brze hrane – hrane životinjskog porekla.
Onaj koji želi da se pričesti mora prethodnog dana svešteniku doneti iskreno pokajanje za svoje grehe, iskreno otvorivši svoju dušu, ne skrivajući ni jedan greh. Pre ispovesti, obavezno se pomiri sa svojim prestupnicima i sa onima koje si sam uvredio, ponizno moleći svakoga za oproštaj.
Blagodat Božija koja deluje u Tajni Pričešća oživljava i leči dušu i telo. Vera i Crkva postaju bliske srcu. Teško je rečima preneti osećanja koja čovek doživljava posle pričešća. Božja volja počinje da se oseća u životu.
Tajna Pričešća mora stalno da prati život pravoslavnog čoveka: ovde, na zemlji, moramo se sjediniti sa Bogom, Hristos mora ući u našu dušu i srce. Čovek koji traži u svom zemaljskom životu сједињења са Богом, може се надати да ће бити са Њим у вечности. Тако је, Свето Причешће.
„Причешћујте се чешће и не говорите да сте недостојни. Ако тако говориш, никада се нећеш причестити, јер никада нећеш бити достојан. Мислите ли да постоји бар један човек на земљи који је достојан причешћа Светим Тајнама? Нико тога није достојан, а ако се и причешћујемо, то је само по посебној милости Божијој. Ми нисмо створени за општење, него је заједништво за нас. Нама, грешницима, недостојним, слабим, овај спасоносни извор је потребан више од било кога... Често вас причешћујем, полазим од идеје да вас приведем Господу, да осетите како је то добро је бити са Христом.” Свети Алексије Мечев.
Tajna Pričešća, ili Evharistija (grčki – „Zahvalnica”), zauzima centralno mesto u crkvenom bogoslužbenom krugu i životu Pravoslavne Crkve. Ovo je Tajna Hrišćanske Crkve, u kojoj vernik pod vidom hleba i vina prima (okušava) samo Telo i Krv Gospoda Isusa Hrista i kroz to se tajanstveno sjedinjuje sa Bogom i postaje pričasnik večnih. život.
Zahvalnost Bogu je glavni sadržaj ove službe.
Evharistija je Tajna koju Crkva stvara. Spasitelj je rekao: „Ko jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jovan 6:54). Ovim rečima Gospod je ukazao na potrebu da svi hrišćani imaju najtešnje sjedinjenje sa Njim u Tajni Pričešća.
„Ne smemo se povući iz Pričešća Gospodnjeg jer sebe prepoznajemo kao grešnike. Ali sve više i više je potrebno žuriti k njemu radi isceljenja duše i očišćenja duha, međutim, sa takvom smirenošću duha i vere da, smatrajući sebe nedostojnima primanja takve blagodati, želimo još više isceljenja naših rane. Inače, ni jednom godišnje se ne može dostojno pričestiti, kao što to čine neki... ceneći dostojanstvo, osvećenje i dobročinstvo Nebeskih Tajni tako da misle da samo sveti i neporočni treba da ih primaju; ali bi bilo bolje misliti da nas ove Tajne, saopštavanjem blagodati, čine čistima i svetima“. Sveti Jovan Kasijan Rimljanin.
Tajna Evharistije mora postati za pravoslavnog hrišćanina potreba duše, bez čijeg ispunjenja je nemoguće živeti. Čovek koji čita Sveto Pismo i poznaje Jevanđelje ubeđen je da je Sveto Telo i Krv Hristova velika, a bez Pričešća je nemoguće naslediti život večni.
Za Tajnu Pričešća potrebno je pripremiti se molitvom, postom i pokajanjem. Veoma je važno zapamtiti da priprema za Pričešće treba da bude ne samo ispunjavanje određenih propisa, već ceo život, izgrađen na principima Jevanđelja. Glavna priprema za pričešće u Pravoslavnoj Crkvi treba da se odvija u duši.
Koliko puta godišnje se pričešćujete? Pitanje učestalosti pričešćivanja Crkva prepušta sveštenicima i ispovednicima da odluče: koliko često da se pričešćuju, koliko dugo i koliko strogo pre toga. Monah Serafim Sarovski je na pitanje koliko često treba da se pričešćuje, odgovorio: „Što češće, to bolje“. Kada dođete u hram, obratite se svešteniku sa ovim pitanjem, on će vam sigurno dati uputstva, koja mogu postati glavno pravilo vašeg duhovnog života zajedno sa Crkvom.
Sveštenici blagosiljaju svakoga da se pričesti na različite načine, verujući da svako ima dovoljno prema svojim mogućnostima. U svakom slučaju, ako čovek ispoveda pravoslavlje, treba da se pričesti najmanje pet puta godišnje – po jednom u višednevnim postovima: Veliki post, Petrovski post, Uspenski i Božićni post, kao i na imendan (im. dan).
U svakom slučaju, ovo pitanje treba da se reši pojedinačno sa svojim ispovednikom. U nedostatku duhovnog mentora, mora se pridržavati opštih preporuka koje proizilaze iz prakse savremene Crkve i pričešćivati se jednom u tri do četiri nedelje. Ako u blizini nema hrama, svakako morate naći priliku da se pričestite bar jednom godišnje, barem – inače možete otpasti od Crkve. Ponekad sveštenici blagosiljaju i češće pričešće, ali to je pre izuzetak nego pravilo.
Oni koji žele da se dostojno pričeste Svetim Hristovim Tajnama moraju se za nekoliko dana molitveno pripremiti za to. Za to je potrebno sve usrdnije moliti se ujutru i uveče kod kuće, čitati Sveto Pismo i prisustvovati bogosluženjima. Pre dana pričešća morate biti na večernjoj službi.
Za molitvenu pripremu za Sveto Pričešće, uoči pričešća, potrebno je pročitati kanone: pokajanje Gospodu našem Isusu Hristu, molitvu Presvetoj Bogorodici, Anđelu Čuvaru, kao i nastavak Svetog Pričešća. Uz molitvena pravila Crkva propisuje uzdržavanje od brze hrane – hrane životinjskog porekla.
Onaj koji želi da se pričesti mora prethodnog dana svešteniku doneti iskreno pokajanje za svoje grehe, iskreno otvorivši svoju dušu, ne skrivajući ni jedan greh. Pre ispovesti, obavezno se pomiri sa svojim prestupnicima i sa onima koje si sam uvredio, ponizno moleći svakoga za oproštaj.
Blagodat Božija koja deluje u Tajni Pričešća oživljava i leči dušu i telo. Vera i Crkva postaju bliske srcu. Teško je rečima preneti osećanja koja čovek doživljava posle pričešća. Božja volja počinje da se oseća u životu.
Tajna Pričešća mora stalno da prati život pravoslavnog čoveka: ovde, na zemlji, moramo se sjediniti sa Bogom, Hristos mora ući u našu dušu i srce. Čovek koji traži u svom zemaljskom životu сједињења са Богом, може се надати да ће бити са Њим у вечности. Тако је, Свето Причешће.
„Причешћујте се чешће и не говорите да сте недостојни. Ако тако говориш, никада се нећеш причестити, јер никада нећеш бити достојан. Мислите ли да постоји бар један човек на земљи који је достојан причешћа Светим Тајнама? Нико тога није достојан, а ако се и причешћујемо, то је само по посебној милости Божијој. Ми нисмо створени за општење, него је заједништво за нас. Нама, грешницима, недостојним, слабим, овај спасоносни извор је потребан више од било кога... Често вас причешћујем, полазим од идеје да вас приведем Господу, да осетите како је то добро је бити са Христом.” Свети Алексије Мечев.
Delite:
