„Mnogo je divnog cveća na pašnjacima crkve, ali je ruža najlepša od svih – Sveta Liturgija. Divno je drago kamenje naše Crkve – obredi, ali dijamant sija najjače od svih – Božanstvena Liturgija. Svi izvori, svi tokovi – naše tajne se spajaju u najdublju Presvetu Tajnu Božanstvene Liturgije. Serafim Dmitrovski (Zvezdinski).
Liturgija je glavna hrišćanska služba, tokom koje se vrši glavna tajna – Evharistija: pod vidom hleba i vina vernici se pričešćuju Telom i Krvlju Hristovom. Sveta Liturgija služi se u spomen celog zemaljskog života Spasitelja našeg Isusa Hrista i iskupljenja koje je On izvršio. Vernici se okupljaju u hramu kako bi zajedno „jednim ustima i jednim srcem“ proslavljali Boga i pričestili se Svetim Hristovim Tajnama.
Liturgija pravoslavne crkve je božanskog porekla. U njemu se Bogu ne prinose samo molitve i himne, već se prinosi beskrvna žrtva za spasenje ljudi. Žrtva se sastoji u promeni hleba i vina u istinito Telo i u pravu Krv Hrista Spasitelja.
Božanstvena Liturgija, na kojoj se vrši Tajna Pričešća Tela i Krvi Hristove, potiče od Tajne Večere Gospoda Isusa Hrista sa Njegovim učenicima, uoči Njegovog stradanja na Krstu za spasenje sveta. Tajnu Svete Evharistije ustanovio je Sam Isus Hristos. Gospod na Tajnoj Večeri, uzevši hleb, blagoslovivši i prelomeći, dajući ga učenicima, reče: „Uzmite, jedite: ovo je Telo Moje“. Zatim, dajući čašu vina, uznoseći hvalu Bogu, reče: „Pijte iz svega toga, jer je ovo Krv Moja Novozavetna, koja se za mnoge proliva radi oproštenja grehova“.
Pričestivši učenike Svojim Prečistim Telom i Prečistom Krvlju Svojom, Hristos im je zapovedio da uvek slave ovu Tajnu u spomen Njegov, a tome su apostoli poučavali svoje naslednike – sveštenike, episkope i prezvitere. Prvobitni naziv ove Tajne je Dan zahvalnosti, Evharistija.
Tako je Božanstvena Liturgija po prvi put služena u Sionskoj gornjoj sobi, gde je duhovnik bio Sam Gospod Isus Hristos. Od tog vremena, Žrtva Novog Zaveta postaje neodvojiva od Crkve. Sveta Čaša svuda objavljuje pomirbenu smrt Gospoda našeg Isusa Hrista. „Liturgija je divan dar Isusa Hrista. Liturgija je most kojim se može preći u život večni“ (Jovan Kronštatski).
Prva Crkva je organizovana u Jerusalimu. Apostol Jakov, brat Gospodnji po telu, postao je glava ove Crkve – episkop. Sabravši se na Agape – na Večeri ljubavi (kako se u prvim vekovima zvala Božanstvena Liturgija), apostoli su izgovarali blagodarnu molitvu, blagoslovili i prelomili hleb. Osvećena trpeza je podeljena svim prisutnim hrišćanima, a iz Čaše su se podelili sa svima, sećajući se svog Božanskog Učitelja i govoreći o Njegovim poukama i zapovestima. Tako su obred za služenje prve Liturgije ustanovili apostoli, a nazvana je Liturgija apostola Jakova, brata Gospodnjeg.
Sve molitve i napevi Liturgije čitani su napamet, a u prva tri veka prenosili su se sa kolena na koleno usmeno, pa su se na različitim mestima različito čitali, iako su sadržali isto značenje. U to vreme je bilo nemoguće uspostaviti jednoobraznost u bogosluženju, pošto je nova hrišćanska doktrina bila proganjana i od rimskih vlasti i od heterodoksnog naroda. U 4. veku, kada je hrišćanstvo u Rimskom carstvu trijumfovalo nad paganstvom, obred apostolske liturgije, sačuvan u usmenom predanju, bio je pisan.
Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop Kesarije Kapadokijske, ustrojio je Liturgiju usmenog oblika, napisavši obred Svete Liturgije, isti za sve crkve. Ovu liturgiju je zasnovao na apostolskoj liturgiji Jakova, brata Gospodnjeg, donekle je skraćujući. Sveti Jovan Zlatousti, arhiepiskop carigradski, s obzirom na ljudsku nemoć, dodatno je smanjio obred ove liturgije.
U savremenoj pravoslavnoj crkvi postoje tri glavna obreda Liturgije: Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog služi se tokom cele godine, osim u dane Velikog posta i na Cvetnu nedelju. Liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se 10 puta godišnje: 1. januara, 6. januara, 18. januara, kao i prvih pet nedelja Velikog posta, na Veliki četvrtak i Veliku subotu Strasne sedmice. Liturgija pređeosvećenih darova služi se samo na Veliki post.
Liturgija je podeljena na tri dela: proskomidiju, katihumensku liturgiju i vernu liturgiju. Proskomidija znači „prinošenje“. Tokom nje se priprema vino i hleb (prosfora) za evharistiju i pomen duša živih i upokojenih hrišćana, za šta sveštenik skida čestice iz prosfore. U proskomediji je prikazano rođenje Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je uzeo telo da prinese Sebe na žrtvu za spasenje sveta.
Liturgija katihumena. Kada se vršilo, mogli su da prisustvuju katihumeni – nekršteni, koji su se upravo spremali za Tajnu Krštenja. Pored njih, mogli su biti Jevreji i pagani, ako su hteli da slušaju službu. Liturgijom katihumena obeležavaju se događaji od ovaploćenja Sina Božijeg do Njegova stradanja, do poslednjih dana Njegovog života. Liturgija katihumena završava se čitanjem svetog Jevanđelja i počinje Liturgija vernih.
Liturgija vernih je naziv trećeg dela Liturgije jer na njoj prisustvuju samo verni, odnosno kršteni koji mogu pristupiti Tajni Pričešća. U to vreme hleb i vino, na neshvatljiv način, postaju Telo i Krv Isusa Hrista. Liturgija vernih oslikava stradanja Gospodnja, Njegovu smrt, pogreb, vaskrsenje, vaznesenje na nebo, sedenje sa desne strane Boga Oca i Njegov drugi dolazak na zemlju.
Pričešćem u Svetom Pričešću svi pravoslavni hrišćani se sjedinjuju u jedno Telo Hristovo. Pričešćujući se dostojno Tela i Krvi Hrista Spasitelja, hrišćani se pričešćuju Njegovom božanskom prirodom, postaju sinovi Božiji, dostojni večnog blaženog života.
Oci Crkve kažu da svet postoji sve dok se u njemu služi Božanstvena Liturgija. I kao što je služenje Liturgije najveći događaj u životu celog sveta, tako se naše učešće u Liturgiji može nazvati najvećim događajem našeg života. Postajemo pričasnici Blagodati, koja u ovaj čas ispunjava ceo hram. Božanstvena Liturgija se odvija van vremena i prostora i vodi nas u drugu stvarnost, vodeći nas direktno Bogu Ocu.
„Ako sakupite blago celog sveta i stavite Božanstvenu Liturgiju na jednu vagu, a Božansku Liturgiju na drugu, onda će Božanska Liturgija biti veća” (Jovan Kronštatski).
Liturgija je glavna hrišćanska služba, tokom koje se vrši glavna tajna – Evharistija: pod vidom hleba i vina vernici se pričešćuju Telom i Krvlju Hristovom. Sveta Liturgija služi se u spomen celog zemaljskog života Spasitelja našeg Isusa Hrista i iskupljenja koje je On izvršio. Vernici se okupljaju u hramu kako bi zajedno „jednim ustima i jednim srcem“ proslavljali Boga i pričestili se Svetim Hristovim Tajnama.
Liturgija pravoslavne crkve je božanskog porekla. U njemu se Bogu ne prinose samo molitve i himne, već se prinosi beskrvna žrtva za spasenje ljudi. Žrtva se sastoji u promeni hleba i vina u istinito Telo i u pravu Krv Hrista Spasitelja.
Božanstvena Liturgija, na kojoj se vrši Tajna Pričešća Tela i Krvi Hristove, potiče od Tajne Večere Gospoda Isusa Hrista sa Njegovim učenicima, uoči Njegovog stradanja na Krstu za spasenje sveta. Tajnu Svete Evharistije ustanovio je Sam Isus Hristos. Gospod na Tajnoj Večeri, uzevši hleb, blagoslovivši i prelomeći, dajući ga učenicima, reče: „Uzmite, jedite: ovo je Telo Moje“. Zatim, dajući čašu vina, uznoseći hvalu Bogu, reče: „Pijte iz svega toga, jer je ovo Krv Moja Novozavetna, koja se za mnoge proliva radi oproštenja grehova“.
Pričestivši učenike Svojim Prečistim Telom i Prečistom Krvlju Svojom, Hristos im je zapovedio da uvek slave ovu Tajnu u spomen Njegov, a tome su apostoli poučavali svoje naslednike – sveštenike, episkope i prezvitere. Prvobitni naziv ove Tajne je Dan zahvalnosti, Evharistija.
Tako je Božanstvena Liturgija po prvi put služena u Sionskoj gornjoj sobi, gde je duhovnik bio Sam Gospod Isus Hristos. Od tog vremena, Žrtva Novog Zaveta postaje neodvojiva od Crkve. Sveta Čaša svuda objavljuje pomirbenu smrt Gospoda našeg Isusa Hrista. „Liturgija je divan dar Isusa Hrista. Liturgija je most kojim se može preći u život večni“ (Jovan Kronštatski).
Prva Crkva je organizovana u Jerusalimu. Apostol Jakov, brat Gospodnji po telu, postao je glava ove Crkve – episkop. Sabravši se na Agape – na Večeri ljubavi (kako se u prvim vekovima zvala Božanstvena Liturgija), apostoli su izgovarali blagodarnu molitvu, blagoslovili i prelomili hleb. Osvećena trpeza je podeljena svim prisutnim hrišćanima, a iz Čaše su se podelili sa svima, sećajući se svog Božanskog Učitelja i govoreći o Njegovim poukama i zapovestima. Tako su obred za služenje prve Liturgije ustanovili apostoli, a nazvana je Liturgija apostola Jakova, brata Gospodnjeg.
Sve molitve i napevi Liturgije čitani su napamet, a u prva tri veka prenosili su se sa kolena na koleno usmeno, pa su se na različitim mestima različito čitali, iako su sadržali isto značenje. U to vreme je bilo nemoguće uspostaviti jednoobraznost u bogosluženju, pošto je nova hrišćanska doktrina bila proganjana i od rimskih vlasti i od heterodoksnog naroda. U 4. veku, kada je hrišćanstvo u Rimskom carstvu trijumfovalo nad paganstvom, obred apostolske liturgije, sačuvan u usmenom predanju, bio je pisan.
Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop Kesarije Kapadokijske, ustrojio je Liturgiju usmenog oblika, napisavši obred Svete Liturgije, isti za sve crkve. Ovu liturgiju je zasnovao na apostolskoj liturgiji Jakova, brata Gospodnjeg, donekle je skraćujući. Sveti Jovan Zlatousti, arhiepiskop carigradski, s obzirom na ljudsku nemoć, dodatno je smanjio obred ove liturgije.
U savremenoj pravoslavnoj crkvi postoje tri glavna obreda Liturgije: Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog služi se tokom cele godine, osim u dane Velikog posta i na Cvetnu nedelju. Liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se 10 puta godišnje: 1. januara, 6. januara, 18. januara, kao i prvih pet nedelja Velikog posta, na Veliki četvrtak i Veliku subotu Strasne sedmice. Liturgija pređeosvećenih darova služi se samo na Veliki post.
Liturgija je podeljena na tri dela: proskomidiju, katihumensku liturgiju i vernu liturgiju. Proskomidija znači „prinošenje“. Tokom nje se priprema vino i hleb (prosfora) za evharistiju i pomen duša živih i upokojenih hrišćana, za šta sveštenik skida čestice iz prosfore. U proskomediji je prikazano rođenje Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je uzeo telo da prinese Sebe na žrtvu za spasenje sveta.
Liturgija katihumena. Kada se vršilo, mogli su da prisustvuju katihumeni – nekršteni, koji su se upravo spremali za Tajnu Krštenja. Pored njih, mogli su biti Jevreji i pagani, ako su hteli da slušaju službu. Liturgijom katihumena obeležavaju se događaji od ovaploćenja Sina Božijeg do Njegova stradanja, do poslednjih dana Njegovog života. Liturgija katihumena završava se čitanjem svetog Jevanđelja i počinje Liturgija vernih.
Liturgija vernih je naziv trećeg dela Liturgije jer na njoj prisustvuju samo verni, odnosno kršteni koji mogu pristupiti Tajni Pričešća. U to vreme hleb i vino, na neshvatljiv način, postaju Telo i Krv Isusa Hrista. Liturgija vernih oslikava stradanja Gospodnja, Njegovu smrt, pogreb, vaskrsenje, vaznesenje na nebo, sedenje sa desne strane Boga Oca i Njegov drugi dolazak na zemlju.
Pričešćem u Svetom Pričešću svi pravoslavni hrišćani se sjedinjuju u jedno Telo Hristovo. Pričešćujući se dostojno Tela i Krvi Hrista Spasitelja, hrišćani se pričešćuju Njegovom božanskom prirodom, postaju sinovi Božiji, dostojni večnog blaženog života.
Oci Crkve kažu da svet postoji sve dok se u njemu služi Božanstvena Liturgija. I kao što je služenje Liturgije najveći događaj u životu celog sveta, tako se naše učešće u Liturgiji može nazvati najvećim događajem našeg života. Postajemo pričasnici Blagodati, koja u ovaj čas ispunjava ceo hram. Božanstvena Liturgija se odvija van vremena i prostora i vodi nas u drugu stvarnost, vodeći nas direktno Bogu Ocu.
„Ako sakupite blago celog sveta i stavite Božanstvenu Liturgiju na jednu vagu, a Božansku Liturgiju na drugu, onda će Božanska Liturgija biti veća” (Jovan Kronštatski).
Delite:
