Dan posle velikog praznika Svetih Petra i Pavla, Crkva obeležava pomen Dvanaestorice apostola, od kojih je svakom u crkvenom kalendaru dat poseban dan sećanja - ili čak dva.
Po tradiciji pravoslavne crkve, na dan posle nekih velikih praznika, održava se saborna (opšta) slava u čast onih koji su učestvovali u proslavljanom događaju. Na primer, posle Blagovesti Presvete Bogorodice praznuje se Sabor arhangela Gavrila. A posle praznika prvovrhovnih apostola Petra i Pavla vernici se molitveno sećaju Dvanaestorice najbližih učenika Hristovih.
Reč apostol je grčkog porekla i znači „glasnik“. Sin Božiji, izlazeći da propoveda, sam je izabrao učenike da Ga prate – i onda doneo Radosnu vest celom svetu. Svi su oni bili prosti ljudi, rodom iz Galileje, ali svaki je imao čisto i otvoreno srce, sposobno da sadrži ono što sofisticirani um književnika i fariseja nije mogao da sadrži: da je Mesija, koga su ljudi koji su ispovedali monoteizam čekali mnogo vekova, konačno je došao na svet. Jedan od Dvanaestorice učenika, apostol Petar, to je izrazio jasnim, ali beskrajno dubokim rečima: „Poverovasmo i poznamo da si ti Hristos, Sin Boga živoga“ (Jovan 6:69). Hristos na grčkom znači „Pomazanik“ – isto kao i hebrejska reč za Mašiah ili Mesiju.
Hristos, prizvavši apostole na služenje, nije im obećao visoki status duhovnih učitelja i svetsko poštovanje. Naprotiv, rekao je: „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas“ (Jovan 15:18) – i „Kada dođe Utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine , koji od Oca ishodi, on će svedočiti o meni; i vi ćete svedočiti, jer ste bili sa mnom od početka“ (Jn. 15:26-27). Zaista, puna sila apostolske propovedi projavila se posle dana Pedesetnice, kada je Duh Sveti sišao na učenike Hristove – i oni su počeli da propovedaju ne sami, nego silom koja im je data odozgo. Pisma apostola sadržana u zbirci knjiga Novog zaveta ispunjena su istim Duhom. Sami prosti galilejski ribari tako nešto ne bi mogli da napišu – ali kod Boga je sve moguće.
Delo koje su preduzeli apostoli je zaista ogromno. Posle decenija provedenih na misionarskim putovanjima širom naseljenog sveta, stekli su hiljade, desetine hiljada sledbenika koji su poverovali u Hrista i primili sveto krštenje. Gotovo svi od Dvanaestoro apostola zapečatili su svoju službu mučeništvom. Jedini izuzetak je Jovan Bogoslov, koji je, na njegovo insistiranje, živ sahranjen sa raširenim rukama u obliku krsta - kada je njegov grob otkopan, u njemu nije bilo tela apostola. Ovo kaže Predanje.
Ali zašto, zapravo, Dvanaestorica apostola? Na kraju krajeva, Juda Iskariotski je izdao Božanskog Učitelja i obesio se i tako otpao od punog broja Hristovih učenika. Dela apostolska kaže da je posle Vaznesenja Gospodnjeg, na predlog Svetog Petra, žrebom izabran apostol Matija da zameni izdajnika Judu Jedanaestoricu. Bio je jedan od onih sedamdesetoro koji su sledili Hrista, verujući u Njega – i koje je Gospod „poslao dva po dva pred sobom“ (Luka 10:1). Posle silaska Svetoga Duha, Matija je propovedao u Jerusalimu, Judeji, Antiohiji, Kapadokiji i Zakavkazju, gde je onaj koji je „pribrojan jedanaestorici apostola“ (Dela 1,26) primio venac mučeništva.
Saborna slava u čast Dvanaestorice apostola poznata je od kasne antike. Konstantin Veliki je sagradio crkvu dvanaestorice apostola u Carigradu, koja je postala carski grob. Njegova majka, sveta kraljica Jelena, podigla je istoimenu crkvu u Svetoj zemlji, na obali Tiberijadskog jezera. U Rusiji je crkva Dvanaestorice apostola podignuta sredinom 17. veka po nalogu patrijarha Nikona u Moskovskom Kremlju. U Kijevu, u crkvi dvanaestorice apostola Kineske isposnice, čuvaju se čestice moštiju svih jedanaestoro Hristovih najbližih učenika – nedostaju samo mošti Svetog Jovana Bogoslova. Drugi poznati hramovi u čast dvanaestorice apostola uključuju grčku crkvu u Kapernaumu (savremeni Kfar Nahum u Izraelu); sledeće godine ovaj hram slavi stogodišnjicu.
Po tradiciji pravoslavne crkve, na dan posle nekih velikih praznika, održava se saborna (opšta) slava u čast onih koji su učestvovali u proslavljanom događaju. Na primer, posle Blagovesti Presvete Bogorodice praznuje se Sabor arhangela Gavrila. A posle praznika prvovrhovnih apostola Petra i Pavla vernici se molitveno sećaju Dvanaestorice najbližih učenika Hristovih.
Reč apostol je grčkog porekla i znači „glasnik“. Sin Božiji, izlazeći da propoveda, sam je izabrao učenike da Ga prate – i onda doneo Radosnu vest celom svetu. Svi su oni bili prosti ljudi, rodom iz Galileje, ali svaki je imao čisto i otvoreno srce, sposobno da sadrži ono što sofisticirani um književnika i fariseja nije mogao da sadrži: da je Mesija, koga su ljudi koji su ispovedali monoteizam čekali mnogo vekova, konačno je došao na svet. Jedan od Dvanaestorice učenika, apostol Petar, to je izrazio jasnim, ali beskrajno dubokim rečima: „Poverovasmo i poznamo da si ti Hristos, Sin Boga živoga“ (Jovan 6:69). Hristos na grčkom znači „Pomazanik“ – isto kao i hebrejska reč za Mašiah ili Mesiju.
Hristos, prizvavši apostole na služenje, nije im obećao visoki status duhovnih učitelja i svetsko poštovanje. Naprotiv, rekao je: „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas“ (Jovan 15:18) – i „Kada dođe Utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine , koji od Oca ishodi, on će svedočiti o meni; i vi ćete svedočiti, jer ste bili sa mnom od početka“ (Jn. 15:26-27). Zaista, puna sila apostolske propovedi projavila se posle dana Pedesetnice, kada je Duh Sveti sišao na učenike Hristove – i oni su počeli da propovedaju ne sami, nego silom koja im je data odozgo. Pisma apostola sadržana u zbirci knjiga Novog zaveta ispunjena su istim Duhom. Sami prosti galilejski ribari tako nešto ne bi mogli da napišu – ali kod Boga je sve moguće.
Delo koje su preduzeli apostoli je zaista ogromno. Posle decenija provedenih na misionarskim putovanjima širom naseljenog sveta, stekli su hiljade, desetine hiljada sledbenika koji su poverovali u Hrista i primili sveto krštenje. Gotovo svi od Dvanaestoro apostola zapečatili su svoju službu mučeništvom. Jedini izuzetak je Jovan Bogoslov, koji je, na njegovo insistiranje, živ sahranjen sa raširenim rukama u obliku krsta - kada je njegov grob otkopan, u njemu nije bilo tela apostola. Ovo kaže Predanje.
Ali zašto, zapravo, Dvanaestorica apostola? Na kraju krajeva, Juda Iskariotski je izdao Božanskog Učitelja i obesio se i tako otpao od punog broja Hristovih učenika. Dela apostolska kaže da je posle Vaznesenja Gospodnjeg, na predlog Svetog Petra, žrebom izabran apostol Matija da zameni izdajnika Judu Jedanaestoricu. Bio je jedan od onih sedamdesetoro koji su sledili Hrista, verujući u Njega – i koje je Gospod „poslao dva po dva pred sobom“ (Luka 10:1). Posle silaska Svetoga Duha, Matija je propovedao u Jerusalimu, Judeji, Antiohiji, Kapadokiji i Zakavkazju, gde je onaj koji je „pribrojan jedanaestorici apostola“ (Dela 1,26) primio venac mučeništva.
Saborna slava u čast Dvanaestorice apostola poznata je od kasne antike. Konstantin Veliki je sagradio crkvu dvanaestorice apostola u Carigradu, koja je postala carski grob. Njegova majka, sveta kraljica Jelena, podigla je istoimenu crkvu u Svetoj zemlji, na obali Tiberijadskog jezera. U Rusiji je crkva Dvanaestorice apostola podignuta sredinom 17. veka po nalogu patrijarha Nikona u Moskovskom Kremlju. U Kijevu, u crkvi dvanaestorice apostola Kineske isposnice, čuvaju se čestice moštiju svih jedanaestoro Hristovih najbližih učenika – nedostaju samo mošti Svetog Jovana Bogoslova. Drugi poznati hramovi u čast dvanaestorice apostola uključuju grčku crkvu u Kapernaumu (savremeni Kfar Nahum u Izraelu); sledeće godine ovaj hram slavi stogodišnjicu.
Delite:
