Kada stupa na put hrišćanskog života, čovek se postepeno navikava na molitvu. Ali koje molitve treba prvo naučiti? A u koje doba dana ih je najbolje čitati? Noću, kao monasi, ili kad god hoćeš? Hajde da to shvatimo.
Skoro svaki pravoslavni molitvenik sadrži „Jutarnje molitveno pravilo“ i „Večernje molitveno pravilo“. Odnosno, određeni minimum najvažnijih molitava koje treba izgovoriti – čitajući iz knjige ili iz sećanja – nakon buđenja i odlaska u krevet. Na prvi pogled, obim ovih molitvenih pravila može izgledati prevelik. U stvari, čitanje bilo kog pravila (neki čitaju brže, drugi sporije) traje 15-20 minuta. To jest, otprilike koliko osoba potroši na jedan obrok - doručak, ručak ili večeru. Ne žalimo ovog puta da zasitimo svoje telo. Štaviše, ne treba da nam bude žao što ga posvetimo duši – uostalom, molitva je, kao što znamo, hrana duše. I kao što hrana koju smo progutali u hodu, razgovarajući ili žureći negde, možda se ne može probaviti, molitva, čitanje bez koncentrisane pažnje na njene reči i osećanja koja ona nastoji da probudi u nama, može, po tačnom izrazu pravednika Jovana Kronštatskog. , ispostavilo se kao obična „udara u vazduh“ – bez obzira da li smo to izgovorili sebi ili naglas.
Naravno, u vanrednim situacijama (kada smo, recimo, prespavali ili bili hitno negde pozvani), molitveno pravilo se može pročitati na putu do posla ili u gradskom prevozu. Shvatajući u isto vreme da je ova situacija izuzetna i da je pogrešno stvarati naviku od takve molitve. „A ti, kad se moliš, uđi u sobu svoju i, zatvorivši vrata, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac vaš, koji vidi u tajnosti, nagradiće javno“ (Mt. 6, 6), uči Gospod Isus Hristos. U prepunoj ulici, u prepunom autobusu ili vagonu metroa, veoma je teško „zatvoriti vrata“ svoje svesti za koncentrisanu molitvu – a ponekad čak i nemoguće za novog hrišćanina: to može samo duhovno iskusan vernik.
Ovde nećemo detaljno govoriti o tome koje molitve čine jutarnja i večernja molitvena pravila: svako može da otvori molitvenik i pogleda. Ukratko, ujutru molimo Gospoda da nas blagoslovi za nadolazeći dan, a uveče se zahvaljujemo što smo to preživeli i tražimo oproštaj za ono u šta smo možda zgrešili. Ali ne možete tražiti oproštaj „uopšteno“, za svaki slučaj. Zato je dobro ako našoj večernjoj molitvi prethodi unutrašnja analiza događaja u danu koji prolazi. Ali to je upravo analiza, a ne proživljavanje emocija koje smo doživjeli tokom dana – ljutnje, razdraženosti, želje da razgovaramo bez prestanka... Molitvenom pravilu se mora pristupiti u mirnom i koncentrisanom stanju – i napada takve kao što strasti i prejake emocije štete molitvi. Ali kako ne podleći, recimo, ljutnji ili razdraženosti? Samo shvatanjem da ta osećanja nisu naša: ona nam dolaze spolja; ali da li ćemo ih proživeti ili pustiti da mimoiđu zavisi od nas samih.
Pravoslavne molitve se čitaju na istom jeziku na kojem se vrše službe u crkvi – crkvenoslovenskom. Za one koji su tek započeli svoj put ka Hristu ne mogu se razumeti sve slovenske reči i izrazi. Zbog toga je u ovom slučaju bolje kupiti molitvenik u kojem je tekst molitvi praćen prevodom na vaš maternji jezik. Ako postoji želja da već pročitanom pravilu dodate još neke molitve – svom nebeskom pokrovitelju, svetim arhanđelima itd. – ovo se može učiniti: takvi tekstovi se nalaze i u molitveniku. Možete dodati neke peticije u svoje ime - na svom maternjem jeziku. Glavno je da ono što tražite od Gospoda, Bogorodice, svetih i anđelskih sila odgovara duhu hrišćanskog učenja.
Uz sve što je gore rečeno, reći da hrišćanin treba da se moli dva puta dnevno bilo bi pojednostavljenje koje se graniči sa greškom. Svaki molitvenik ima odeljak pod nazivom „Molitve tokom celog dana“ - a tekstovi sadržani u njemu nikako nisu sporedni! Molimo se pre izlaska iz kuće i pri ulasku u nju, pre jela i posle jela; blagodarimo Bogu za svako dobro delo koje smo doživeli i tražimo blagoslov na početak svakog dobrog dela... Ove molitve su obično kratke – i lako se pamte nakon nekoliko čitanja.
Delite:
