Какие формы нательного креста приемлемы в православии
21 Jun 2023
Koji su oblici naprsnog krsta prihvatljivi u pravoslavlju
„Imate li krst koji nije pravoslavan?“ „Koliko nepravoslavni? Dobio sam ga u crkvenoj radnji!” Ko od nas bar jednom nije bio svedok takvog razgovora? Možda nijedan predmet koji se odnosi na verski život ne izaziva toliki broj zabluda, nagađanja, sujeverja kao naprsni krst. Već smo detaljno govorili o sujeverja - stoga, danas ćemo se dotaknuti pitanja koji se oblici naprsnih krstova u pravoslavlju smatraju prihvatljivim.
Tokom zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, krst je bio oruđe pogubljenja, koje su Rimljani podvrgavali onima koji nisu bili građani carstva. Uznevši se na njega svojom voljom i iskupivši grehe čovečanstva žrtvenom smrću, Gospod je krst učinio simbolom spasenja. „A ja ne želim da se hvalim osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista“ (Gal. 6,14) – piše apostol Pavle.
Slika krsta se u Crkvi proširila ne odmah; prošlo je još više vremena dok se nije ustalio običaj da se na grudima nose slike krsta, u vidu priveska. Poznat je veliki izbor naprsnih krstova raznih oblika; znatan deo ih je blagoslovio za nošenje pravoslavna crkva.
Osmokraki krst je najčešći i po formi najbliži onom na kome je raspet Sin Božiji. Pored dve ukrštene prečke, horizontalne i vertikalne, ima kosu stopu i dodatnu poprečnu prečku – „titlo”, ploču sa slovima IHCI (Isus Hristos, kralj Jevrejski), koja je, po nalogu Pilata, stigla preko Raspeća.
Varijanta osmokrakog krsta je krst „Trnova kruna“, sa čijom je slikom takav krst kombinovan u sredini. Ponekad se „titula” na osmokrakom podiže do samog vrha – u ovom slučaju osmokraki krst postaje sedmokraki.
Šestokraki ili ruski krst je istorijski prethodio osmokrakom u Rusiji i bio je široko korišćen za nošenje tela sve do 14. veka. Na njemu nema „Titlo“, ali ima koso stopalo. Iako nije tako čest kao osmokraki, u naše vreme se sreće u obliku naprsnih krstova. Lorenski krst, poznat i kao patrijarhalni, takođe se može smatrati varijantom šestokrakog krsta - takav krst, naprotiv, ima „titlo“, ali nema koso stopalo.
Četvorokraki ili latinski krst, suprotno uobičajenoj zabludi, blagosloven je za nošenje tela
u Pravoslavnoj Crkvi. Bio je to takav krst koji je Spasitelj poneo na Golgotu, a noga i titula pojavili su se kasnije, kada je već bio razapet. Za razliku od katoličkih krstova ovog tipa, pravoslavni četvorokraki krstovi, po pravilu, imaju lik Raspetog. Takođe su postale rasprostranjene verzije četvorokrakog krsta u obliku latice ili u obliku kapi, čiji je svaki od krajeva zaobljen u oblik koji podseća na laticu ili kap. Ponekad su krajevi krsta upotpunjeni sa po tri latice odjednom - takav krst se naziva "trolist".
Krst u obliku slova T ili Antonije nazvan je tako u znak sećanja na monaha Antonija Velikog, jednog od osnivača hrišćanskog monaštva, koji je nosio njegov lik na svojoj odeći. „Grčko slovo Tav i naše latinsko T čine pravi oblik krsta, koji bi, prema proročanstvu, trebalo da bude prikazan na našim čelima u pravom Jerusalimu“, piše Tertulijan o ovom krstu. Danas kod ovakvih krstova okomita letvica štrči nešto naviše, što ovu vrstu naprsnog krsta pretvara u neku vrstu četvorokrakog krsta.
Varijanta četvorokrakog krsta je i kosi ili svetoandrejski krst, koji podseća na slovo Ks. Prema predanju, upravo na takvom krstu je razapet apostol Andrej Prvozvani. Krstovi ovog tipa se retko koriste za nošenje na telu, mada se s vremena na vreme mogu naći njihovi primerci, doneti uglavnom iz Svete zemlje.
Unakrsni anker u verziji donjeg veša danas je takođe retkost. U međuvremenu, ovo je jedan od najstarijih oblika glavnog hrišćanskog simbola, koji datira još iz Drevne Crkve. Hrišćani prvih vekova obeležavali su mesta svojih susreta znakom sidra. Progonitelji-pagani nisu izazivali takav znak sumnje, jer su bili povezani sa tihim utočištem i mirnim skloništem. Danas se sidreni krst – krst sa polumjesecom na dnu, najčešće može videti kao naprtnjača na kupolama pravoslavnih crkava.
Konstantinov krst je kombinacija slova Ks i R koja se naslanjaju jedno na drugo, prvo u reči „Hristos“. Prema predanju, upravo je takav krst otkriven na nebu caru Konstantinu Velikom uz reči: „Ovim pobeđuješ“. Naredivši da se ovaj znak stavi na zastave i štitove vojnika, car je tog dana odneo sigurnu pobedu nad najjačim neprijateljem. Za donje rublje uobičajene su varijante Konstantinovog krsta u kojima su slova H i P kombinovana sa jednakim (četvorokrakim) krstom.
Keltski na zapadu i freeloading u istočnoj crkvi – krst u kombinaciji sa krugom (tako da im se centri poklapaju) takođe je jedan od najstarijih hrišćanskih simbola. Prema legendi, stari hrišćani su sekli hleb poprečno - i, jedući ga na zajedničkoj trpezi, ostadoše sjedinjeni u Hristu.
Imajte na umu da u pravoslavnoj crkvi postoji mnogo više oblika i varijeteta krsta od onih koji imaju krstove za nošenje. Zato je pri kupovini naprsnog krsta bolje da se unapred posavetujete sa sveštenikom da li će ga osvetiti u hramu. Još bolje, kupite već osvećeni krst - dobro, njihov izbor danas je veoma veliki.
Какие формы нательного креста приемлемы в православииКакие формы нательного креста приемлемы в православииKoji su oblici naprsnog krsta prihvatljivi u pravoslavlju
„Imate li krst koji nije pravoslavan?“ „Koliko nepravoslavni? Dobio sam ga u crkvenoj radnji!” Ko od nas bar jednom nije bio svedok takvog razgovora? Možda nijedan predmet koji se odnosi na verski život ne izaziva toliki broj zabluda, nagađanja, sujeverja kao naprsni krst. Već smo detaljno govorili o sujeverja - stoga, danas ćemo se dotaknuti pitanja koji se oblici naprsnih krstova u pravoslavlju smatraju prihvatljivim.
Tokom zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, krst je bio oruđe pogubljenja, koje su Rimljani podvrgavali onima koji nisu bili građani carstva. Uznevši se na njega svojom voljom i iskupivši grehe čovečanstva žrtvenom smrću, Gospod je krst učinio simbolom spasenja. „A ja ne želim da se hvalim osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista“ (Gal. 6,14) – piše apostol Pavle.
Slika krsta se u Crkvi proširila ne odmah; prošlo je još više vremena dok se nije ustalio običaj da se na grudima nose slike krsta, u vidu priveska. Poznat je veliki izbor naprsnih krstova raznih oblika; znatan deo ih je blagoslovio za nošenje pravoslavna crkva.
Osmokraki krst je najčešći i po formi najbliži onom na kome je raspet Sin Božiji. Pored dve ukrštene prečke, horizontalne i vertikalne, ima kosu stopu i dodatnu poprečnu prečku – „titlo”, ploču sa slovima IHCI (Isus Hristos, kralj Jevrejski), koja je, po nalogu Pilata, stigla preko Raspeća.
Varijanta osmokrakog krsta je krst „Trnova kruna“, sa čijom je slikom takav krst kombinovan u sredini. Ponekad se „titula” na osmokrakom podiže do samog vrha – u ovom slučaju osmokraki krst postaje sedmokraki.
Šestokraki ili ruski krst je istorijski prethodio osmokrakom u Rusiji i bio je široko korišćen za nošenje tela sve do 14. veka. Na njemu nema „Titlo“, ali ima koso stopalo. Iako nije tako čest kao osmokraki, u naše vreme se sreće u obliku naprsnih krstova. Lorenski krst, poznat i kao patrijarhalni, takođe se može smatrati varijantom šestokrakog krsta - takav krst, naprotiv, ima „titlo“, ali nema koso stopalo.
Četvorokraki ili latinski krst, suprotno uobičajenoj zabludi, blagosloven je za nošenje tela
u Pravoslavnoj Crkvi. Bio je to takav krst koji je Spasitelj poneo na Golgotu, a noga i titula pojavili su se kasnije, kada je već bio razapet. Za razliku od katoličkih krstova ovog tipa, pravoslavni četvorokraki krstovi, po pravilu, imaju lik Raspetog. Takođe su postale rasprostranjene verzije četvorokrakog krsta u obliku latice ili u obliku kapi, čiji je svaki od krajeva zaobljen u oblik koji podseća na laticu ili kap. Ponekad su krajevi krsta upotpunjeni sa po tri latice odjednom - takav krst se naziva "trolist".
Krst u obliku slova T ili Antonije nazvan je tako u znak sećanja na monaha Antonija Velikog, jednog od osnivača hrišćanskog monaštva, koji je nosio njegov lik na svojoj odeći. „Grčko slovo Tav i naše latinsko T čine pravi oblik krsta, koji bi, prema proročanstvu, trebalo da bude prikazan na našim čelima u pravom Jerusalimu“, piše Tertulijan o ovom krstu. Danas kod ovakvih krstova okomita letvica štrči nešto naviše, što ovu vrstu naprsnog krsta pretvara u neku vrstu četvorokrakog krsta.
Varijanta četvorokrakog krsta je i kosi ili svetoandrejski krst, koji podseća na slovo Ks. Prema predanju, upravo na takvom krstu je razapet apostol Andrej Prvozvani. Krstovi ovog tipa se retko koriste za nošenje na telu, mada se s vremena na vreme mogu naći njihovi primerci, doneti uglavnom iz Svete zemlje.
Unakrsni anker u verziji donjeg veša danas je takođe retkost. U međuvremenu, ovo je jedan od najstarijih oblika glavnog hrišćanskog simbola, koji datira još iz Drevne Crkve. Hrišćani prvih vekova obeležavali su mesta svojih susreta znakom sidra. Progonitelji-pagani nisu izazivali takav znak sumnje, jer su bili povezani sa tihim utočištem i mirnim skloništem. Danas se sidreni krst – krst sa polumjesecom na dnu, najčešće može videti kao naprtnjača na kupolama pravoslavnih crkava.
Konstantinov krst je kombinacija slova Ks i R koja se naslanjaju jedno na drugo, prvo u reči „Hristos“. Prema predanju, upravo je takav krst otkriven na nebu caru Konstantinu Velikom uz reči: „Ovim pobeđuješ“. Naredivši da se ovaj znak stavi na zastave i štitove vojnika, car je tog dana odneo sigurnu pobedu nad najjačim neprijateljem. Za donje rublje uobičajene su varijante Konstantinovog krsta u kojima su slova H i P kombinovana sa jednakim (četvorokrakim) krstom.
Keltski na zapadu i freeloading u istočnoj crkvi – krst u kombinaciji sa krugom (tako da im se centri poklapaju) takođe je jedan od najstarijih hrišćanskih simbola. Prema legendi, stari hrišćani su sekli hleb poprečno - i, jedući ga na zajedničkoj trpezi, ostadoše sjedinjeni u Hristu.
Imajte na umu da u pravoslavnoj crkvi postoji mnogo više oblika i varijeteta krsta od onih koji imaju krstove za nošenje. Zato je pri kupovini naprsnog krsta bolje da se unapred posavetujete sa sveštenikom da li će ga osvetiti u hramu. Još bolje, kupite već osvećeni krst - dobro, njihov izbor danas je veoma veliki.Свеча Иерусалима -sr
Koji su oblici naprsnog krsta prihvatljivi u pravoslavlju
„Imate li krst koji nije pravoslavan?“ „Koliko nepravoslavni? Dobio sam ga u crkvenoj radnji!” Ko od nas bar jednom nije bio svedok takvog razgovora? Možda nijedan predmet koji se odnosi na verski život ne izaziva toliki broj zabluda, nagađanja, sujeverja kao naprsni krst. Već smo detaljno govorili o sujeverja - stoga, danas ćemo se dotaknuti pitanja koji se oblici naprsnih krstova u pravoslavlju smatraju prihvatljivim.
Tokom zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, krst je bio oruđe pogubljenja, koje su Rimljani podvrgavali onima koji nisu bili građani carstva. Uznevši se na njega svojom voljom i iskupivši grehe čovečanstva žrtvenom smrću, Gospod je krst učinio simbolom spasenja. „A ja ne želim da se hvalim osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista“ (Gal. 6,14) – piše apostol Pavle.
Slika krsta se u Crkvi proširila ne odmah; prošlo je još više vremena dok se nije ustalio običaj da se na grudima nose slike krsta, u vidu priveska. Poznat je veliki izbor naprsnih krstova raznih oblika; znatan deo ih je blagoslovio za nošenje pravoslavna crkva.
Osmokraki krst je najčešći i po formi najbliži onom na kome je raspet Sin Božiji. Pored dve ukrštene prečke, horizontalne i vertikalne, ima kosu stopu i dodatnu poprečnu prečku – „titlo”, ploču sa slovima IHCI (Isus Hristos, kralj Jevrejski), koja je, po nalogu Pilata, stigla preko Raspeća.
Varijanta osmokrakog krsta je krst „Trnova kruna“, sa čijom je slikom takav krst kombinovan u sredini. Ponekad se „titula” na osmokrakom podiže do samog vrha – u ovom slučaju osmokraki krst postaje sedmokraki.
Šestokraki ili ruski krst je istorijski prethodio osmokrakom u Rusiji i bio je široko korišćen za nošenje tela sve do 14. veka. Na njemu nema „Titlo“, ali ima koso stopalo. Iako nije tako čest kao osmokraki, u naše vreme se sreće u obliku naprsnih krstova. Lorenski krst, poznat i kao patrijarhalni, takođe se može smatrati varijantom šestokrakog krsta - takav krst, naprotiv, ima „titlo“, ali nema koso stopalo.
Četvorokraki ili latinski krst, suprotno uobičajenoj zabludi, blagosloven je za nošenje tela
u Pravoslavnoj Crkvi. Bio je to takav krst koji je Spasitelj poneo na Golgotu, a noga i titula pojavili su se kasnije, kada je već bio razapet. Za razliku od katoličkih krstova ovog tipa, pravoslavni četvorokraki krstovi, po pravilu, imaju lik Raspetog. Takođe su postale rasprostranjene verzije četvorokrakog krsta u obliku latice ili u obliku kapi, čiji je svaki od krajeva zaobljen u oblik koji podseća na laticu ili kap. Ponekad su krajevi krsta upotpunjeni sa po tri latice odjednom - takav krst se naziva "trolist".
Krst u obliku slova T ili Antonije nazvan je tako u znak sećanja na monaha Antonija Velikog, jednog od osnivača hrišćanskog monaštva, koji je nosio njegov lik na svojoj odeći. „Grčko slovo Tav i naše latinsko T čine pravi oblik krsta, koji bi, prema proročanstvu, trebalo da bude prikazan na našim čelima u pravom Jerusalimu“, piše Tertulijan o ovom krstu. Danas kod ovakvih krstova okomita letvica štrči nešto naviše, što ovu vrstu naprsnog krsta pretvara u neku vrstu četvorokrakog krsta.
Varijanta četvorokrakog krsta je i kosi ili svetoandrejski krst, koji podseća na slovo Ks. Prema predanju, upravo na takvom krstu je razapet apostol Andrej Prvozvani. Krstovi ovog tipa se retko koriste za nošenje na telu, mada se s vremena na vreme mogu naći njihovi primerci, doneti uglavnom iz Svete zemlje.
Unakrsni anker u verziji donjeg veša danas je takođe retkost. U međuvremenu, ovo je jedan od najstarijih oblika glavnog hrišćanskog simbola, koji datira još iz Drevne Crkve. Hrišćani prvih vekova obeležavali su mesta svojih susreta znakom sidra. Progonitelji-pagani nisu izazivali takav znak sumnje, jer su bili povezani sa tihim utočištem i mirnim skloništem. Danas se sidreni krst – krst sa polumjesecom na dnu, najčešće može videti kao naprtnjača na kupolama pravoslavnih crkava.
Konstantinov krst je kombinacija slova Ks i R koja se naslanjaju jedno na drugo, prvo u reči „Hristos“. Prema predanju, upravo je takav krst otkriven na nebu caru Konstantinu Velikom uz reči: „Ovim pobeđuješ“. Naredivši da se ovaj znak stavi na zastave i štitove vojnika, car je tog dana odneo sigurnu pobedu nad najjačim neprijateljem. Za donje rublje uobičajene su varijante Konstantinovog krsta u kojima su slova H i P kombinovana sa jednakim (četvorokrakim) krstom.
Keltski na zapadu i freeloading u istočnoj crkvi – krst u kombinaciji sa krugom (tako da im se centri poklapaju) takođe je jedan od najstarijih hrišćanskih simbola. Prema legendi, stari hrišćani su sekli hleb poprečno - i, jedući ga na zajedničkoj trpezi, ostadoše sjedinjeni u Hristu.
Imajte na umu da u pravoslavnoj crkvi postoji mnogo više oblika i varijeteta krsta od onih koji imaju krstove za nošenje. Zato je pri kupovini naprsnog krsta bolje da se unapred posavetujete sa sveštenikom da li će ga osvetiti u hramu. Još bolje, kupite već osvećeni krst - dobro, njihov izbor danas je veoma veliki.
