Theophylact of Bulgaria. Interpretation of the Gospel of Mark
Mark 11:11. I Isus je otišao u Jerusalim i ušao u hram; i nakon pregleda svih stvari kako je bilo vreme kasnije, izašao je u Betani sa dvanaest.
Mark 11:12. Sledećeg dana, kada su izašli iz Betane, zaplakao je;
Mark 11:13. i videvši iz daleka smokvino drvo prekriveno lišćem, otišao je da vidi da li će naći nešto na njemu; ali kada je došao do toga, nije našao ništa osim lišća, jer još nije bilo vreme za skupljanje smokava.
Mark 11:14. I Isus joj reče: "Od sada, neka te niko ne jede zauvek! I njegovi učenici su to čuli.
Isus je ušao u hram i ubrzo ponovo izašao iz njega, pokazujući kroz ovo da ga već prepušta pustošenju i pljački. Odlazi u Betani, što znači kuću poslušnosti, jer je napustio potisnutog i tvrdoglavog srca, sada ide sa svojim učenicima onima koji ga slušaju. Ali uzmite u obzir narativ o smokvinom drvetu, jer izgleda da ovde ima nečeg čudnog i okrutnog. Prvo, Isus je rano zaplakao; drugo, On zahteva voće kada još nije vreme za smokvino drvo, a takođe i ono što kažnjava bezosećajno drvo. Jer, postojao je poseban pogled na ono što On kaže i radi ovde. Do sada, Isus je иesto иuo иuda, ali samo za dobrobit ljudi. Ali učenici još nisu videli da čini zlo bilo kome. Sada, da bi pokazao učenicima da može da pogubi, i da ako želi, može da uništi one koji nameravaju da ga razapnu za jedan sat, on manifestuje svoju moć nad bezosećajnim drvetom. I čudo je bilo zaista veliko u tom drvetu, tako sočno, uvenulo iznenada; jer je smokvino drvo sočnije od skoro svih stabala. I da čezne rano ujutru, on je taj koji je pustio svoje meso u skladu sa svojim specijalnim satom; a plod se prerano traži na smokvinom drvetu kako bi, kao što sam gore rekao, pokazao učenicima koje On može da kazni. I ovo drvo smokve je bilo zajedno i slika jevrejske sinagoge, koja je imala samo lišće, to jest Zakon, koji je doneo jednu senku, i uopšte nisu imali plodove. Ali Isus je plakao za njihovim spasenjem. Kaže: "Moja hrana je da uradim volju njega koji me je poslao" (Jovan 4:34), i božja je volja da preobrati grešnike. Pošto sinagoga nije imala plodove, bila je prokleta i uvažena, imajući (više) proroke ili učitelje.
Mark 11:15. Došli su u Jerusalim. Isus je ušao u hram i počeo da istera one koji su prodavali i kupovali u hramu; a on je prevrnuo stolove bartera i klupe prodavanih golubova;
Mark 11:16. i nikome nije dozvolio da nosi bilo šta kroz hram.
Mark 11:17. I on ih je naučio, govoreći: "Zar nije napisano: "Kuća... Da li će moja kuća molitve biti pozvana za sve narode" (Isa. 56:7)? a ti si od njega napravio leglo pljačkaša.
Mark 11:18. Pisari i glavni sveštenici su čuli ovo, i pokušali su da ga unište, jer su ga se plašili, jer su se svi ljudi čudili Njegovom učenju.
Džon govori i o Isusovim proterivanosti onih koji su menjali novac, ali o tome govori na početku Jevanđelja nasuprot, ovo (Mark) do kraja. Zato je neophodno misliti da je ovo (poslednje) izgnanstvo bilo drugo, što služi većoj osudi Jevreja, pošto se nisu preobratili, uprkos činjenici da im je Gospod to više puta uradio. On naziva hram "scenom rođenja pljačkaša" zbog pohlepe onih koji su u novcu. Jer trka pljačkaša je posvećena pljački. I baš kao što su prodavci u hramu trgovali žrtvenim životinjama zarad interesa, nazivaju ih pljačkašima. "Menjači novca" su bili angažovani u razmeni novca. Gospod takođe predstavlja proroka Isaiju kao svog optužitelja, koji kaže: "Moja kuća će se zvati kuća molitve" (Isa. 56:7). Pomolimo se da i mi ne budemo proterani iz crkve! Za mnoge ide u našu crkvu da prodaju dobro i da kupe mršave. Ima i onih koji, ugovarajući i upravljajući crkvenim poslovima, imaju stolove pune novca: sve rade iz sopstvenog interesa. Sedla prodavanih golubova, to jestih prestola biskupa koji prodaju duhovne darove, takođe su tražena, jer golubica je slika Svetog Duha. Neka Gospod proteћe takvog sveca iz svetosti, jer onaj ko se zaduћi za novac je proklet. Isto tako, on koji prodaje svoju golubicu đavolu milost i čistotu primljenu u krštenju prodaje svoju golubicu. Zbog toga je izbaиen iz Crkve.
Mark 11:19. Kada je bilo prekasno, izašao je iz grada.
Mark 11:20. Ujutru, u prolazu, videli smo da se smokvino drvo osušilo do korena.
Mark 11:21. I prisećajući se, Petar mu kaže: "Rabine! Vidi, drvo smokve koje si prokleo je presušila.
Mark 11:22. Isus odgovori i reče im:
Mark 11:23. Imajte veru Božiju, jer vam iskreno kažem, ako neko kaže na ovu planinu: "Ustanite i bacite u more, i neće sumnjati u njegovo srce, ali verujte da će ono što se ostvari u skladu sa njegovim rečima biti odato njemu ono što će on reći.
Iako Metju kaže da je drvo smokve odmah uvenulo i da su učenici, videvši ovo, čudili se, međutim, ne stideći se, čuvši sada od Marka da su sledećeg dana videli uveljeno smokvino drvo. Ono što je Metju rekao treba razumeti na sledeći način: "I smokvino drvo je odmah uvenulo", onda prestanite; onda je pročitao : "Videvši ovo, učenici su bili iznenađeni." Kada su to videli? – ne odmah, već sledećeg dana. Ko to razume, neće sresti nikakvo zbunjenost. Primetite kako je Hristos Bog ovde. Jer kroz proroke Gospod kaže: "Ja... Osušim zeleno drvo, i napravim da suvo drvo procveta" (Ezek. 17:24). Ali čudi se Božjoj ljubavi prema čovečanstvu u tome što i mi, koji smo kao Bog kroz veru, imamo čudesnu moć koja sama njemu pripada po prirodi, tako da možemo da preuredimo planine. Planina je, u duhovnom smislu, ponosan um, u usponu i tvrdoglava. Stoga, ko god sebe vidi savladan strašću ponosa, on, pokušavajući da je protera iz sebe, mora da traži posetu i božju pomoć. Jer on je ponosan na njega koji kaћe da sve radi sam, a ne uz boћju pomoж. Takva osoba treba da zabrani ovu tugu, to jest ponos, i da joj kaže: "Ustani i uroni u more", to jest u ovozematozejske ljude, koji su u moru ovog života, i nevernici, on sam "neće sumnjati", to jest, neka ne odstunja od Boga. Jer ponosni odlazi od Boga, govoreжi da ne dugujem niљta Bogu i ne treba mi njegova pomoж.
